Естетска хирургија није само за улепшавање, већ може и да сакрије ожиљке
Тетовиране обрве, вештачке груди, мањи нос – естетска хирургија није увек потреба здравих да се улепшају. Онима који се боре са опаким болестима често је помоћ да поврате самопоуздање и замаскирају ожиљке који се виде.
Болест, повреде, операције, тешке животне борбе остављају ожиљке. Различити смо.
„Ја сам става лично да поносно носим своје ожиљке јер они означавају моју борбу и све то кроз шта сам ја прошла. Када неко услед примања хемотерапије изгуби своје обрве и жели то да уради то ми је потпуно у реду. Жао ми је ако некада друштво у коме се налазимо утиче на одлуке жена, жао ми је што немамо више као друштво разумевања за људе који проживљавају тако неке тешке животне борбе“, наводи Настасја Недимовић.
Неке особе повлаче се у себе. Естетска хирургија може да помогне да ожиљци постану мање видљиви, али и тетовирање и трајна шминка. Мање су инвазивне методе, не угрожавају здравље и није потребан никакав опоравак.
„Пацијенткиња из Аустрије је направила дивну тетоважу на задњем делу леђа и глутеуса и камуфлирала малтене да се тај ожиљак и не види. И она је баш у разговору рекла много ми се то докторе видело, али ја сам сад просто заборавила да имам ожиљак тако да се ја поносим са том мојом тетоважом. Колико је то променило у неком њеном односу према ожиљку који је она имала и то је по мени, гледајући са неког медицинског аспекта, сасвим оправдано“, каже специјалиста пластичне, естетске и реконструктивне хирургије, Миломир Гачевић.
Трајна шминка и тетовирање не препоручују се за ожиљке настале од опекотина или услед пресађивања коже, кажу стручњаци.
„Таква кожа нема елементе класичне или рекао бих, добре коже, таква кожа има само један до два слоја епидермиса и мало дерма и таква кожа не може у себе да прихвати довољну количину тих боја које треба нанети, већ шта се дешава, просто се разлије и не може се направити тај мозаик или правилан облик. Тако да то јесте проблем и често ја не препоручујем код таквих ожиљака то да се ради“, објашњава Гачевић.
Ништа не треба предузимати без препоруке лекара, најмање шест месеци од ставарња ожиљка, а најбоље је да прођу две године.
Салони у којима се ови захвати раде морају бити лиценцирани како би пацијенти били сигурни да неће бити никаквих последица по њихово здравље. Шта год да одлучите, да их са поносом носите или да их сакријете, сваки ожиљак је прича за себе и сведок борбе и победе, а тога се не треба стидети.
Коментари