Размишљање о садашњости кроз моду – изложба „Незаборавна. Хипермода“ у Риму

„За жену је најлепши одевни предмет загрљај мушкарца који је воли. У случају да нисте те среће, постојим ја“, речи су Ив Сен Лорана. Мисао и данас веома актуелна, изнад свега романтична, али савремено друштво моду све више перципира као профит, начин живљења, мишљења, хировитост.

Уосталом, мода је женског рода, дакле каприциозна, непредвидива. Маштовити експонати светских брендова потврђују да је мода ротација могућег, али никада се не враћа на почетну тачку, већ ствара бесконачну спиралу креативности.

„Мода је меморијална, јер се са једне стране ослања на прошлост, која је за дизајнере, посебно великих модних кућа, богато наслеђе, неисцрпни бездан за креирање нових, будућих колекција. То моду чини магичном, за памћење, ванвременском. С друге стране, мода је део наше меморије. Мобилни телефони представљају лични модни архив, који свако од нас обликује на одређени на начин“, наводи кустоскиња Марија Луиза Фриза.

Првобитна модна улога да покрије тело, а открије личност и социјалну припадност, мутирала је у откривању и тела и личности. Бесомучним праћењем моде, заправо јасно стављате до знања да не знате ко сте. Јер права мода је стил, оригиналност која не позира, елеганција која зрачи, а детаљи вас одају. Константа у спирали креативности поред вечне мале црне хаљине је блу џинс.

Тексас гардероба је ванвременска, без годишта, неприкосновена, захваљујући споју једноставности, експресије, сексепила, лежерности.

Мода није само гардероба за огрнути тело. Мода је огледало друштва у коме живимо. Инструмент којим комуницирамо, критикујемо, провоцирамо, игноришемо одређене појаве у друштву. Зато сваки модел представља исписану страну колективног дневника који нам открива шта јесмо и шта бисмо могли да постанемо.