Читај ми!

Шест ситуација у којима не бацамо одећу коју никада не носимо

Већина нас у ормарима и ципеларницима има одећу и обућу коју никада не носи, али је не баца нити поклања. Шест најчешћих ситуација у којима нам је тешко да се растанемо са ретко ношеном или неношеном гардеробом разоткривају праве узроке таквог нашег понашања.

Шест ситуација у којима не бацамо одећу коју никада не носимо Шест ситуација у којима не бацамо одећу коју никада не носимо

Мало је оних који у доба конзумеризма купују само оно што им треба и савршено пасује. Најчешћа жртва тога је, без сумње, новчаник, али није лако ни пренатрпаним гардероберима и ципеларницима. Нема много разлике међу половима, и код жена и код мушкараца у дну плакара годинама лежи гардероба која упорно чека неке боље дане. С времена на време неке комаде само оперемо, очистимо или позајмимо. Зашто је то тако?

Следи шест најчешћих примера занемаривања нових или скоро нових ствари.

Одећа за специјалне прилике које никако да дођу

Квалитетни, а тиме и скупљи одевни комади или обућа које смо купили за неку свечаност и носили једном или ниједном често се налазе дубоко у ормару како би се избегла оштећења. Неретко остају нетакнути јер се нове прилике које захтевају гламур не пружају тако често, а дешава се и да купимо нешто друго што је примереније новом догађају.   

Треба нам права комбинација

Упечатљиви комади морају се пажљиво уклапати са остатком одевне комбинације. То захтева труд, време, а можда и додатна улагања. Најчешће за то немамо времена па и таква одећа остаје за неки други пут.

Само да смршам, угојим се, порастем...

Најлепши модели се најбрже разграбе, нарочито величина која нам одговара. Али нема везе, купићемо број мање панталоне, ионако имамо неколико килограма вишка после празничне сезоне. Ово је честа ситуација која доводи до тога да пола ормара чека да фигуру прилагодимо одећи која нам се баш допала. Некада се чека интервенција кројача за скраћивање, сужавање, струкирање... Слично се дешава и са ципелама, само је за њих решење растезање на калупу код обућара.

Гардероба која нас је издала

Алергија не мора бити једини разлог да нам неки материјал не прија. Природно је да се временом мењамо и да ће нас некада одећа и обућа издати – изненада постати непријатна при контакту са кожом, неудобна, жуљати нас. Такве ствари нећемо бацити или поклонити јер увек постоји нада (која последња умире) да ће све опет бити као пре.       

Непријатељ звани брза мода

Трендови, и то не само у моди, мењају се данас толико брзо да мало ко успева да их испрати. Стилови долазе и одлазе, а нико са сигурношћу не може да каже да ли ће се и када вратити. Боја, модел или дезен који нам се допадају за трен ока доспели су на црну листу и ко држи до себе неће се усудити да носи нешто са ње. Али одећа је нова, а стилови се враћају, зато ништа такво није за бацање.

Погрешна процена

Некада једноставно не желимо да признамо да смо погрешили. Људски је грешити, али признати то није тако лако, нарочито ако је било оних који су нам указивали на проблем, али смо се оглушили о њихове речи и савете. Тешко је пресећи и када је промашај одећа коју смо добили, као рођендански поклон на пример, од драгих људи. 

Наведених пет примера, међутим, само су различита оправдања да задржимо ствари на које смо потрошили новац, али и време, емоције, труд (ако смо их правили по мери).

Зашто не можемо да се отарасимо нечега што не користимо

Оно што нас заиста спречава да се опростимо од ствари које не користимо, лежи у позадини наше свести. У питању су когнитивне пристрасности (cognitive bias) односно менталне пречице које мозак користи да би брже доносио одлуке. Модеран маркетинг, посебно бихевиорална економија, обилато користи ове пристрасности у успешнијем пласирању производа и услуга.

Када је реч о гардероби која чами у нашим ормарима, највише нас спречава да је се отарасимо тзв. Endowment effect. То је предрасуда због које када једном дођемо у посед нечега, ми то много више вреднујемо, без обзира на то што је у питању предмет који можда нисмо много платили.

Ситуација се додатно погоршава када наступи заблуда о већ направљеном трошку (Sunk Cost Fallacy) јер не можемо да се одрекнемо нечега тако лако због снажног осећаја да нешто нисмо комплетирали (у овом случају употребили, то јест носили одећу или обућу), а у њих смо уложили време и новац.

Важну улогу овде могу да имају и аверзија ка губитку (Loss aversion) и страх од промене (Status quo) због којих „губитак гардеробе“ видимо као страшан сценарио.

понедељак, 03. март 2025.
10° C

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса