Глумачки таленат старишани и малишани укрштају на сцени већ три године
Необично удружење деце и пензионера глумаца „Београдски старишани и малишани“ постоји три године, а настало је са идејом да се на позоришној сцени окупе различите генерације. Иза њих је на десетине заједничких представа и наступа. Наредних дана премијерно ће извести адаптирана дела Данила Киша.
Породични циркус за децу и осетљиве наслов је нове представе коју заједно изводе старишани и малишани. Комад је настао од Кишових дела Рани јади и Башта и пепео.
„Инспирисана тим делима ја сам размишљала на који начин могу та дела да приближим деци, али да ми старији који нисмо толико упознати или уопште нисмо упознати са делима Данила Киша, како да их примимо и разумемо са ове временске дистанце. Прича говори о дечаку који има седам година када је започео Други светски. Ова представа упркос томе што је носе деца и пензионери, она је намењена свим старосним генерацијама“, наводи Ирена Адамовић, сценариста и редитељ.
Глумачки таленти различитих генерација укрстили су се у овој представи. Најмлађи глумци су шестаци, најстарији, пензионери, увелико газе девету деценију.
„Ја сам веома задовољан што сам овде. Та симбиоза младих и одраслих је веома лепа и ова наша представа ће показати да старишани и малишани увек имају добру прођу“, каже Срђан Ајваз из Удружења „Београдски старишани и малишани“.
„Посебно што сам се спријатељила са децом ове школе која су тако дивна, непосредна, раздрагана, а то за мене значи живот, изузетно нешто лепо“, истиче Олга Браић из Удружења „Београдски старишани и малишани“.
„То је нешто незаборавно. То је пуно емоција, ова деца су толико посвећена, толико воле то што раде, толико поштују нас у зрелим годинама, тако да нас то подиже. Истовремено, наше неко искуство, знање, поштовање њиховог узраста много значи. Надам се и њих то уздиже, као што и нама враћа снагу коју смо имали у њиховим годинама“, каже Недељко Мирковић из истог Удружења.
Немају одговор на питање ко од кога више учи деца од ветарана или старишани од најмлађих. Пробама се сви подједнако радују.
„Ја глумим Данила Киша кад је био мали, и онда он кроз тај период пролази кроз своје трауме које ће да вуче током целог живота. Мени је било најзанимљивије то његово суочавање са тим неким проблемима, и онда сам ја размишљао како тако мало дете може да буде свесно за тако одређене ствари и онда ме то навело на нека већа размишљања“, наводи Зоран Милошевић.
Зое Николић каже да јој овај рад са пензионерима много значи.
„Мени је ово први пут да радим са неким ко није дете. Радила сам прошлу представу, Небеску свадбу, где њих није било, а сада су ту пензионери и озбиљнији је рад и занимљиво је кад су сви они ту“, додаје Зое.
За све њих аплауз је највећа награда, а аплаузе ће, уверени су, тек добијати. Премијеру су заказали у београдској школи „Михаило Петровић Алас" 26. децембра од 19.30. После престонице, очекују их и наступи и у Новом Саду, Суботици и Цетињу, градовима у којима је Данило Киш живео и писао.
Коментари