Ко се једном досели у Београд, ту и остаје

Ко једном дође у Београд, остане заувек, тврде многи. За неке Београђане, они су дошљаци, а када се врате у родни крај, кажу им да су Београђани.

Беоргад и родни крај дели један кофер напуњен основним – амбицијама, шансама, надама, страхом, несигурностима, недостајањима.

Промена средине једна је од најстреснијих ствари у животу. У току једне године више од 100 хиљада људи у Србији промени своје пребивалиште, Тачније, трајно се пресели из једног места у друго. Карта у једном смеру најчешће се купује за Београд.

Не воле га сви у почетку. Морамо да се прилагодимо. Прво питамо где се налази нека улица или на којој станици треба да изађемо. Упознајеш нови комшилук. Све је предалеко, јер си навикао да свуда стигнеш пешке за 15 минута.

Овде дан брзо пролази, радно време дуго траје. Кошава је гора од кише и врућине. За оне који нису рођени у Београду, Београд није дом, већ кућа и брзо га заволе – кад се заљубе, нађу посао, положе испит, ушушкају се у кафић, нађу продавца на пијаци.

Београђани често кажу да њихов град пружа руке свима, али мора и да му се узврати. Улице су шармантне и носталгичне. Београд је гостољубив и отворен.

Према последњем попису у Београду живи тачно 1.681.405. Више од половине су дошљаци. Према последњим подацима из 2023. године у Београд се доселило више од 150.000 становника.

Млади највише долазе у Београд. Први сусрет са овим градом многи су имали у раним двадесетим. И већ кад су долазили, знали су да ће заувек остати.

Некоме је овај град понудио више за породицу, каријеру. Подаци показују да је за 10 одсто више досељених жена него мушкараца. А кад се досељавамо, често несвесно бирамо насеље које је ближе родном месту. Не мора на њега да личи, али сви се трудимо да стовримо атмосферу као да смо ту одрастали.

Сваки град у коме живиш и добро ти је, природно, постаје твој. А Београд је град могућности.