Евросонг: Огледало политике и друштва, и место са којег се шаљу поруке

Овогодишње такмичење за Песму Евровизије превазишло је по много чему досадашња. Победила је песма Код швајцарског певача Нема, који се представио као небинаран. Имали смо прилику да видимо скоро потпуно голе мушкарце, обнажене жене, мушкарце који симулирају секс, жене које их воде на повоцима, вештице. И некако то све није засенило предивне песме и гласове и још понеки европски језик, јер још има извођача који не певају на енглеском.

Иако се представља да није тако, и ове године политика се у ову кашу додатно умешала скоро до кључања и показала да иза нота и костима има много тога прикривеног. О томе је у Београдској хроници говорила Маја Вукадиновић, са Факултета савремених уметности.

„Евровизија је музички и медијски спектакл пре свега, где можемо да видимо тенденције у продукцији, начин на који је догађај остварен, режиран, колико је он спектакуларан. Али, наравно, Евровизија никада није била само то. Бројне поруке, бројни кодови који могу да се читају са Евровизије јесу политички, геополитички.

И ту су наравно и разни наративи који се тичу нечега што бисмо могли да назовемо новом политичком коректношћу, новим неким друштвеним односима, нечим што је друштвено пожељно. И то све је од увек било на Евровизији”, рекла је гошћа Београдске хронике.

Издање 68. Евровизије је било по многу чему специфично.

„Пре свега и по демонстрацијама везаним за учешће Израела, по томе што је дисквалификована једна земља, по отвореном ангажману самих такмичара, појединих такмичара који су износили и своје политичке и друге ставове”, додала је.

Одраз реалности и сцена за мањине

Победник се представио као небинарани, и његова песма се зове Код. Било је доста мањина, које имају прилику да покажу ко су, да кроз песму кажу шта их мучи.

„Добро је што све мањине имају прилику и на Евровизији да покажу свој идентитет. То је, наравно, позитивно. А с друге стране, не бих ја Евровизији баш давала толико велику моћ, да она може да има неке толико велике утицаје. Она је огледало, најбоље могуће огледало политичке и друштвене ситуације, односно реалности у одређеном тренутку. А сад како ће се то одражавати на неке друге ствари, то нема везе толико са самом Евровизијом. Она је ипак фестивал.

Није Евровизија толико утицајна и моћна, без обзира колико је то глобални, велики догађај који прате људи широм света, и не учествују, наравно, више само земље из Европе, имамо већ неко време и Аустралију и неке друге земље, али у сваком случају то је место одакле се преносе поруке, и где ми видимо шта је пожељно, шта су неки доминантни можда трендови, она не успоставља трендове, она више одражава неке тенденције и трендове у друштву”, објаснила је Вукадиновићева.

Истакла је да је сама Европа „врло комплексна” и да би било незахвално давати слику идентитета и вредности искључиво на основу тога шта се види на Евровизији.

На питање о томе, да ли на тај начин Евровизија можда на дуже стазе може да промени неке вредности у друштву, Вукадиновићева одговара: „На дуже стазе вероватно да и уколико она буде остала онако како јесте. Судући по томе шта се све управо на новом такмичању ове године дешавало врло је могуће да ће Евровизија само по себи претрпети разне промене. Не знамо какве ће оне још увек бити али вероватно и сами су се неки такмичари жалили и дакле било је много тога и организације што се дешавало, тако да на неке дуже стазе, у сваком случају нешто ће се мењати. Али Евровизија више и није догађај који се гледа у кругу породице.

Ми сада тај догађај пратимо индивидуално на својим мобилним телефонима, више не искључиво чак ни преко класичне линеарне телевизије. Тако да све су то неки нови начини на који се прати Евровизија. Да не причамо о комуникацији посредством друштвених мрежа, где се коментарише сваки наступ, тако да то већ дуго није један догађај који прати цела породица. И питање је да ли генерација зед уопште прати Евровизију”.

Анализа разноликости публике

Вукадиновићева је прокоментарисала и то да ли је на овогодишњем такмичању ипак победила музика и песма.

„То нисам сигурна, то могу да кажем, јер би у том случају вероватно победила Француска или Бејби Лазања са својом песмом. Са друге стране, велики број жирија је дао управо овој песми највећи број поена, и она је у том смислу победила, али мислим да и ова песма и то самом чињеницом да је она првопласирана, то шаље више једну друштвену поруку. Дакле, није то само музика, апсолутно, а да Немо има веома добар глас, да је добар аранжман, то је свакако.

И с друге стране, не смемо да заборавимо и још тај спектакуларни моменат, односно чињеницу да ми у ери друштвених мрежа имамо све краћу пажњу. И да се Евровизија том неком тренду прилагођава у смислу да наступи постају све спектакуларнији, да би одржали пажњу милионског аудиторијума и много се чак више пажње посвећује и не само костимима и сценографији, већ режији једног наступа, концепту наступа, до те мере да се поставља питање да ли је концепт Евровизије или појединочних наступа заменио музику”, изјавила је гошћа РТС-а.

Каже да је Евровизија такав догађај да, када неко крене да је гледа, он рачуна са дозом кича и то му не смета, односно гледаоци забораве да је то у суштини – кич догађај.

Додаје да је публика Евросонга – разнолика.

„С једне стране то су људи који су фанови дуго година, постоје бројни фан-клубови песме Еуровизије широм света, али то је наравно милионски аудиторијум, и млади и стари. Морамо наравно да кажемо да и статистике показују да ЛГБТ популација јесте једна од великих популација које прате тај догађај, који долазе у хале у којима се Евровизија одвија. Тако да с једне стране имамо ону публику која посматра тај догађај као медијски спектакл из својих домова, с друге стране публика која је на лицу места и то су две различите публике”, анализирала је гледаоце Евросонга Вукадиновићева.