Људи данас говоре више од 7.000 језика

Више нас, више него ма шта друго, језик дефинише као људе. Ипак, не постоји сагласност када се појавио у нашој еволуцији. Неки археолошки записи говоре о језицима пре око 100.000 година, док се на основу неких других може закључити да је језик претходио свесном човеку.

„Популације су обележене језиком, а сви језици су повезани. Мислим да можемо са приличном сигурношћу да кажемо да су се језици раздвојили пре око 135.000 година”, рекао је лингвиста Шигеру Мијагава.

Мијагава и колеге су прегледали научну литературу и пронашли 15 студија где се долази до истог закључка коришћењем различитих метода истраживања.

Нови ниво комуникације

Анализа целог генома, Х хромозома и митохондријалне ДНК указује на то да се хомосапијенс први пут „разбио” или „поделио” у различите популације пре око 135.000 година.

Како су навели чланови истраживачког тима, кашњење између појаве људског језика и његовог широко распрострањеног појављивања у археолошким записима сугерише да је овај нови ниво комуникације уобличио карактеристична људска понашања, од успона системског гравирања до сахрањивања мртвих.

Људска бића су јединствена по свом језику и симболичкој свести. Ипак, нема сумње да савремени хомосапијенс води порекло од нелингвистичког, несимболичког претка. Како је могло доћи до ове транзиције? Споро фино подешавање током еона није одговор: очигледна постојаност повећања мозга хоминида у последњих два милиона година је вероватно артефакт неадекватне систематике, док је новина у понашању била веома епизодична у људској еволуцији и несинхронизована са анатомским иновацијама.

Докази за изражавање симболичког понашања појављују се веома касно – знатно након што је хомосапијенс стигао као анатомски ентитет. Очигледно је да је велика биолошка реорганизација у пореклу хомосапијенса укључивала неке неуралне иновације које су „оспособиле” већ високоеволуирани људски мозак за симболичко мишљење. Овај потенцијал је тада морао бити „откривен” културно, вероватно кроз проналазак језика.

„Некако је то подстакло људско размишљање и помогло у стварању оваквих понашања”, истакао је Мијагава и додао: „Ако смо у праву, људи су учили једни од других [због језика] и подстицали иновације типа које смо видели пре 100.000 година.”

Други археолози, међутим, оспоравају да су ове промене у понашању биле постепеније акумулације, потпомогнуте, али не и нужно усредсређене на језик док су људи експериментисали са новим материјалима и с временом формирали сложеније друштвене мреже.

Способност за језик већ постоји код наше врсте и присутна је код других животиња.

Али докази за доследну употребу симболичког размишљања нису били толико распрострањени.

Иако је начин на који распоређујемо речи и добијемо смислено значење откривен  код других животиња, начин на који га људи користе чини се јединственим, барем до сада, јер и даље много учимо о томе како друге животиње комуницирају.

Симболично коришћење речи, као у фигуративном говору, као што је „просути пасуљ“, један је пример јединственог начина на који користимо језик.

„Ово нам даје могућност да генеришемо веома софистициране мисли и да их пренесемо другима”, истиче Мијагава, тврдећи да је „језик био покретач модерног људског понашања”.

Пре 100.000 година, ова вербална револуција је зацементирана у понашању хомосапијенса, археолошки видљива у нашој употреби симболике у украсима тела и гравурама.