Читај ми!

Пола века црно-белих линија које су унеле револуцију у светску трговину

Први модерни бар-код скениран је на паковању од 10 жвакаћих гума у продавници у Троју, у америчкој држави Охајо пре 50 година . Не размишљамо о овим црно-белим линијама, упркос – или можда баш због – њихове свеприсутности, нити смо свесни колико је тај први бар-код на паковању жвака покренуо ланац догађаја који су трансформисали свет.

Пола века црно-белих линија које су унеле револуцију у светску трговину Пола века црно-белих линија које су унеле револуцију у светску трговину

Педесет година за већину технологија је озбиљна старост, али бар-кодови се и даље не предају. Више од 10 милијарди бар кодова се скенира сваког дана широм света. А новији типови симбола бар-кодова, као што су кју-ар кодови, створили су још више простора за употребу ове технологије.

Иако бар-код није најавио крај историје, као што су теоретичари завере својевремено бринули, он је увео ново доба у глобалној трговини.

Бар кодови су били изум прехрамбене индустрије

Док се свет много променио од средине седамдесетих, Универзални код производа (УПЦ) – који познајемо као „бар-код“ – није. Код који је први пут скениран на паковању жвака 26. јуна 1974. године, у основи је идентичан милијардама бар кодова који се данас скенирају у продавницама широм света.

Када је скениран тај први УПЦ код, то је био врхунац вишегодишњег планирања америчке прехрамбене индустрије. Крајем шездесетих, трошкови рада су брзо расли у продавницама прехрамбених производа, а залихе је постајало све теже пратити. Руководиоци прехрамбених производа надали су се да би им бар-код могао помоћи да реше оба ова проблема, и на крају су били у праву.

Почетком седамдесетих, индустрија је основала комитет који је развио УПЦ стандард података и одабрао ИБМ-ов бар-код симбол међу гомилом алтернативних предлога. И стандард података и ИБМ бар-код симбол се и данас користе.

На основу белешки са састанка које су похрањене у архиви Универзитета Стони Брук, види се да су људи који су развили УПЦ систем веровали да раде важан посао. Међутим, нису ни слутили да стварају нешто што ће дуго надживети већину њих.

Чак су и оптимистичне процене прехрамбене индустрије предвиђале да ће мање од 10.000 компанија убудуће користити бар-кодове. Као резултат тога, скенирању првог УПЦ бар-кода у то време није поклоњена нека нарочита пажња.

Неколико новина је објавило кратке чланке о томе, али то није била вест за насловне стране. Његова важност је била очигледна тек годинама касније, пошто су бар-кодови постали једна од најуспешнијих инфраструктура дигиталних података у дотадашњој историји.

Бар-кодови су унели револуцију на полицама супермаркета

Бар кодови нису само променили искуство куповине при плаћању. Учинивши производе машински читљивим, омогућили су огромна побољшања праћења залиха. То је значило да се артикли који се добро продају могу на основу података које пружа бар-код брзо обновити, што је захтевало мање простора на полицама да би се изложио било који производ.

Како је писао стручњак за бар-кодове Стивен А. Браун, смањена потреба за више простора на полицама омогућила је брзо ширење нових производа. Зато можемо да окривимо бар-кодове за чињеницу да у самопослози налазимо 15 различитих пасти за зубе за које не знамо по чему се разликују.

Слично томе, данашње огромне продавнице прехрамбених производа и мегамаркети вероватно не би могли да постоје без огромне количине података о залихама који се данас добијају захваљујући систему бар-кодова. Како је рекао професор са МИТ-а Санјаи Шарма: „Да бар-кодови нису измишљени, цео изглед и архитектура трговине би били другачији“.

Друге индустрије су се брзо укључиле

Савремени бар код је рођен у прехрамбеној индустрији, али није дуго био ограничен само на самопослуге. До средине осамдесетих, успех УПЦ система подстакао је друге индустрије да усвоје бар-кодове. На пример, у периоду од три године, Волмарт, Министарство одбране и америчка аутомобилска индустрија почели су да користе бар-кодове за праћење робе у ланцима снабдевања.

Приватне бродарске компаније су такође усвојиле бар-кодове за снимање идентификационих података. Федекс и Ју-Пи-Ес су чак креирали сопствене симболе бар-кодова.

Како је објаснио социолог Најџел Трифт, до краја деведесетихих, бар-кодови су постали „кључни елемент у историји новог начина функционисања света“. Они су помогли да се омогући брза глобализација на начине које би било тешко замислити да не постоје.

Црно-беле линије које више и не примећујемо

Већина људи не размишља о овим црно-белим линијама, упркос – или можда баш због – њихове свеприсутности, нити су свесни колико је тај први бар-код на паковању жвака покренуо ланац догађаја који су трансформисали свет.

Деценијама су бар-кодови били радни коњ у позадини наших живота. Данас их скенирамо небројено пута сваки дан, али ретко размишљамо о њима јер нису блистави и само раде. У сваком случају, и поред пола века постојања, бар-кодови су подсетник да су наизглед досадне технологије често много интересантније и доносе веће користи него што већина нас то разуме.

петак, 22. новембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње