Подморница „Титан“ била покварена неколико дана пре кобног зарона, сведочио бивши директор компаније

Стивен Рос, поморски научник и члан посаде „Дајв 87“ на четвртој мисији „Титана“ 2023. године, сведочио је да је овај зарон прекинут јер је, након поновног изрона, квар платформе узрокован проблемом са променљивим баластним резервоаром, који је контролисао погон подморнице, довео до тога да се платформа преокрене за 45 степени са задњим прамцем окренутим нагоре.

Рекао је да су се током тог зарона путници „превртали“ и да је један члан остао „виси наглавачке“, а други прикљештене за прамац.

Овај зарон подморнице којом је пилотирао Стоктон Раш, оснивач и извршни оператер „Оушн гејта“, одиграо се 12. јуна, на око 670 километара од локације Титаника.

Додао је и да је екипи за подршку било потребно више од сат времена да подморницу извуче из воде после овог квара, неколико дана пре његог последњег путовања.

Навео је и да зна да Обалска стража Сједињених Држава није прегледала подморницу „Титан“ ни 2021, 2022. или 2023. године.

Поменуо је такође још два инцидента током 2022. године, укључујући и гласан прасак приликом изрона после експедиције „Дајв 80“.

Пре Роса, чланица мисије на броду за подршку, Рената Рохас, која се придружила експедицији као добровољац, рекла је да је све „функционисало савршено“ пре него што је подморница почела да зарања.

Али, истакла је у сведочењу да се сећа да је дошло до прекида комуникације и да је питала колеге: „Нисмо се чули са њима, где су они?“

Како је рекла, Рохасова је била „помоћник на платформи“ тог дана, и „углавном није имала задужења док некоме није била потребна помоћ“.

Имплозија „Титана“ довела је у питање сигурности и дизајна подморнице, као и материјала коришћених у његовој конструкцији.

У истрази раније ове недеље чуло се о садржају последњих порука које су стигле од посаде подморнице док се спуштала ка Титанику, и да је неколико минута пре трагичног догађаја, порука била „Овде све добро иде“.

Ренат Рохас је у сведочењу навела да је у тренутку када је комуникација изгубљена била на мосту брода, али да по протоколу је требало да се сачека сат времена.  

После сат времена обратили су се Обалској стражи. Додала је и да постоји више протокола за спасавање подморнице у зависности да ли је заглављена на дну океана, што укључује слање помоћи да се ослободи или чекање да се промени плима. У случају да се подморница заглавила, путници су имали на располагању 96 сати да преживе.

Али да у конкретном случају, нису могли ништа да предузму.

Описала је и једну од експедиција из 2021. током које се купола откачила са подморнице док су је извлачили из воде, као и да је вакуум у куполи подморнице био покварен.

„Мислим да су на куполи била само два или четири завртња.“ После тог инцидента купола је причвршћена са 18 завртања за наредне експедиције.

Иначе, Рохасова признаје да се никада није плашила када је и сама ишла на експедиције на „Титану“.

„Мислим да су били врло транспарентни у вези са свим аспектима подморнице. Знала сам да постоји ризик и ипак сам одлучила да идем.“

Истрага се наставља наредне недеље.