Шпанија: Када су после 500 дана дошли по њу – није желела да изађе из пећине

Носећи тамне наочаре док се прилагођавала пролећној светлости у јужној Шпанији, планинарка Беатриз Фламини рекла је смешећи се, новинарима да јој је „време пролетело” и да не жели да изађе.

„Када су дошли по мене, спавала сам. Мислила сам да се нешто непредвиђено догодило. Нисам завршила књигу“, рекла је.

Њен тим за подршку рекао је да је оборила светски рекорд за најдуже време проведено у пећини у експерименту који су пратили научници, који проучавају људски ум и циркадијалне ритмове.

Имала је 48 година када је ушла у пећину. Била је сама под земљом за два рођендана.

Фламинијева је започела свој изазов у суботу, 20. новембра 2021. – пре избијања рата у Украјини, и смрти британске краљице Елизабете Друге.

Изашла је једном на осам дана, открили су из њеног тима, али је тада остала изолована у шатору, јер је чекала поправку рутера који је користила за слање аудио и видео записа, како би обавештавала тим о свом стању.

Сада ју је дочекао низ камера, као и чланови тима за подршку са којима се изгрлила.

Упитана да ли је икада размишљала о томе да притисне „паник-дугме” или напусти пећину, одговорила је: „Никада. У ствари, нисам ни хтела да изађем”.

Фламинијева је време у пећини под земљом проводила радећи вежбе, сликајући и цртајући, и плетући шешире. Имала је и две GoPro камере које су јој послужиле да документује то своје време, потрошила око 1.000 литара воде, прочитала 60 књига…

Рекла је да је започела изазов покушавајући да прати време. „На 65. дан престала сам да бројим, и изгубила сам перцепцију времена“, рекла је она.

Било је тешких тренутака – као када су у пећину улазиле муве у ројевима, али и неких лепих: „Ако имаш сан и остварујеш га – нема места сузама“.

Рекла је да је „добро јела и уживала у тишини”. Радовала се посластицама као што су авокадо, свежа јаја и чисте мајице које јој је њен тим за подршку слао.

„Нисам причала сама са собом наглас, али сам водила интерне разговоре и одлично се слагала сама са собом“, нашалила се Фламинијева.

„Морате да останете свесни својих осећања. Ако се плашите, то је нешто природно, али никада не пуштајте панику да превлада јер ћете се паралисати”, објаснила је.

Фламинијеву је пратила група психолога, истраживача, специјалиста за пећине и физичких тренера који су тражили увид у то како друштвена изолација и дезоријентација могу утицати на време, обрасце мозга и сан.

Она је рекла да ће се сада „дати у руке лекарима” да проуче утицај на њено тело и ум пре планирања нових планинарских и спелеолошких пројеката.

Веб-страница Гинисове књиге рекорда додељује награду за „најдуже време проведено под земљом“ и носиоци рекорда су рудари из Чилеа и Боливије који су провели 69 дана на 688 метара 2010.

Портпарол Гиниса за сада није потврдио да постоји посебан рекорд за добровољно време боравка у пећини, и да ли га је Фламинијева оборила.

И ми Милутина за Гиниса имамо

И у нашим крајевима забележено је једно слично искуство са разликом од 36 дана. Заљубљеник у природу Милутин Вељковић, рођен 1935, добровољно је био зазидан у пећини Самар код Сврљига од јуна 1969. до краја септембра 1970. Провео је тада непрекидно под земљом 464 дана.

На тај корак се одлучио добровољно, реализујући истовремено и јединствен научни експеримент. Током боравка у пећини Милутин се бавио археолошким ископавањима и истраживао просторије пећине па је тако пронашао људску вилицу, копље ратника из неутврђеног историјског периода, велики број животињских костију, неких потпуно непознатих…

Хранио се из конзерви и двопеком, а уз помоћ агрегата, радила је Вељковићева радио-станица, као и 30 сијалица. Био је опскрбљен довољном количином лекова, а имао је и плинску боцу, микроскоп, писаћу машину и инструменте за мерење температуре и влаге. О свом јединственом искуству, Вељковић је објавио књигу Под каменим небом.