Усамљеност је гора по здравље од пушења

Свако друго домаћинство у Берлину има само по једног члана. У граду са статусом савезне покрајине већ постоје службе за помоћ старијим особама телефоном, професионално организоване журке за физички контакт са другим људским бићима и Фејсбук групе за самопомоћ.

А берлински одбор Демохришћана (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел сада тражи да главни град има - званичног комесара за усамљеност.

„Неко мора све да координира и за то је потребно радно место са пуним радним временом“, каже портпарол ЦДУ Мајк Пен, објашњавајући да више није довољно да се тиме баве само добровољци.

„Берлин, као метропола која расте мора да учини овај корак“, рекао је за он за јавни сервис РББ.

Усамљеност у граду са 3,6 милиона становника

Према извештају берлинског дневника Тагесшпигел, прошле године је 1.300 људи било укључено у добровољни рад у борби против усамљености. То можда звучи као велика бројка, али град има 3,6 милиона становника и сваке године их је све више.

У истом чланку пише да најмање 300 људи годишње умре у својим становима, а да то нико не примети - понекад и недељама. Није ни чудо што је Берлин у штампи и на друштвеним медијима стекао надимак „престоница усамљености“.

Истраживање које је у мају спровела Савезна влада утврдило је да се од 2011. до 2017. године за 15 одсто повећао број Немаца старости између 45 и 84 године који су изјавили да се понекад осећају врло усамљено.

Епидемија изолованости није само немачки феномен. Велика Британија још од 2018. године има министра за усамљеност, именованог након што је студија утврдила да се девет милиона Британаца осећа усамљеним.

У то време Марк Робинсон, шеф непрофитне организације "Age UK", рекао је да је „доказано да је усамљеност гора за здравље од пушења 15 цигарета дневно и да не мора да буде саставни део живота старијих људи“.

Међутим, све масовнија изолованост је феномен који се запажа у свим старосним, родним и етничким групама. Опсежна студија коју је спровела америчка истраживачка агенција „Ипсос“ открила је да су у Сједињеним Државама најусамљенији људи из генерације Z - рођене крајем деведесетих и почетком овог века.

„Скоро половина Американаца, 46 одсто, изјављује да се понекад или увек осећају усамљено“, показало је истраживање спроведено за компанију здравственог осигурања "Cigna".

„Генерација Z имала је највећи и степен усамљености, а најмање су усамљени старији од 72 године.“

Проблем и на истоку

Усамљеност није само проблем Запада. У Јапану су већ деценијама уобичајени кафићи у којима раде хостесе и младићи плаћају да разговарају и понекад да се мазе са женама, да се шетају или да се претварају да су пар. А све је већи број кафића са мушким хостесама – у којима се нуде исте услуге, само су ту клијенти жене.

У Кини је политика једног детета проузроковала такву неравнотежу у популацији да има све више извештаја о трговцима људима који отимају жене из суседних земаља, попут Мјанмара, да би усамљеним младићима у Кини обезбедили „супруге“.

Не кривите друштвене мреже

Друштвена изолација утиче на здравље и то је све уочљивије. Амерички национални институти за здравље каже да ризици укључују „висок крвни притисак, срчане болести, гојазност, ослабљени имуни систем, анксиозност, депресију, пад когнитивних способности, Алцхајмерову болест – па чак и смрт“.

Студија "Cigna" такође је открила да усамљеност штети каријери, што доводи до нижих плата и слабијег напредовања, између осталог и због лоше сарадње са колегама.

Многи виде узроке у замкама модерног живота које су стигле са интерентом, али истраживачи кажу да су узроци заправо дубљи. У студија "Cigne" се наводи да се на основу података као што су „ниво директне интеракција међу особама, физичко и ментално здравље и равнотежа између пословног и приватног живота – боље може прогнозирати усамљеност него на основу података о коришћењу друштвених мрежа“.

Било је тешко утврдити специфичне узроке ове кризе усамљености, али научници стручног часописа Психологија данас (Psychology Today) су рекли да је све већи број људи који живе сами, као у случају Берлина, један од многих фактора. Јер, чак и ако људи живе са другима, то не мора да значи да немају осећај друштвене изолације.

Порука шефовима

Студија "Cigna" је као једно од решења предложила шефовима да на радном месту промовишу тимски рад и ангажовање - то може довести до неких основних интеракција, попут разговора, успостављања контакта очима и непосредне физичке близине са другима. А управо то недостаје усамљеним људима.

Берлински ЦДУ планира годишњи буџет у висини од 100.000 евра за финансирање пројеката за борбу против социјалне изолације, наводи РББ.

Док сенат у Берлину не разради и не одобри тај план, онима који пате од осећаја усамљености психолози препоручују да макар минимално контактирају са људима у непосредној близини, као што су комшије, колеге, радници у супермаркетима... Саветује им се и да проводе време напољу и пронађу групне активности у свом крају.

А ако им је баш лоше – онда треба разговарати са лекаром .