Италијански модни бренд под судском управом – нови корак у истрази експлоатације радника

Познати италијански модни бренд „Лоро Пијана“(Loro Piana) по налогу суда у Милану, стављен је под меру судске управе због сумње за експлоатацију радника у његовим производном ланцу.

Овај случај део је шире истраге која је последњих година обухватила и друге луксузне брендове попут „Диора“, „Арманија“, „Валентина“ и „Алвијеро Мартинија“. Иако су у појединим случајевима ове мере касније укинуте, порука је јасна: правосуђе појачава контролу над радом великих модних кућа.

У средишту случаја „Лоро Пијана“ су оптужбе да је компанија немарно омогућила тешке услове експлоатације кинеских радника. Истрага је показала да је модна кућа део производње препустила фирми „Евергрин фешн груп“ (Evergreen Fashion Group Srl), која је потом ангажовала другу фирму, „Кловер мода“ (Clover Moda Srl), која је ангажовала раднике у илегалним и опасним условима.

Власник „Кловер моде“ је ухапшен у мају 2025. године због сумње на тешку злоупотребу радне снаге.

Према налазима тужилаштва, радници, већином без докумената, радили су ноћу, током празника, спавали у нелегалним смештајима и користили машине без безбедносне заштите, а за све то добијали знатно мање од законски прописане плате.

Тужилаштво такође износи на видело да ове модне куће често плаћају производ око 100 евра, а продају их у радњама за 1.000 и 3.000 евра.

Одбрана компаније и одговорност за целу производну мрежу

Управа „Лоро Пијане“ тврди да није знала за постојање додатног подизвођача, фирме „Кловер“, нити за услове рада. Међутим, тужилаштво сматра да компанија тог ранга мора да поседује механизме за контролу целе производне мреже, укључујући и фирме којима се производња поверава.

Иако компаније формално спроводе контроле, тужилаштво тврди да су ти прегледи често површни и симболични. У случају „Евергрин фешн група“, није било провере да ли заиста имју капацитете да реализују наруџбине. „Лоро Пијана“ је раскинула уговор тек након хапшења власника „Кловера“, што је доказ неефикасне контроле.

Kомплексан систем подуговарања

Професор права са Универзитета у Фиренци, Емилио Санторо, назвао је овакве производне мреже системом „кинеских кутија“, сложеним и нетранспарентним ланцима у којима одговорност постаје неухватљива. Мале фирме, које често воде мигранти, експлоатишу друге мигранте без регулисаног статуса у земљи.

Правни улазак, илегални рад

У истрази се помиње и злоупотреба тзв. декрета о радним квотама (decreto flussi), законског механизма који омогућава легалан улазак страних радника у Италију. Међутим, дешава се да послодавци по доласку радника нестану, не појаве се на заказаном термину у префектури, и радник остаје без дозволе боравка, приморан да ради „на црно“.

Неки послодавци користе посреднике у матичним земљама радника, траже новац од породица, а ако не плате, следи уцена, претње или физичко насиље.  

Истраге и у сектору логистике

Истраге тужиоца Паола Сторарија нису ограничене на модни сектор. Сличне истраге покренуте су и против великих фирми у области логистике, укључујући „Амазон“, ДХЛ, БРТ, “Esselungu“, УПС и „ФедЕкс“, које су осумњичене за експлоатацију радника и пореске преваре. Заплењени су износи од више стотина милиона евра.