Кад се празнични балон еуфорије издува – зашто јануар важи за најдепресивнији месец

Зашто баш јануар носи ту титулу и има ли депресија свој дан или месец за РТС је говорила психотерапеут Јована Пешић.

Веће емоционалне изазове многи људи осец́ају током зимских месеци нарочито после празника који су иза нас, и који су некако направили ту идиличну слику да сви морамо да будемо расположени, задовољни, да смо остварили циљеве које смо хтели, шта ако није тако?

– Зимски месеци јесу по себи изазовни што се тиче расположења и неки општи фактори утичу на то. Краћи је дан, мање сунчеве светлости, некако смо сви пасивнији, мање се крећемо, то већ утиче додатно код неких људи да им расположење буде снижено. Онда креће та празнична еуфорија када одређен број људи постаје расположенији, ставља неке своје проблеме по страни и предаје се тој празничној еуфорији, плановима. Неки људи иду на одмор, стављају свој дотадашњи живот некако на стендбај и буду расположенији.

Међутим није код свих људи тако. Неки људи су у тим празничним тренуцима на пример некога изгубили или су у некој тешкој фази живота, разводе се или имају неких других проблема и онда та празнична еуфорија код њих може додатно продубити то негативно расположење зато што ствара тај неки контраст у односу на то како би требало да се осећају а како се они осећају.

Заправо, не бисмо требали да силимо себе да се осећамо на одређени начин, али било би добро да ипак помогнемо себи да из негативног расположења изађемо.

Кажу да је уз помоћ формуле израчунато да је то баш данас, али има ли депресија дан?

– Што се тиче тог данашњег дана, то би требало да је по неким прорачунима најдепресивнији дан у години, међутим то није баш научно утемељена чињеница али се може рећи да свакако ови први понедељци након одмора и празника јесу некако погодни да нам падне мотивација када се искључимо са те празничне инфузије, одједном се укључимо поново са својим проблемима који и даље постоје, са својим животом који можда није онакав какав бисмо желели, а и треба да прионемо на посао и да остварујемо оне циљеве које смо себи зацртали за ову годину.

Тако да није лоше да можда мало ревидирамо да ако су претерани мало учинимо реалнијим и да их разбијемо на мање кораке и активности како би нам били лакши за остваривање.

Да ли је и нормално да смо тужни и нерасположени у овом периоду, не мора нужно да значи да је депресија у питању?

– Није свако нерасположење депресија. Наше расположење је такво да се мења и то је нека основна карактеристика, тако да не треба да се уплашимо ако смо мање расположени или наше расположење није на неком нивоу које очекујемо и да смо одмах самим тим и депресивни. То може бити само нека пролазна фаза.

С друге стране треба да правимо разлику између туге и депресивности. Туга је осећање које је негативно и здраво зато што се јавља у околностима када имамо неки губитак или неке стресне животне околности када је сасвим нормално да смо тужни, али када смо тужни ми остајемо функционални, можемо да наставимо да живимо, та туга се полако смањује, ми се враћамо свом уобичајеном животу.

Док код депресије имамо озбиљније симптоме, повлачимо се из живота и теже нам је да се са тим сами изборимо.

Који су знаци да треба да реагујемо, да ли због себе или некога кога познајемо? Депресија одавно није нешто што је занемарљиво?

– Треба да обратите пажњу како на себе тако и на људе из окружења када почнемо да се осећамо безвољно, повлачимо се од других, желимо да се изолујемо, имамо пуно црних мисли, осећамо се безнадежно, поглед у будућност, склони смо самоокривљавању, свеукупно смо демотивисани да учествујемо у животу, да се боримо, можемо имати поремећај апетита сна и разне друге забрињавајуће симптоме и то је право време да потражимо помоћ.

Прво можемо се обратити нашим пријатељима, породици, за разговор и подршку а ако то постане активније наравно стручну помоћ. Оно што бих само напоменула је да не покушавамо сами себе да лечимо лековима, неким антидепресивима јер то може изазвати само контраефекат.