Да ли растућа хајка против уља из семенки има оправдање

Без обзира на то – да ли кувате или пржите на уљу, или их користите за салате, уља која се праве од семена, у широкој су примени на глобалном нивоу. У последње време, постала су центар жестоких дебата на друштвеним мрежама. Неки тврде да су „токсична“, „отровна“ и, на крају крајева, штетна за наше здравље. Критичари су нека уља од семена назвали „омражених осам“ – мислећи на осам популарних уља од семена, уља од репице, кукуруза, уља од семена памука, уља од семена грожђа, соје, пиринчаних мекиња, сунцокрета и шафрана – и криве их за изазивање срчаних болести и дијабетеса типа 2.

Стога су оправдана све чешће питања забринутих о томе – да ли су уља од семена заиста непријатељ људском здрављу или је одбојност према њима неоправдана.

Велики део недавних критика уља од семенки фокусира се на њихов висок садржај омега-6 масних киселина.

Омега-6 масне киселине су есенцијалне масне киселине, што значи да су нам потребне, али их не можемо сами произвести. Последњих година неки научници тврде те киселине могу изазвати хроничну упалу (што може повећати ризик од развоја болести, укључујући срчана обољења и рак).

Али, с друге стране, контролисана испитивања су открила да омега-6 масне киселине не повећавају процес упала, каже Даријуш Мозафаријан, професор и директор Института „Храна и медицина“ на Универзитету Тафтс у Масачусетсу у САД.

„Нова истраживања показују да омега-6 масне киселине доводе до јединствених природних молекула, попут липоксина, који имају снажно антиинфламаторно дејство у телу“, каже Мозафаријан.

Недавна истраживања су проучавала исхрану и здравље преко 200.000 људи у САД током око 30 година. Истраживачи су открили да су људи који су конзумирали више биљних уља (укључујући уља од семенки) имали мали ризик од тога да умру од кардиоваскуларних болести или рака. С друге стране, они са пријављеним већим уносом путера имали су већу вероватноћу да премину у истом периоду.

Уља и кардиоваскуларне болести

Бројне студије које истражују ефекте омега-6 на наше здравље фокусирају се на линолну киселину, омега-6 масну киселину која се налази у великим количинама у уљу семена, за коју је утврђено да смањује „лош“ ЛДЛ холестерол у нашој крви.

У студији из 2019. године, Марклунд се уместо тога фокусирао на нивое масних киселина у крви учесника из око 30 опсервационих студија – неке су пратиле људе и до 30 година – и посматрао колико је њих развило кардиоваскуларне болести и умрло од њих. Открио је да они са највишим нивоима линолне киселине у крви имају најмањи ризик од развоја кардиоваскуларних болести.

Још једна уобичајена оптужба која се упућује на рачун уља од семенки биљака је да је конзумирање превише омега 6 киселина, у поређењу са омега 3 штетно.

„Постоји извесна забуна у вези са омега 6 и здрављем срца. То делимично произлази из улоге омега 6 у процесу згрушавања крви, што људи погрешно повезују само са можданим и срчаним ударима. Омега 3 има тенденцију да више разређује крв. Ако имате рану на руци, желели бисте да се згруша. Потребна вам је равнотежа”, каже Кристофер Гарднер, директор студија исхране у Станфордском истраживачком центру за превенцију у САД.

У међувремену, научници су у анализи 30 студија из 2019. године закључили да људи са већим количинама линолне киселине у крви имају седам одсто мање ризика да развију срчана обољења.

„Линолна киселина може побољшати нивое холестерола и смањити ризик од кардиоваскуларних болести, и такође побољшати метаболизам глукозе, што смањује ризик од дијабетеса типа 2“, истиче Марклунд.

Уља из семенки и однос 3:6

У „западном“ свету, омега-6 масне киселине чине око 15 одсто укупног уноса енергије. Просечан однос омега-3 и омега-6 може бити и у размери од чак 50:1. Међутим, према једној студији, однос од 4:1 је однос који омогућава да се смањи ризик од кардиоваскуларних болести.

Преглед и мета-анализа Светске здравствене организације из 2022. године показали су да је већи однос омега 6 према омега 3, повезан са већим ризиком од когнитивног пада и улцерозног колитиса, хроничне инфламаторне болести црева.

С друге стране, већи однос омега 3 и омега 6 такође је био повезан са 26 посто смањеним ризиком од депресије. Генерално, научници укључени у студију СЗО закључили су да висок унос омега 6 масних киселина из уља семена вероватно неће повећати ризик од смрти и болести – али кажу да је потребно више квалитетних истраживања.

Али док неки научници тврде да не би требало да уносите превише омега 6 у поређењу са омега 3, Марклунд каже да је боље повећати унос омега 3 него конзумирати мање омега 6, јер су обе повезане са здравственим предностима.

Како се уља из семенки заправо обрађују

За разлику од других уља, уља семена се екстрахују из семена биљака. Постоји извесна забринутост да се уља семена екстрахују хексаном – хемикалијом направљеном од сирове нафте – али до сада постоји мало доказа који указују на то да овај процес може изазвати проблеме.

Истраживачи су недавно открили да омега-6 може да подстакне раст одређене врсте рака дојке.

Иако неки докази указују на то да би хексан могао бити повезан са неколико здравствених стања, након екстракције, уље се затим деодорише и избељује како би се уклонили адитиви.

