Стижу ли и видео-игре генерисане вештачком интелигенцијом

Још један месец, још један револуционарни корак у развоју генеративне вештачке интелигенције који ће очигледно фундаментално променити како функционише читава индустрија.

Овог пута технолошки гигант „Мајкрософт“ креирао је алатку за „идеацију за игру“, Мјуз (Muse), коју назива првим светским WHAM моделом (World and Human Action Model).

„Мајкрософт“ тврди да ће Мјуз убрзати дуготрајан и скуп процес развоја игара омогућавајући ауторима да се поиграју са видео-записима игрица које је генерисала вештачка интелигенција да би видели шта ради, а шта не.

Модел Мјуз обучаван је уз помоћ података о игрању видео-игре Bleeding Edge, британског студија "Ninja Theory". Упијао је десетине хиљада сати стварног играња, како снимака играча (људи) тако и коментара контролора.

Сада може да генерише лажне клипове играња видео-игре, који се могу уређивати и прилагођавати задатим упутствима, то јест промтовима.

Све то звучи одлично, али у најавном видео-снимку за Мјуз, извршни директор „Мајкрософтовог“ одсека за развој видео-игара (Microsoft Gaming), Фил Спенсер, изазвао је забуну када је рекао да би то могло бити од непроцењиве вредности за очување класичних игара.

Модели засновани на ВИ, како је наговестио, могу да „науче“ те игре и да их опонашају на модерном хардверу. Није јасно како би то било могуће.

Генерални директор „Мајкрософта“, Сатја Надела долио је уље на ватру имплицирајући да је Мјуз био први корак у креирању „каталога“ видео-игара генерисаних вештачком интелигенцијом.

Али Мјуз, како ствари стоје, не може да креира игру, може да генерише само измишљене снимке играња видео-игре.

Мјуз, алат за програмере или гејмере

Поставља се питање шта је онда тај нови алат за видео-игре заснован на ВИ. Да ли је то одличан алат за програмере који развијају видео-игаре? Или први корак ка ери гејминга генерисаног вештачком интелигенцијом?

Идеја је да аутори (или играчи) могу испробати идеје Мјузом без трошења сати (или дана) у такозваном гејмплеј енџину имплементирајући нешто што можда неће бити добро или чак не функционише.

Ако дизајнер жели да види како би, рецимо, неки нови power-up изгледао у игри, могао би да направи лажни видео-клип који показује како би то могло да изгледа, где би празнине попунила вештачка интелигенција.

„Погони игaрa (Game engines) су компликовани, неуредни и потребно је много времена да се ствари симулирају – нису намењени томе. Рад са симулацијом игре може бити много лакши и бржи. Могућности које отвара ова врста анализе су прилично велике, али су и ограничења реална“, каже Џулијан Тонџилијус, ванредни професор рачунарских наука и инжењеринга на Техничкој школи Тандон Универзитета у Њујорку.

Халуцинације у симулацијама видео-игара

Симулације засноване на ВИ нису новина. „Гуглов“ пројекат GameNGen створио је верзију Дума (Doom) која се може играти и која је 2024. године радила без погона игре. Али доследност је увек била проблем.

„Гуглова“ симулација Дума у почетку је добро функционисала, али што сте дуже играли, вештачка интелигенција би више измишљала елементе игре који нису постојали у игри. То је оно што „Мајкрософт“ тврди да је решио са Мјузом, али не без ограђивања.

„Овај модел је обучен на 500.000 сесија, то је вероватно око 100.000 сати играња. Функционише само зато што имате толико података. Ако се одмакнете мало од онога што је снимљено, симулације углавном престају да се понашају добро“, објашњава професор Тонџилијус.

Из „Мајкрософта“ кажу да Мјуз већ користе за развој ВИ модела који се могу играти у реалном времену обучених на сопственим подацима других игара.

Такође, Мјуз је одличан у случају игара као што је Bleeding Edge, са приступом хиљадама сати играња уживо, али је за мање игре и оне са једним играчем, тренирање Мјуза монументалан и вероватно бесмислен напор.

„То је невероватна техничка препрека коју су успели да прескоче. Технологија је кул, и немојте ме погрешно схватити, генерисање видео-записа није лака ствар... Једноставно не видим његову циљну публику. Програмери који развијају игре неће моћи да користе ту технолохију за брзу продукцију јер она заправо, осим визуелизације одређених ствари, не решава било какве основне проблеме у развоју игара“, каже Кен Ноланд, дизајнер игара и самопроглашени ВИ реалиста који води "AI Guys", компанију за заједнички развој фокусирану на ВИ.

„Мајкрософтов“ камен темељац за видео-игре генерисане ВИ 

Осим ако се нешто знатно не промени, чини се да Мјуз не може да креира симулације класичних игара које се могу играти, а свакако не ствара потпуно „нове“ игре генерисане вештачком интелигенцијом. Није чак ни јасно како би ти генерисани видео-снимци могли да се преведу у стварну игру.

Видео-игре генерисане ВИ можда су на видику. „Гугл“ је тихо објавио Genie 2 пре неколико месеци, који је способан да генерише „светове за играње“, али то није оно што Мјуз ради, барем за сада.

„Одлучићу да љубазно протумачим оно што је Сатја рекао као визије онога што би се могло урадити у будућности. Сасвим је могуће да ћемо доћи до неке верзије тога, али то није иза угла. Оно што је 'Мајкрософт' урадио у овом моменту је постављање камена темељца“, закључио је Тонџилијус.