понедељак, 10.03.2025, 20:00 -> 20:00
Извор: РТС, Science Alert
Да ли родитељство „подмлађује мозак" или управо чини супротно
Идеја да деца могу да нас одрже младима (углавном духом) можда је добила и научно утемељење. Студија спроведена на више од 37.000 одраслих, открила је да родитељство може помоћи да људски мозак остане у форми – иако стари.

Научници су открили да се са добијањем детета повећава број веза у можданим ћелијама, и да, иако године иду, мозак остаје „у форми" и тако избегава менталне, физичке и неуролошке проблеме који су у вези са средњим и старијим животним добом. Утицај потомства је посебно у истраживањима био видљив у регионима централног нервног система који су повезани са покретом и сензацијом.
Аутори студије, коју води когнитивни неуронаучник Едвина Орчард са Универзитета Јејл, тврде да је њихово истраживање највеће истраживање функције мозга родитеља до сада, и прво које показује разлике код мушкараца који су се остварили као родитељи или нису добили потомство.
Информације из Биобанке Уједињеног Краљевства, сугеришу да упркос исцрпљености, стресу и изазовима родитељства, та улога може дугорочно обогатити живот особе, пружајући прекопотребну когнитивну стимулацију, физичку активност и друштвену интеракцију.
„Окружење које подразумева негу, и бригу о деци, а не само трудноћа, чини се важним фактором, јер ове позитивне ефекте видимо и код мајки и код очева“, каже психијатар Аврам Холмс са Универзитета Ратџерс.
Ако је то тачно, могуће је да би директан утицај бриге о деци могао дати сличне бенефиције бакама и декама, радницима за бригу о деци или било којој другој особи која има велику одговорност за малишане.
Очеви су често искључени из студија о родитељству јер физички не износе трудноћу, не рађају и не доје, али то не значи да немају изузетно важне улоге и функције у домаћинству са децом.
Бити родитељ и вршити све функције које та улога подразумева, има утицај који мења живот и психички и физички, а ипак неуронаучници знају мало о дугорочним ефектима родитељства на мозак код оба пола.
Тек недавне студије су показале дубоке промене у мозгу које се дешавају током трудноће. Након што се беба роди, скенирање мозга магнетном резонанцом открива промене у „архитектури" мозга мајки у областима укљученим у функције размишљања, маштања...
Међу очевима, почетна истраживања сугеришу да рађање детета може довести до губитка волумена од једног или два процента кортекса. Пошто се ово скупљање дешава у региону повезаном са родитељским прихватањем и топлином, истраживачи претпостављају да је то начин на који мозак припрема ову мрежу за нову улогу у животу.
Шта када беба одрасте
Да би истражила касније утицаје родитељства, когнитивни неуронаучник Едвина Орчард водила је студију на Универзитету Јејл, анализирајући резултате скенирања мозга скоро 20.000 жена и више од 17.600 мушкараца старијих од 40 година, из Биобанке Велике Британије.
За оба пола, родитељство је било у позитивној корелацији са функционалном везом, што се односи на обрасце неуронске активације унутар и између можданих мрежа. Иначе,типично је да мозак који стари показује нижу функционалну повезаност преко сомато-моторне мреже и већу повезаност унутар кортико-субкортикалних система.
Ипак, супротни обрасци примећени су код родитеља старих између 40 и 69 година.
„У регијама мозга у којима опада функционална повезаност, како појединци старе, примећен је другачији процес код људи у годинама који су се остварили као родитељи“, објашњава Холмс.
Ове структуре мозга које изгледају млађе су интригантне, али Холмс, Орчардова и њихове колеге кажу да су потребне веће и разноврсније дугорочне студије мозга како би се раздвојили сви релевантни фактори који би могли да утичу на то како старимо.
Студија је објављена у часопису PNAS.
Коментари