Постоји ли уопште лењост или је у питању нешто друго

Деценијама су психолошка истраживања покушавала да објасне одлагање обавеза (последњих година познатије као прокрастинација) као проблем који има своје узроке, а не као последицу лењости.

Када особа не успе да започне пројекат до којег јој је стало, то је обично због анксиозности, јер мисли да њени покушаји нису „довољно добри“ или због конфузије око тога који су први кораци задатка, објашњава Девон Прајс, социјални психолог и професор на Универзитету Лојола у Чикагу.

Када сте уплашени од неуспеха или чак не знате како да започнете обиман, компликован задатак, тешко је обавити посао. То нема никакве везе са жељом или мотивацијом. Решење је – потражити разлог кочења.

Ако је анксиозност главна препрека, особа би требало да се опусти и прекине са радом.

„Када видим да студент не испуњава задатке, пропушта рокове или не показује резултате у другим сферама свог живота, интересује ме да сазнам који који га фактори спутавају. Које потребе тренутно нису задовољене? А, када је у питању „лењост“, посебно ме занима: које су то невидљиве препреке”, наводи професор Прајс.

Да бисмо напредовали, већини су потребни организациони алати, као што су листа обавеза, календар, дневник или наставни план. Потреба или корист од таквих ствари не чине човека лењим. То само значи да желе да се придржавају свог распореда. Што више то прихватамо, више можемо помоћи људима да савладају проблеме.

„Ако особа не може да устане из кревета, нешто је исцрпљује. Ако ученик не пише радове, постоји неки део задатка који не може да уради без помоћи. Ако запослена особа стално пропушта рокове, нешто отежава организацију и поштовање рокова”, истиче професор Прајс

Просветни радници, објашњава Прајс, нису научени да размишљају о томе које су невидљиве препреке њихових ученика, а будући да је већина професора испунила академске обавезе са лакоћом, oни имају проблема да схвате како је то када неко има потешкоћа са свакодневним функционисањем, депресијом, зависностима или поремећајима у исхрани.

„Надам се да ћу своје колеге просветне раднике, подсетити на чињеницу да ако се студент мучи, вероватно се труди и покушава“, наглашава Прајс

Неуспех није ничији избор, нити људи имају жељу да некога разочарају, да се осећају неспособним, апатичним или неефикасним. Ако погледате нечији рад (или нерад) и видите само лењост, недостају вам кључни детаљи. Увек постоји објашњење, указује Прајс. 

Неретко постоје баријере. Препознавање тих баријера и гледање на њих као на оправдане – често је први корак ка разбијању „лењих“ образаца понашања, закључује професор Девон Прајс.