Когнитивне способности и старење: Губимо оно што не користимо

До сада је владао консензус да когнитивне вештине прилично почињу да опадају још од 30. године, ако не и раније. Ова граница је утврђена тако што су тестирани људи различите старости у датом тренутку, а разултати су показивали да они који имају 40 година, не раде тако добро тестове из математике или писмености, као људи који имају 30, а они од 50 не раде тако добро као они који имају 40 година, објашњава Лудгер Весман, професор економије на Универзитету у Минхену и директор ИФО Центра за економију образовања.

Тако је установљено да чим навршимо 30 година наше когнитивне способности почињу да опадају.

Све врсте когнитивних вештина, математичких вештина, вештина читања, научних вештина, показале су се као изузетно важне за економски просперитет, како појединаца, тако и у смислу дугорочног економског раста читавих економија. У том случају, ако је овај образац опадања заиста прави ефекат старости, то је заиста забрињавајући феномен за друштва са популацијом која брзо стари, као што многе индустријализоване економије тренутно имају, напомиње Весман у интервјуу за Гардијан.

Ако то значи да ниво вештина становништва, посебно радно способног, временом опада због старења, онда би требало да будемо забринути за општи просперитет наших земаља, посебно што је радни век продужен до касних шездесетих, па и дуже.

Методологија истраживања дала лажну слику

Професор Весман наводи да је проблем са постојећим студијама у томе што је у датом тренутку упоређивано како људи који имају 50 година раде у поређењу са људима који имају 40 година, на пример.

„Али проблем је у томе што су то различите кохорте, а људи који имају 50 година можда су само имали различита искуства у смислу школовања, али и у смислу свеукупне депривације. И тако никад не знате да ли су људи који данас имају 50 година добар показатељ како би људи који данас имају 40 изгледали за 10 година“, објашњава Весман.

Зато је у Програму за међународну процену компетенција одраслих у великом броју земљама спроведено истраживање са тестовима из математике и писмености репрезентативним узорцима одрасле популације. Немачка је за разлику од осталих земаља спровела лонгитудиналну студију и тестирали исте људе у одређеним временским размацима од неколико година.

„На тај начин смо могли да посматрамо како су се вештине појединаца промениле током времена, а не да поредимо различите људе у једном тренутку. А занимљива ствар је што нам ово даје потпуно другачију слику од пресека“, истиче професор Весман.

Такође, у овом истраживању је мерено и колико често испитаници користе одређене вештине. Субјекти су давали податке о томе шта раде на послу и код куће. Затим колико често читају упутства за рад, колико често читају писма или е-поруке, новине, књиге и тако даље. У случају математичких вештина питани су колико често морају да израчунавају цене, користе разломке, користе калкулатор и припремају графиконе и табеле.

Могуће је да не дође до пада когнитивних вештина и до 65 година

На основу тих података конструисан је индекс колико често различити људи користе математичке вештине и колико често читају код куће и на послу.

„Дошли смо до два главна резултата. Дакле, пре свега, просечне вештине су се снажно повећале у четрдесетим годинама. Ако погледате резултате истих људи током времена, чак и у четрдесетим годинама људи настављају да повећавају своје вештине и онда након тога видимо благо опадање вештине писмености и нешто већи пад математичких вештина, иако чак ни у математици то не иде испод нивоа. А код оних који често користе поменуте вештине, код њих буквално нема пада, чак ни до 65. године, до које смо могли да их посматрамо“, наглашава професор.

У просеку, већа је вероватноћа да ће такозвани 'бели оковратници' много више користити вештине читања и математике него радници са  'плавим оковратницима''. Тако да се у групи мануелних радника види очекивани образац пада. Али чак и унутар ових подгрупа, међу белим оковратницима има оних који често користе ове вештине, и оних који их не користе. Исти сличај је и код мануелних радника.

„То чини огромну разлику. Дакле, ако сте запослени, али и даље користите вештине релативно често, оне заправо неће пасти чак ни до 65. године“, наглашава професор Весман.

Жене раније губе математичке вештине

Када је у питању читање, не виде се било какве разлике између мушкараца и жена, али постоји видна разлика у погледу математичких вештина. Заправо, мушкарци чешће користе математичке вештине него жене, али то заправо може само да објасни неке од разлика у томе како се њихове вештине заправо мењају током њиховог живота, при чему се види да заправо мушке вештине не опадају чак ни у средњим годинама, док математичке вештине код жена опадају много снажније и у ранијим годинама.

„Мислим да је прави велики закључак да не постоји никакав природни закон који би диктирао опадање вештина са годинама. Оно што видимо је заправо, у просеку, вештине се заправо повећавају до четрдесетих година, а онда након тога, заиста јако зависи од тога да ли користите своје вештине, тако да стално изазивате оно што радите. Ако их не користиш, изгубићеш их. То је главни закључак“, додаје Весман.

Специфичности обрасца код жена заправо остају загонетка за и за истраживаче, напомиње професор. Али ако се погледа заступљеност мушкараца у професијама као што је инжењерство, машинство, грађевина и слично, које захтевају математичке вештине, онда би то могло да објасни део овог родног обрасца.

„У основи, оно што подаци показују јесте да губите оно што не користите. То заиста значи да треба да вежбамо своје вештине читања и математичке вештине. И докле год то радимо, вероватно не морамо да се плашимо да ће снага нашег мозга опасти бар до 65. године судећи према нашим подацима“, закључује професор Лудгер Весман.