Коњи осећају и преносе емоције – колико и коме хипотерапија може да помогне

Они који не могу да ходају, на коњу први пут осете лепоту покрета. Други коњима повере прве тајне и дају обећања, јер са њима развију право пријатељство.

Давид редовно долази на хипотерапију од четврте године, што је и најмлађи дозвољен узраст због правилног развоја кукова. Родитељи примећују да је у комуникацији с коњима изградио самопоуздање и научио да изрази емоције.

„Коњи су му такође помогли да се ослободи, да научи да послуша, да научи да ипак тај коњ је живо биће са којим мора пажљиво да се поступа, и једноставно, развио је пријатељски однос", каже Давидова мајка Ирена Димитријевић Рабовјановић.

„У њиховим главама смо довели до тога да је коњ њихов пријатељ, и да коњ зависи од њих. Коњ неће можда попити воду ако му они не донесу воду, у шталском делу, коњи неће ручати ако му они не припреме храну. Значи ту негде учимо децу и о бризи о некоме другом", истиче дефектолог Дубравка Крњић.

Коњи осећају и преносе емоције оних с којима комуницирају. За хипотерапију неопходно је да прођу посебну обуку, како би развили пажњу, толеранцију и научили да правилно реагују на стимулансе корисника.

За терапију и рад са децом бирају се коњи мирнијег темперамента. Међу њима јеи Хаф који се са малишанима дружи већ седам година.

Удружење „Потковица" даје подршку деци и одраслима са инвалидитетом и сметњама у развоју од 2011. Програм хипотерапије прилагођавају сваком кориснику, а напредак се види већ после неколико дружења са коњима.

„Ако говоримо у физикалном смислу, оно што ће се у првим моментима видети јесте управо деловање на мишићни тонус, на стабилност, на равнотежу, на баланс. А ако говоримо о неким когнитивним функцијама, очекује се наравно да пажња буде боља, концентрација", изјавила је Невена Симић, оперативни тренер.

Програм терапије помоћу коња имају многа удружења и коњички клубови. Неки од њих су у Новом Саду, Руми, Димитровграду, Суботици и другим градовима Србије.