Тајна среће је изгледа у нама, каже нова студија

Иако је савремена наука бацила ново светло на појам среће, механизам и начини који срећу описују, и даље су слабо схваћени или прихваћени. Према новој студији, корисно би било да се када се говори о срећи усвоји лични приступ, усредсређујући се на индивидуалне разлике, које би могле бити драгоцене у истраживањима на нивоу популације.

„Морамо разумети изворе среће како бисмо изградили ефикасне савете”, рекла је прва ауторка Емори Бек, професорка психологије на Универзитету Дејвис у Калифорнији.

Као што су досадашња истраживања показала, социоекономски фактори имају значајан утицај на срећу, укључујући здравље, богатство, друштвене везе и задовољство у послу. 

Све ово утиче на модел среће, гледано кроз стручнои појам „одоздо нагоре”, који се фокусира на то како спољни фактори могу да одреде наш положај и осећај у одређеним животним областима, а све то утиче на наше задовољство собом.

„Сви познајемо људе који су прошли кроз многе трауме у животу, а ипак делују срећно”, наводи ауторка студије.

Многи људи срећу доживљавају као осећање које пркоси различитим околностима; неки проналазе задовољство или радост у тешким условима, док се други боре упркос очигледним предностима.

Модел среће „одозго надоле” се више фокусира на овај угао, са мањим нагласком на спољне факторе него на то како људи мисле и осећају. Фаворизује појмове попут терапије или медитације, усмерене на личне особине и ставове, а не на спољне факторе.

Појам и интензитет среће „одозго надоле”, „одоздо нагоре” или „двосмерна срећа”

Са убедљивим доказима за оба модела перцепције среће, многи од истраживача уводе трећи, двосмерни поглед на срећу, узимајући у обзир сложену интеракцију између ефеката „одоздо нагоре” и „одозго надоле”.

Међутим, остаје много питања, укључујући кључне детаље о томе како различити фактори утичу на осећања среће код неке особе и да ли се модел може применити на све и на који начин.

У новој студији, ауторка и њене колеге истражују могућност да то није случај. Уместо да се задржавају на дебатама о различитим моделима среће, предлажу да се више пажње посвети појединачним примерима среће.

„Овде предлажемо преформулисање овог питања, не питајући да ли су теорије 'одозго надоле', 'одоздо нагоре' или 'двосмерне теорије' исправне, већ за кога су оне исправне и реалне”, наводи ауторка истраживања.

Истраживачи су мерили повезаност између задовољства животом и доменом на нивоу популације и појединца, користећи податке од више од 40.000 испитаника.

То су били национално репрезентативни панели људи из Аустралије, Немачке, Швајцарске, Холандије и Уједињеног Краљевства – сви су периодично одговарали на анкете о задовољству животом током периода од чак 33 године.

Анкете су мериле глобално задовољство животом током времена, плус специфично задовољство у пет животних домена: здравље, становање, приходи, односи и посао.

Студија је показала да је отприлике половина испитаника показала првенствено једносмерне везе између задовољства доменом и задовољства животом, а око четвртина је показала углавном двосмерне везе.

Неки испитаници нису показали јасну везу између задовољства и укупног задовољства животом, што сугерише да оне имају мали или никакав утицај једна на другу, иако није јасно зашто.

Ови налази указују на могућа ограничења истраживања среће на нивоу популације, која можда не обухватају важне индивидуалне разлике.

Истраживачи сугеришу да је срећу можда лакше промовисати персонализованијим приступом и мањим нагласком на широку популацију, иако је потребно више истраживања како би се утврдило како би све ово могло да функционише.

„Ове ствари се третирају одвојено, али заправо нису. Оне се међусобно допуњују на личном нивоу”, навела је Емори Бек, професорка психологије на Универзитету Дејвис у Калифорнији.