„Научници ће рећи да је екстракт хексана нормалан у преради хране, а деодорисање и избељивање уклањају потенцијално штетна једињења“, каже Гарднер.

Хладно цеђена уља од семена у потпуности избегавају овај процес, јер подразумевају цеђење семена ради екстракције уља – а то резултира скупљим производом.

Да ли уља од семена могу да подстакну раст тумора

Упркос обиљу истраживања која показују потенцијалне користи које омега-6 може имати за наше здравље, истраживачи су недавно открили да ова масна киселина може да подстакне раст одређене врсте рака дојке. Налази могу имати импликације и на утицај конзумирања омега-6 и на друге болести.

Ћелије рака користе хранљиве материје као гориво за раст и размножавање, али до сада су истраживања која се баве тачном улогом омега 6 масних киселина ограничена.

Ипак, студија објављена у марту ове године пронашла је механизам којим линолна киселина, омега-6 масна киселина, помаже ћелијама рака да расту и множе се код пацијената са троструко негативним раком дојке (TNBC). Ово је најагресивнији подтип болести, тип који не реагује добро на циљане терапије.

„Претходне студије сугеришу да нема везе са омега-6 масним киселинама, или да постоји мало повећање ризика. Али те студије нису узеле у обзир да постоје вишеструки подтипови рака дојке и да се сви разликују у погледу преживљавања и прогнозе пацијента, и како би могли да реагују на циљану терапију. Чини се да TNBC највише реагује на омега-6 линолну киселину”, објашњава Николаос Кундурос, постдокторски сарадник у истраживачком центру Вил Корнел Медисин у Њујорку.

Заједно са тимом истраживача, Кундурос је у лабораторијским условима открио да, када се хране омега-6, TNBC ћелије активирају протеински комплекс повезан са растом и прогресијом тумора. Још један протеин, који се налази у већим количинама у туморима TNBC у поређењу са другим подтиповима рака дојке, познат је по томе што преноси масне киселине и липиде по целом телу, и унутар ћелија – тачно тамо где треба да буду.

Кундурос објашњава да ти протеини, заједно са омега-6, могу бити релевантни и код других хроничних болести, као што су гојазност и дијабетес типа 2.

„Ово истраживање би потенцијално могло да нас информише о могућностима лечења за пацијенте са TNBC, али не мора нужно имати шире импликације за све. Важно је запамтити да су омега-6 масти неопходне из неког разлога; ако их потпуно искључите, могли бисте имати штетне ефекте“, каже Кундурос.

Какве разлике носе другачије врсте уља

Нека уља – као што су оно од уљане репице и сојино уље – проучавана су више од других, тако да имају бољу базу података.

„Свако од њих пружа уравнотежену комбинацију здравих масти, укључујући мононезасићене масти, полинезасићене масти омега-6 и полинезасићене масти омега-3. Уље од репице има сличне антиинфламаторне ефекте и производи боља побољшања нивоа холестерола у крви од маслиновог уља, које се дуго сматра најздравијим од свих уља“, каже Мозафаријан.

Једна мета-анализа од 27 испитивања открила је да је уље из уљане репице значајно смањило ЛДЛ холестерол у поређењу са сунцокретовим уљем и засићеним мастима, док је друга открила да драматично смањује телесну тежину, посебно код особа са дијабетесом типа 2.

„Уље из репице производи одличне користи за ниво холестерола у крви, а такође благо смањује телесну тежину. Здраве масти у уљу репице, посебно омега-6 полинезасићене масти, такође побољшавају глукозу у крви, инсулинску резистенцију и производњу инсулина“, тврди Мозафаријан.

Такође је утврђено и да сојино уље побољшава ниво холестерола у поређењу са засићеним мастима. Једна студија је открила да људи који су конзумирали више сојиног уља имали су мањи ризик од смрти од свих узрока; шест процената мањи ризик за сваких пет грама које су конзумирали дневно.

„Семе су један од најхрањивијих дарова природе; то је као пакет корисних здравих масти. Чињеница да је нешто тако добро проучено у науци о исхрани изазвало такву негативну реакцију била је извор забуне за неке научнике. Али овај неспоразум може произаћи из погрешне комбинације делимичних истина“, каже Мозафаријан.

На пример, неки људи могу повезати уља од семена са ултра-прерађеном храном (УПХ), која често садржи уља од семена, посебно уља репице, кукуруза, соје и сунцокрета. Последњих година велика пажња је посвећена здравственим ризицима конзумирања превише УПХ, укључујући повећан ризик од развоја дијабетеса типа два и срчаних болести.

„Али те опасности настају од превише скроба, шећера и соли, губитка природне нетакнуте структуре хране и десетина, или чак стотина, вештачких адитива“, додаје Мозафаријан.

Неки људи су такође направили корелацију са повећаном конзумацијом уља од семена последњих година, и порастом гојазности и дијабетеса.

„Ако желите да повучете паралеле са људима који уносе више уља од семена и нездравим исходима, то је зато што једемо храну која обично садржи пуно шећера и натријума“, сугерише Гарднер и додаје да постоји много начина за конзумирање уља од семена код куће који не укључују УПФ-ове, као што је салата или пржено јело.

На крају крајева, док неки научници позивају на ригорознија испитивања која истражују ефекте конзумирања уља од семенки на наше здравље, други, укључујући Марклунда, тврде да већ постоји мноштво квалитетних испитивања која показују користи на ниво холестерола у крви, глукозе у крви и инсулина код опште популације.