Фотонски чипови долазе – 50 пута бржи, 30 пута ефикаснији и потпуно мењају правила игре

Фотонски чип немачке компаније Q.ANT најновији је покушај решавања једног од највећих проблема вештачке интелигенције – огромна потрошња електричне енергије. Осим тога, компанија каже и да је 50 пута бржи од силицијумских чипова.

Компјутерски чип који користи снагу светлости дизајниран је за велике дата центре вештачке интелигенције и да рачунарство високих перформанси учини одрживим.

Представници компаније Q.ANT навели су да њихов фотонски чип за вештачку интелигенцију доноси 30 пута већу енергетску уштеду и 50 пута већу процесорску снагу у поређењу са конвенционалним силицијумским компјутерским чиповима.

Прва производња новој чипа почела је у фабрици у Штутгарту где је компанија уложила 14 милиона евра како би пренаменила постојећу фабрику полупроводника да производи нови чип.

Немачка компанија сматра да ову технологију може брзо да донесе на светско тржиште, а чип може да се интегрише и у постојеће сервере, што убрзава усвајање нове технологије.

„До 2030. године намеравамо да учинимо фотонске процесоре енергетски ефикасним каменом темељцем инфраструктуре за вештачку интелигенцију“, наводи извршни директор Михаел Фортш.

Фотонско рачунарство

Фотонски чипови могу да реше огромне изазове пред којима се налази постојећа технологија процесора, посебно у тренутку изузетног развоја вештачке интелигенције и других компјутерских апликација које захтевају велике количине ресурса.

Традиционални силицијумски чипови контролишу електричне сигнале помоћу сићушних прекидача – транзистора. Фотонски чипови, са друге стране, обрађују податке користећи светлосне честице фотоне, који немају масу и могу да се крежу много брже од електрона у конвенционалним чиповима.

Фотони такође не емитују топлоту на исти начин на који то раде електрони који носе електрични набој. Због тога, фотонски чипови који се користе у сложеним и енергетски зависним процесима (попут вештачке интелигенције) могу да превазиђу ограничења класичне архитектуре силицијумских чипова, драстично убрзају процесорску снагу компјутера и смање њихову потрошњу енергије.

„Овакав технолошки пробој долази у критичном тренутку индустрије рачунара – експонеционални развој вештачке интелигенције и интензивне апликације убрзо ће преплавити тренутну инфраструктуру дата центара“, истиче Јенс Андерс, професор на Универзитету у Штутгарту и извршни директор фирме „IMS Chips“, која сарађује са Q.ANT.

Нови чипови се праве од танког филма литијум ниобата, једињења које је одушевило истраживаче фотона и квантне научнике због његовог огромног потенцијала у примени у рачунарима следеће генерације.

Када се електрично поље примени на материјал, он може да се користи да контролише брзину и фазу светлосних таласа, што омогућава да се модулирају оптички сигнали са изузетном прецизношћу.