Да ли је време да почнемо са прилагођавањем на летње рачунање времена

Можда нам се само тако чини, али изгледа као да нам се летње рачунање времена увек некако само прикраде. Неће нам пријати да устајемо читав сат раније, па је најбоље да кренемо са прилагођавањем и почнемо да одлазимо раније у кревет 15 до 20 минута сваког дана, саветују стручњаци.

„Планирање промене може бити кључно за смањење њеног утицаја на циркадијалне ритмове вашег тела“, наводи специјалиста за спавање др Рај Дасгупта, ванредни професор клиничке медицине на Медицинском факултету Универзитета Јужне Калифорније.

Такође, почните да прилагођавате време других дневних рутина које су временски сигнали и за ваше тело, као што су оброци, вежбање и узимање терапије, додаје доктор.

Припрема унапред је посебно добар план за тинејџере, који су природно програмирани да остану до касно и спавају до касно, као и за било кога другог у породици ко је ноћна сова, напомиње др Филис Зи, директорка Центра за циркадијални ритам и сан на Медицинском факултету Универзитета у Чикагу.

Уколико то не урадите, не треба очајавати

„Никад није касно за почетак“, каже др Дасгупта. „Спавање је веома индивидуална ствар и свако дете ће другачије реаговати на промену времена. Уверите се да и ви као родитељ имате довољно одмора који вам је потребан, тако да не будете превише раздражљиви према детету.“

Померање времена одласка на спавање и време буђења

Млађа деца имају тенденцију да се мало боље прилагођавају временским променама од старије деце и одраслих, тако да ће им можда требати мање дана да се прилагоде.

„За већину млађе деце, померање времена одласка на спавање и буђење за око 10 до 15 минута раније, почевши три дана пре померања сата, може им помоћи да се прилагоде“, истиче др Зи.

Ако се то и не догоди, родитељи ће морати да отрпе мало мрзовоље док се тело детета не прилагоди и трбало би да буду спрамни да мало попусте деци.

Постоје и други начини на који родитељи могу да олакшају овај пелазак. Увече припремите одећу и спремите школску торбу како бисте смањили јутарњи стрес. Такође је добра идеја да спакујете доручак у случају да сви касне.

Поред тога, не треба деци дозволити да дремну после ручка јер ће им то само продужити период прилагођавања.

Нека буде светлост

За све чланове породице, јутарња светлост је добра ствар, кажу стручњаци. Када светлост уђе у наше очи, то је сигнал мозгу да искључи мелатонин, хормон који тело производи да нас успава.

Ова стратегија је посебно важна за тинејџере и ноћне сове, истиче др Зи, и то би требало да практикују пре и да наставе након што летње рачунање времена почне, како би се прилагодили на промену.

Докторка Кора Колет Бројнер, педијатар, залаже се за успостављање „врло строгих правила“ у погледу гледања телевизије, коришћења телефона, компјутера или било ког другог електронског уређаја ван спаваће собе.

„Уређаји би требало да буду искључени и да се пуне даље од кревета, било да су у кухињи или некој другој просторији осим спаваће собе“, наглашава докторка.

Када је реч о тинејџерима, немојте наседати на „Треба ми телефон због аларма, и помаже ми да брже заспим“, додаје. „Дајте им обичан будилник“.

Ако се дете бори са депресијом или анксиозношћу, недовољно миран сан може имати озбиљне последице.

Нека буде мрак

Исто правило о светлу важи и за вече, али и обрнуто, каже др Зи. Она предлаже избегавање јаког светла најмање три сата пре спавања: „Ово ће омогућити вашем сопственом мелатонину да се подигне и подстакне сан.“

Нека светла у спаваћој соби буду пригушена и изаберите ЛЕД светла која имају више црвенкастих или браонкастих тонова.

Избаците било какву светлост у плавом спектру из спаваће собе, као што је она која емитују електронски уређаји – телевизори, паметни телефони, таблети и лаптопови. Плаво светло је најстимулативнија врста светлости, која говори мозгу да је време да се пробуди.

Једном када одете у кревет, нека соба буде хладна и веома тамна - светлост може да се увуче чак и када су вам капци затворени.

Резултати до којих се дошло у студији из 2022. коју је спровела др Филис Зи у којој је она здраве двадесетогодишњаке ставила у лабораторију за спавање, показала је да само једна ноћ спавања са пригушеним светлом, као што је телевизор са искљученим звуком, повећала ниво шећера у крви и број откуцаја срца, чак и док су очи биле затворене током спавања.

Друга студија коју је спровела др Зи открила је да је излагање било којој количини светлости током спавања повезано са дијабетесом, гојазношћу и хипертензијом код старијих мушкараца и жена.