Божићни обичаји православаца од Русије до Египта

Сваки народ је унео сопствену традицију у прослављање празника.

У Русији је обичај да се породице окупљају за столом на Бадње вече, а затим следи посебна вечера без меса.

Главно јело се зове кутjа (пиринчана и пшенична каша са сувим грожђем, сувим кајсијама или орасима), а вечера се припрема од различитих врста житарица које симболизују наду, уз додатак меда и мака, симбола среће и мира.

То се сматра „Светом вечером", а сервира се на белом столњаку који симболизује бело платно у које је Христ увијен по рођењу.

У просторију се унесе нешто сламе као подсећање на скромно окружење у ком је Исус рођен, а велика бела свећа поставља се на средину стола у знак објаве да је Христ светло света.

На Божић се породица окупља око трпезе на којој се налази 12 јела која симболишу 12 Исусових апостола, а главна јела подразумевају свињско печење, пуњену свињску главу и аспик, односно пихтије од меса, морских плодова, поврћа или јаја, а на менију је и гуска пуњена јабукама.

Пите су незаобилазно јело на божићној трпези, затим пирошке, разни колачи и палачинке.

Неизоставни део је и божићни хлеб.

Православци у Сирији и Египту Божић прослављају слично као Руси, јер су управо руски свештеници донели православље на Блиски исток и у Африку.

У Црној Гори, глава куће сече бадњак и уноси га у кућу на Бадње вече, а у дом се поставља слама која симболизује јасле, док се бадњак касније спаљује.

Код Црногораца је обичај да се бадњак окрвави, тј. да се на њему закоље оно што је домаћин куће наменио да коље за Божић.

Такође, на Бадњи дан се обављају сви радови, а највише се врше припреме за Бадње вече и Божић.

Обичај је да се на Бадњи дан ништа из куће не даје нити се ишта позајмљује од другога.

Положајник који дође први у кућу на Божић први је који се омрси, након чега укућани могу да се госте месом, а током божићног оброка породица ломи векну хлеба са новчићем у њој. Ако у својој кришки нађете новчић, сматра се да ћете имати среће и новца.

На Божић, као и на Бадње вече, скоро је незаобилазно певање уз гусле.

У Северној Македонији, 5. јануара деца певају божићне песме од врата до врата – то су коледе, а дан касније, на Бадње вече следи уношење „бадника“ на кућно огњиште.

Дрво се пре тога исече на три дела што представља Свето тројство, а сва три дела у кућу унесе отац.

Божићни оброци обично се састоје од печеног прасета и других свечаних јела, а славље траје три дана.

У Грузији на Бадње вече се чека да сат откуца 12 пута, а затим почиње вечера уз традиционално грузијско вино.

На Божић, становници ове државе одржавају традиционалну шетњу Алило, за коју облаче посебну одећу и украшавају своју верзију јелке – „чичилаки".

Понекад се уместо јелки користи грана лешника која је обликована као Дрво живота и украшена слаткишима и воћем.

Бадње вече у Белорусији се проводи у једењу палачинки и рибе на столу са сламом испод столњака.

Традиционално, божићна вечера се служи без меса и састоји се од најмање 12 рибљих и биљних јела и гљива. „Каљади цареви“ (Божићни цареви) изводе обред који укључује карневале и народне представе у знак обележавања Нове године.

У Казхстану породице се окупљају да поделе храну и вино, док певају песме, плешу и наздрављају, док се на Божић у катедрали у Алматију одржава поноћна литургија.

Верници Јерусалимске патријаршије за Бадњи дан и Божић обилно једу слаткише – најчешће кадаиф. Суво воће, попут урми, кајсија, грожђа и шљива, заједно са лешницима, бадемима или орасима, такође, су популарни.

За Божић се традиционално прави посебан оброк припремљен од јагњећег меса.

Остале православне цркве и земље већ су прославиле Бадње вече и Божић 24. и 25. децембра.

У Грчкој, која је прешла на нови календар, деца на Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме, а заузврат добијају слаткише или новац.

За вечеру која се припрема за Бадње вече карактеристичан је „Христов хлеб“ (христопсомо), у облику великих векни различитих облика, на чијим корама су декорације које обично представљају послове којим се породица бави.

За разлику од већине других православних земаља, у Грчкој се за вечеру на Бадње вече служи месо и то јагњетина и прасетина.

У Бугарској, која такође Божић слави по грегоријанском календару, за Бадње вече се припрема посебна вечера од 12 јела без меса која симболишу 12 месеци у години.

То су јела од пасуља, ораха и лешника, сувих шљива, а ту је и традиционални бугарски колач - баница. Након вечере сви чланови породице устају у исто време.

У Румунији је уобичајено жртвовање прасета (печенца), а верује се да ће дух прасета у наредној години породици донети благостање.

Вечера се припрема и по три дана, и састоји се углавном од прасетине на разне начине, сарми, кобасица, а служи се и ћуретина, уз шљивовицу и вино.

Посебност румунске божићне трпезе чини козонаћи – колач са сувим грожђем и лешницима, а присутан је и обичај да деца за Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме.