Сервис „Протон мејл“ – строга анонимност док се не прекрши закон

Претње новинарима, лажне дојаве о бомбама у авионима, тржним центрима, школама у последње време често су узнемиривале домаћу јавност. Заједничко готово свима је да су послате преко сервиса „Протон мејл“ – шифроване електронске поште, која има више од 100 милиона корисника широм света, инсистирајући на потпуној сигурности података.

Од симбола дигиталне приватности до безбедностних претњи појединцима и државама – танка је линија по којој се крећу корисници Протон мејл сервиса. Компанија са седиштем у Женеви користи шифровање података „од пошиљаоца до примаоца“, који се сматра највишим нивоом заштите.

Процењује се да би за дешифровање само једне поруке обичним рачунарима требало неколико десетина година

„Не прате ај-пи адресе и не бележе друге активности корисника за време употребе апликације. Све је дизајнирано тако да корисник остане у што већој мери анониман. Сервери су лоцирани у земљама за строгим законима о заштити приватности као што су Швајцарска, Немачка, Белгија“, каже Стефан Јанчић, стручњак за информационе технологије.

Због сигурности, Протон је низ година „први избор“ новинара и друштвених активиста, али и сајбер криминалаца. Ниво заштите у корисницима често буди осећај некажњивости.

Ипак, иако су подаци корисника заштићени строгим законима о приватности података у одређеним случајевима, на захтев швајцарских власти, могу бити откривени. Само 2023. године, Протон је по налогу суда поступио 6.000 пута, најчешће у предметима борбе против тероризма.

„Швајцарска познаје и има један акт који се зове Surveillance of Post and Telecommunications. То је акт који се бави надзором поштанских и телекомуникацијских институција на основу кога се, да кажемо, полиција и тужилаштво у Швајцарској могу обратити са захтевом да се приступи подацима са сервера Протона уколико је дошло до неке повреде самог закона, односно до извршења неког кривичног дела“, објашњава Дарко Шеховић, стручњак за информациону безбедност.

„Граница је веома јасна – садржај остаје приватан, али у случајевима као што су дојаве о бомбама, сервис може да реагује али уз поштовање закона“, прецизирао је Стефан Јанчић.

Притици на швајцарске власти и Протон да открију идентитете корисника другим државама константно је у порасту. Од 2017. године број случајева експоненцијално расте. Протон је забрањен у Кини, Русији и Белорусији.