Зашто све више људи осећа незадовољство и стрес на радном месту

Гомила недовршеног посла, уз лош однос са колегама неминовно доводе до нерасположења – и то не само првог радног дана у недељи.

На питања америчке агенције Галуп, која су постављена испитаницима широм света – колико су задовољни, колико су ангажовани на послу, да ли су под стресом – одговори су како у свету, тако и нашем окружењу, углавном били исти – незадовољни су, недовољно ангажовани и забринути.

„Како можемо да утичемо на то? Најпре тако што ћемо бити свесни да постоје ствари које можемо да мењамо, постоје ствари које можда не можемо. Добри међуљудски односи, сарадња са колегама је јако важна и наравно једно добро, адекватно вођство. Они тимови и оне организације које имају добро вођење су они тимови у којима појединци могу да се осећају и сигурно и збринуто и онда могу да дају свој максимум и да имају већи степен задовољства“, истиче Радмила Вулић Бојовић, психолог и породични психотерапеут.

„Не зависи дакле само од услова рада, зависи доста и од нас као личности, наше структуре личности, наших особина колико смо ми способни да се прилагођавамо условима рада, колико умемо да толеришемо фрустрације, колико се добро повезујемо са другим људима. Тако можемо и сами нешто да урадимо да бисмо повећали своје задовољство послом, а то је да видимо чиме смо тачно незадовољни, да пробамо то да решимо, да се боље повежемо са својим колегама, да учимо неке нове вештине, да изнесемо свој проблем, ако га има, свом менаџменту, надређенима“, саветује психолог и психотерапеут Јована Пешић.

Незадовољство послом чини да смо незадовољни властитим животом

Запослени већи део дана проводе на радном месту, па није изненађење што посао има значајан утицај и на то како процењују свој живот. У овом истраживању се наводи да је 16 година уназад, квалитет живота варирао. Најбољи резултати забележени су 2022. Подаци за прошлу годину показују да је та вредност поново глобално опала.

„Веома су уско повезани. Што имамо више стреса у послу, некако не можемо да се прилагодимо, када је негативан, хроничан, то се и више снижава наше задовољство самим послом. И обрнуто, што смо више незадовољни различитим аспектима рада то више свој посао доживљавамо као тежак и стресан. Постоје различити извори стреса на радном месту. То може бити до самог посла, на пример превише задатака или претешки задаци које не можемо да обављамо, затим може бити везано за међуљудске односе који могу бити нарушени, то посебно може људима да смета у радном окружењу. Може бити и до других фактора – лоших услова рада, малих примања, лоших уговора и свеукупно неких лоших услова на нашем послу“, напомиње Пешићева.

Међу 38 земаља Европе на првом месту по ангажованости на послу је Румунија (35 одсто). У првој половини су БиХ и Србија са 17 одсто, Црна Гора је на 20 месту, Немачка на 27 месту (12 одсто), а Хрватска на последњем 38. месту са само седам одсто ангажованих.

Можда је време да променимо посао

„Уколико незадовољство траје дуго, уколико видимо да смо покушали и иницирали неке промене које се нису одвијале онако како смо очекивали, и наравно, уколико имамо могућности за то, а врло често немамо, али ако имамо могућности, мислим да је доста добар знак ако не можемо да нађемо неки свој унутрашњи мир и уколико при помисли на посао се некако активирају ти механизми који сигнализирају напетост и стрес, онда је време да подвучемо црту и да кажемо – не, за мене је нешто друго“, наглашава Радмила Вулић Бојић.

Пре него што су подвукли црту, поједини Американци, незадовољни ангажовањем на послу, на друштвеним мрежама осмислили су нови тренд – „тихи отказ“. Неки су га дефинисали као одбацивање идеје да посао треба потпуно да доминира нечијим животом, док други кажу да је то ментално и емотивно одјављивање са посла и обављање само онога што се сматра основним минимумом.