И пси имају еколошки отисак (шапу) која подржава стандарде љубимца – шта то значи

Наши вољени пси кућни љубимци имају далеко већи, па и забрињавајући утицај на дивље животиње и животну средину него што мислимо. У новом истраживању, Бил Бејтеман, професор бихејвиоралне екологије и Лорен Гилсон, истраживач-сарадник са Универзитета Картин, анализирали су потенцијалне негативне ефекте, односно – штету коју наносе кућни љубимци, уз предлоге о томе, шта се може учинити по том питању.

Пси су предатори. Они хватају многе врсте дивљих животиња и могу их повредити или убити. Њихов мирис и измет плаше мање животиње. Затим, ту су и огромни еколошки трошкови храњења ових месождера.

„Наравно да волимо наше псе кућне љубимце, али све то има своју веома реалну цену. Морамо то да препознамо и предузмемо кораке да заштитимо дивље животиње тако што ћемо привезати или обуздати наше животиње", наводи се у студији.

Предатор у вашем дому

Пси су припитомљени вукови, одгајани да буду послушнији и изузетно су осетљиви на људе. Али они су и даље – предатори.

Пси који су кућни љубимци одговорни су за више пријављених напада на дивље животиње него мачке, према подацима бројних центара за бригу о дивљим животињама.

Процењује се да је на Новом Зеланду један одбегли кућни љубимац убио до 500 смеђих кивија од укупне популације од 900 током периода од пет недеља.

Када се скину са повоца, пси воле да јуре животиње и птице. Ово може изгледати безопасно. Али то гоњење може исцрпети уморне птице селице, присиљавајући их да користе више енергије. Пси могу да убију младе птице које се гнезде близу обала у влажним стаништима, укључујући угрожене врсте.

„Само присуство паса неретко плаши многе друге животиње и посебо птице. Чак и када су на повоцу, локалне дивље животиње су у стању приправности. Ово има мерљиве негативне ефекте на обиље и разноликост (биодиверзитет) птица широм шумских подручја у источној Аустралији.

С друге стране, у Сједињеним Државама, јелени су буднији и трче брже и даље ако виде човека са псом на узици него самог човека. Неколико врста сисара у Сједињеним Државама доживљавало је псе са људима као већу претњу од којота", наводе Бејтеман и Гислонова.

Пси чак и не морају бити присутни да би били лоши за дивље животиње. Они својим мирисом обележавају дрвеће и стубове својим урином и остављају измет на многим местима. То делује као упозорење за многе друге врсте животиња.

Истраживачи у САД открили су да су животиње попут јелена, лисица, па чак и других паса избегавале подручја у којима су пси редовно шетали у поређењу са зонама где је забрањено шетати псе, а све због трагова које су остављали.

Одржавање здравља паса такође има цену

Лекови које користимо да очистимо наше псе-кућне љубимце од бува или крпеља могу да трају недељама на крзну и да се исперу када уроне у поток или реку. Али неки од ових лекова имају састојке који су веома токсични за водене бескичмењаке, што значи да могу имати негативне ефекте по живи свет.

Истраживачи су открили да неке врсте птица сакупљају псеће крзно да обложе своја гнезда, што може довести до мањег излегања јаја и већег броја мртвих младунаца.

Онда је ту измет. У САД има око 90 милиона паса кућних љубимаца, док Велика Британија има 12 милиона, а Аустралија шест милиона. Просечан пас депонује 200 грама фецеса и 400 милилитара урина дневно. Ово се преводи као метричка тона измета и 2.000 литара урина током 13 година просечног животног века.

Оваква врста отпада може допринети загађењу азотом у воденим токовима, променити хемијску структуру земљишта и чак проширити болести на људе и друге дивље животиње. Више од 80 процената патогена који инфицирају домаће животиње заразе и дивље животиње.

Пси углавном једу месо и месне прерађевине, што значи да се милиони крава и пилића узгајају само да би нахранили наше љубимце. Храњење паса доводи до емисија штетних гасова и прави, попут „зеленог људског отиска" – „отисак шапе“, што подразумева, како су научници израчунали, коришћења земљишта двоструко већег од Велике Британије.

Људи воле своје псе. Увек су срећни што нас виде. Њихово дружење чини нас здравијим, телом и умом. Многе фарме не би могле да функционишу без радних паса. Због свега тога, можда је мало теже да признамо да пси могу бити штетни. Они су животиње, са природним инстинктима, као и инстинктом да нам удовоље који су добили припитомљавањем.

„Када изаберемо да имамо пса као љубимца, таква одлука мора да носи одговорности. Бити добар власник пса значи бринути не само о животињи коју волимо, већ и о остатку природног света", упозорили су аутори студије о негативном утицају паса на живи свет, Бил Бејтеман и Лорен Гилсон.