Џек Трбосек напокон долијао захваљујући старим медицинским картонима

Некадашња волонтерка у полицији тврди да је открила идентитет личности која стоји иза једне од најшокантнијих серија злочина у британској историји, то јест да је разоткрила убицу из 19. века који је терорисао нацију као Џек Трбосек.

Сара Бакс Хортон – чији је прапрадеда био полицајац у срцу истраге злочина Џека Трбосека – ископала је убедљиве доказе који се поклапају са описима човека виђеног са женским жртвама нешто пре него што су избодене насмрт 1888. године у сиромашном делу Лондона, Ист Енду.

Њен детективски рад довео ју је до Хајама Хајамса, који је живео у области у којој су се дешавала убистава и који је, као произвођач цигара, знао да користи нож.

Био је епилептичар и алкохоличар који је више пута боравио у психијатријској болници, а стање му се погоршало након што је повређен у несрећи и постао неспособан за рад.

У више наврата насртао је на своју супругу, оптужујући је да га вара. На крају је ухапшен након инцидента у којем је ножем напао супругу и своју мајку.

Прекретница у Сарином истраживању била је када је добила приступ његовој медицинској документацији и открила драматичне детаље.

За британски Телеграф Сара је рекла: „Први пут у историји, Џек Трбосек се, на основу карактеристичних физичких карактеристика, може идентификовати као Хајам Хајамс“.

Сведоци су описали човека старог тридесетак година са укоченом руком, којем су му ноге при ходу биле повијене у коленима, а Сара Бакс Хортон открила је да је у медицинским белешкама о Хајамсу – који је 1888. имао 35 година – забележена повреда због које није могао да „савије или испружи” леву руку, као и неправилан ход и немогућност исправљања колена, уз асиметрично повлачење стопала. Имао је и најтежи облик епилепсије, са редовним нападима.

Жртве Џека Трбосека биле су проститутке или сиромашне жене. Проналажене су пререзаног врата и искасапљеног тела. Власти су добијале подругљиве анонимне поруке од некога ко се потписивао као Џек Трбосек. Ова убиства су и даље међу најзлогласнијим неразјашњеним злочинима.

Најмање шест жена: Марта Табрам, Поли Николс, Ени Чепмен, Елизабет Страјд, Кејт Едоуз и Мери Џејн Кели, убијене су у Вајтчепелу или близу њега између августа и новембра 1888. године.

Медицинске белешке о Хајамсу, узете из разних амбуланти и азила, откривају да се његов ментални и физички пад поклопио са периодом убијања Трбосека, који је ескалирао између његовог лома леве руке у фебруару 1888. и његовог трајног хапшења у септембру 1889. године.

„Тај период ескалације одговара повећању насилности убистава. Био је посебно насилан након тешких епилептичних напада, што објашњава и периодичност убистава“, истакла је Сара Бакс Хортон.

Према њеним речима, у документима је писало оно што су очевици рекли – да је имао необичан ход.

„Био је слаб у коленима и није у потпуности опружао ноге. Имао је посебан начин хода, што је вероватно била нуспојава неког оштећења мозга од последица епилепсије“, наводи Сара.

Изјаве сведока о висини и тежини човека готово да су се поклапале са детаљима у Хајамсовим медицинским досијеима.

„Описивали су човека средње висине и грађе, између 165 и 172 центиметра. Стасит и широких рамена. Хајамс је био висок 170 центиметара и тежак 67 килограма… Његова фотографија показује да је био приметно широких рамена“, описује Сара.

Хајамсов физички и ментални пад, погоршан његовим алкохолизмом, закључује Сара Бакс Хортон, подстакао га је да убија. Убиства су престала крајем 1888. године, отприлике у време када је Хајамса полиција ухватила као „лутајућег лудака“.

Године 1889. затворен је у менталну институцију Колни Хеч у северном Лондону, где је остао до смрти, 1913. За нове нападе Џека Трбосека није се више чуло.

Сто имена на листи потенцијалних Трбосека 

Било је више осумњичених за убиства приписана Џеку Трбосеку, укључујући уметника Волтера Сикерта, који је насликао језиве слике убијене проститутке.

Хајамс је био на „дугачкој листи“ од стотинак потенцијалних криваца, али Сара Бакс Хортон каже да је одбачен због погрешне идентификације.

„Када сам покушала да пронађем Хајама Хајамса, нашла сам их петорицу. Било је потребно доста рада да би се открили његови тачни биографски подаци. Хајам Хајамс никада раније није био у потпуности истражен као потенцијални Трбосек. Због поштовања тајности података пацијената психијатријске установе Колни Хеч, два досијеа укључујући Хајамсов, нису била доступна за јавност до 2013. односно 2015. године“, објаснила је Сара.

Интересовање се јавило захваљујући чукундеди

Оно што истраживање Сарe Бакс Хортон чини посебним је то што је било подстакнуто њеним случајним открићем 2017. да је њен предак, Хари Герет, био наредник у полицијској станици у Улици Леман, седишту истраге Трбосекових злочина. Тамо је био распоређен од јануара 1888. године – кобне године убистава – до 1896.

Сара није знала ништа о историји свог претка док није почела да истражује своју породицу и потом се заинтересовала за случај Џека Трбосека.

Она ће сада представити своје опсежне доказе у књизи под називом Једноруки Џек: Разоткривање правог Џека Трбосека, која излази из штампе следећег месеца.

Пол Бег, тренутно највећи познавалац злочина Џека Трбосека, подржао је Сарину књигу.

„Ово је добро истражено, добро написано и дугоочекивано испитивање потенцијалног осумњиченог. Ако имате идеју какав је човек Џек Трбосек могао бити, Хајам Хајамс би то могао бити“, поручио је Бег.