Необавезно ћаскање са странцима може да се научи и корисно је за здравље

Необавезни разговори о времену, најновијој видео-игри, нечему што људима смета током путовања на посао или размена анегдота о псу или другим кућним љубимцима од тог јутра само су неке од тема које се сматрају уобичајеним за ћаскање.

То су теме које нису посебно важне, али довољно блиске свима могу да послуже када треба прекратити време или успоставити контакт са непознатим особама.

Неки људи се плаше наизглед безначајног разговора или мисле да то није вредно њиховог времена, док други уживају у лаганој размени тривијалних информација.

У већини случајева, посебно у интеракцији са потпуним странцима или познаницима, таква ћаскања су неизбежна јер обе стране покушавају да нађу заједнички језик.

„То је комуникација коју користимо да бисмо се упознали са другим људима, и то нека врста пута који води до дубљег, богатијег разговора. Огромна је вероватноћа да сте се са неким од најближих пријатеља упознали негде ћаскајући као странци“, рекао је Мет Абрахамс, предавач организационог понашања у Бизнис школи при Стенфорду.

За људе без искуства у вођењу необавезних разговора, овај изазов може бити застрашујући. Међутим, постоје начини да побољшате своје способности у овом облику комуникације. И вреди покушати, јер размена наизглед тривијалних ситница може позитивно утицати на опште благостање особе, истакао је Абрахамс.

Ево неколико предности ћаскања на које стручњаци скрећу пажњу.

Предности необавезног ћаскања

Људи који када се нађу у ситуацији у којој се ћаскање намеће као обавезан вид комуникације често буду под великим притиском из жеље да буду добри саговорници када  са неким сретну први пут.

Такође, брига се може јавити и због застрашујућег чина спонтаног разговора, који захтева брзо размишљање и реаговање да би се разговор наставио, наводи Абрахамс, који је и домаћин подкаста „Мисли брзо, причај паметно“, у којем дели савете за стратешку комуникацију.

Питање које се намеће је зашто бисмо учествовали уопште у нечему таквом. Без обзира на то да ли сте од оних који започињу и подстичу ћаскање или га избегавате по сваку цену, истраживање је показало да такви необавезни разговори са људима које не познајете могу имати благотворне ефекте на здравље и опште стање, као што је побољшање расположења и сузбијање осећаја изолованости.

„Ћаскање је нешто што ми психолози мислимо да је на неки начин фундаментално. То је као што нам је потребна храна, вода – морамо да имамо осећај припадности и да смо важни другим људима“, рекла је др Џилијан Сандстром, ванредна професорка психологије љубазности на Универзитету у Сасексу, која је истраживала ефекте минималних друштвених интеракција.

Др Вивек Мурти, који је 2023. године био на челу Службе јавног здравља Сједињених Америчких Држава, прогласио је тада усамљеност епидемијом у САД. Дневна усамљеност погађа сваку пету одраслу особу у САД, што је највиши ниво у последње две године, показују најновији подаци из октобра.

Необавезним разговором са познаником или странцем, људи могу да утичу на пораст осећаја повезаности са другима и да развију јачи осећај заједништва, објашњава професорка Сандстром, чије истраживање је показало да они који имају лежерније дневне интеракције, попут разговора са комшијом или шанкером у кафићу, имају већи осећај припадности.

„Разговор са странцима може бити застрашујући јер не знамо шта ће се десити, али и то је на неки начин узбудљиво. Забавно је и лепо да нам се деси нешто неочекивано, где научимо нешто ново или видимо нову перспективу“, оценила је професорка Сандстром.

Како постати стручњак за необавезне разговоре

У неким ситуацијама, као што је одлазак на нови посао, учешће у пројекту или пословно окупљање, људи се могу унапред припремити за очекиване спонтане разговоре, указује др Сунита Сах, организациони психолог и професор менаџмента и организације на Универзитету Корнел у Итаки, у држави Њујорк.

„Уколико сте сигурни да ће неке особе за које знате бити на догађају, можете се потрудити да сазнате о њима што више и испланирате шта бисте могли да их питате. То вам може помоћи у ублажавању нервозе“, савет је др Сах.

И када су у питању спонтане ситуације, постоје трикови за вођење доброг разговора. Најлакши метод је да изнесете запажање о вашем заједничком окружењу, због чега људи често говоре о времену, или да људима поставите општа питања како бисте сазнали више о њима, прецизирала је др Сах.

Зато ће вас често питати да ли сте радили нешто занимљиво током викенда или да ли имате планове за одмор.

Овакав разговор није тениски меч, где треба вратити лопту на другу страну терена што је брже могуће. Абрахамс каже да воли да размишља о овој размени више као о игри добацивања у којој је циљ да лопта што дуже никоме не испадне – само са циљем да се разговор што дуже одржи.

„Мораш да сарађујеш са другом особом, тако да желиш да она говори, а затим да она пожели да ти говориш. Ради се о томе да сте заинтересовани, а не интересантни, а та промена размишљања је важна“, нагласио је Абрахамс.

Понекад успоравање и размишљање пре давања одговора може да допринесе да се нејасноће сведу на минимум и обезбеди већа јасноћа и структура одговора.

„Људи ће у необавезним разговорима и другим ситуацијама спонтане комуникације осетити да морају одмах да реагују, али можете да кажете: ’Само тренутак да размислим о томе.‘ Или можете поставити додатно питање које ће вам дати времена за размишљање“, предлаже Абрахамс.

Као што то обично бива, и у ћаскању ћете постати бољи уз вежбу, подсећа професорка Сандстром. Ако неко дуго не практикује дружење у лежерном окружењу, необавезни разговори могу деловати страшнији него што то заиста јесу.

У свом истраживању, професорка Сандстром је показала да што се људи више укључују у ћаскање, то постају сигурнији у своје друштвене вештине и мање су забринути због одбијања.

На крају крајева, ћаскање треба да буде безбрижан и пријатан разговор, а мало хумора и саосећања су много важни, прецизирала је Сунита Сах.

„Ја лично волим ћаскање. Мислим да пружа лепе интеракције са људима током дана са којима вероватно не желите да идете у дубљу конверзацију. То заиста гради однос и поверење и известан ниво дружељубивости. У данашње време када сви могу да се окрену својим телефонима или да данима не разговарају са неким, мислим да тај необавезни разговор помаже да се отклони аспект усамљености“, поручила је др Сах.