понедељак, 13.02.2023, 18:40 -> 19:43
Извор: DW (ДОЈЧЕ ВЕЛЕ)
Од козије бешике до латекса: Кратка историја кондома
Шта је највећи изум људског рода? Точак? Антибиотици? У игру би могао да се убаци и производ који је такође мења начин на који живимо – кондом. Међународни дан кондома се обележава 13. фебруара.
Захваљујући стварчици од латекса, могућ је секс (скоро) без ризика од полних болести или нежељене трудноће. Како наводи организација Planned Parenthood у САД, кондоми су ефикасни 98 одсто – кад се ставе како треба.
Пошто људи нису савршени ни у чему, па ни у стављању кондома, верује се да у пракси ефикасност пада на 87 одсто.
Али ипак! Ко зна колико су живота презервативи спасили, а свакако су женама дали више слободе у доба кад је трудноћа ван брака често значила презир.
Ево кратке историје овог растегљивог малише.
Кондоми у боји класе
Прво помињање нечега налик кондому датира три миленијума пре Христа. Краљ Минос, којег се можда сећате по огромном лавиринту са минотауром, наводно је користио козију бешику како би заштитио сексуалне партнерке од необичне полне болести. Легенда каже да је Миносово семе садржало гује и шкорпионе.
Стари Египћани су такође користили заштиту. Археолог Хауард Картер и његов тим нашли су кондом у Тутанкамоновој гробници, са све остацима фараонове ДНК. Био је начињен од финог лана потопљеног у маслиново уље, и на повезу за који се верује да га је фараон везивао око струка. То је било око 1350. године старе ере.
Кондоми изгледа нису били резервисани само за богокраљеве. И други Египћани су их користили, али увек у боји која одговара њиховом социјалном пореклу. Дакле, слабе шансе да фармер превари партнерку представљајући се као богати трговац.
У Риму су у кондоми исто прављени од лана или изнутрица оваца и коза. Римљани су већ муку мучили са сифилисом па су тражили начин да се заштите. Говоркало се да су правили кондоме и од мишићног ткива убијених непријатеља, али „нема чврстих доказа за то“, пишу аутори једне студије објављене у Индијском журналу урологије.
Живела гума!
Има много теорија откуд уопште појам „кондом“. Могло би бити од латинске речи "condus" (резервоар) или персијске речи „кемду" која асоцира на дуга животињска црева, пишу аутори индијске студије.
У књизи Контрацепција кроз векове (1964), наводи се да назив долази од лекара енглеског краља Чарлса Другог који је владао у 17. веку. Наводно је Чарлса узнемиравало што добија много деце па је доктор Кондом (да, тако се звао!) мало експериментисао. Донео је омекшано цревце од јагњећих изнутрица и препоручио владару да га носи током односа са дружбеницама.
Амерички проналазач Чарлс Гудјиар (Goodyear – да, по њему се зове марка гума) измислио је модерни кондом. Средином деветнаестог века открио је процес вулканизације у којем се природни каучук загрева како би направио чудесни отпорни, али савитљиви материјал – гуму.
Кондоми су почели масовно да се производе 1860. и били су врло скупи. Мушкарцима је тада препоручивано да их лепо оперу па користе опет. Нека овде за сваки случај буде речено да се данашњи кондоми смеју користити само једнократно!
Допринос борби против сиде
Проналазак латекса двадесетих година двадесетог века донео је револуцију у индустрију кондома. Данашњи кондоми могу да се растегну до осам пута у односу на почетну величину, има их са лубрикантом, шарама или укусима.
Према студији УН из 2019, кондом је друго омиљено средство контрацепције испред којег је само стерилизација жена. Према тим подацима, 21 одсто људи који уопште користе контрацепцију користило је кондом. То је те године било 189 милиона људи.
Презервативи су кључни и у спречавању ширења ХИВ-а. Према једној мета-анализи Центра за сиду у САД, стална и правилна употреба кондома у 90 до 95 одсто случајева спречава преношење овог опаког вируса.
Међународни дан кондома (13. фебруар) установила је америчка фондација која се бави превенцијом сиде. Било је то 1987. као одговор на епидемију ове болести. Овог дана организација широм света дели бесплатне кондоме
.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар