Јелисавета Карађорђевић: Краљ Чарлс Трећи ми је као брат, Џон Кенеди је много знао о Југославији

Биографија Јелисавете Карађорђевић испреплетана је са готово целим 20. веком – од двора Карађорђевића, преко Другог светског рата и изгнанства до сусрета са најмоћнијим људима света.

Живот ћерке кнеза Павла Карађорђевића, регента Краљевине Југославије, личио је на бајку, али је било времена када је више подсећао на причу о Пепељуги.

Јелисавета Карађорђевић, у емисији За столом са Апостолом, изјавила је да је њен живот одредио необичан спој привилегија и великих губитака.

Рођена у свету дворова, вртова и послуге, после политичких потреса и Другог светског рата морала је да напусти домовину и детињство проведе у избеглиштву.

Март 1941. године

Један од најважнијих делова разговора био је посвећен њеном оцу, кнезу Павлу, као и догађајима који су претходили пучу 27. марта 1941. године.

Принцеза је истакла да је њен отац желео да Југославија остане неутрална и избегне улазак у рат.

„Више ЈЕ волео да Југославија остане неутрална. Није био спреман за рат. После десет дана изгубили смо огроман број људи, што није била његова идеја“, рекла је Крађорђевићева.

Према њеним речима, касније је у британским архивама пронашла документа која су јој помогла да боље разуме дешавања из тог периода.

Говорила је и о томе како је дошла до архивске грађе британске тајне службе.

„Питала сам Чарлса да ми помогне, али ми је рекао да тада није могуће јер је било тајна. Онда сам директно писала директору СОЕ. Када сам отишла код њега, рекао ми је: ’Знам зашто вам је потребно. Даћу вам све’“, испричала је принцеза.

Сусрети са Кенедијем и великим именима 20. века

Живот Јелисавете Карађорђевић обележили су и сусрети са неким од најпознатијих личности тог времена.

Говорила је о пријатељству са америчким председником Џоном Кенедијем, кога је упознала шездесетих година.

„Била сам импресионирана јер је много знао о Југославији, мом оцу и свему што се догодило. За разлику од многих Американаца тог времена, био је веома упућен“, рекла је принцеза.

Посебно је занимљива прича о плесу са Кенедијем током Кубанске кризе.

Како је испричала, председник је током једне вечери морао накратко да прекине разговор јер је добио важан позив.

„Рекао је: ’Извините, морам да узмем телефон’. Вратио се и објаснио шта се дешава. Био је то веома чудан тренутак“, присетила се.

Говорила је и о својој вези са легендарним британским глумцем Ричардом Бартоном.

„Био је шармантан, имао је предиван глас. Волела сам његов дубоки глас. Али проблем је био што је превише пио и то је било немогуће за заједнички живот“, рекла је.

Испричала је и анегдоту о Бартону и глумцу Питеру О’Тулу, који су се, како је навела, једном приликом такмичили ко може више да попије, а надметање се завршило тако што су обојица пали у несвест.

У садашњем времену блиска је са краље Чарлсом Трећи са којим, каже, може да прича о свему да причам, али то је тајна.

„Шалим се наравно, јако је отворен, има диван смисао за хумор, јако је интересантан и информисан о свему. Звао ме је телефоном пре две године када сам изашла из болнице, био је забринут. Постао ми је као добар брат“, навела је Јелисавета Карађорђевић.

Нестали Ролс-Ројс и успомене које недостају

Гошћа РТС-а говорила је и о стварима из породичне прошлости које су нестале током бурних деценија.

Једна од њих је Ролс-Ројс њеног оца, поклон који је кнез Павле добио од британске краљевске породице.

„Тражила сам га. Мислила сам да би било дивно да возим туристе кроз Београд у њему, са шоферском капом“, рекла је принцеса.

Међутим, аутомобилу се изгубио сваки траг.

„Питала сам и Ролс-Ројс у Лондону, али ни они немају информацију. То је потпуна мистерија. Можда је у Немачкој, Русији, можда је уништен током рата“, рекла је.

Слична судбина задесила је и дворски вагон којим је породица напустила Београд.

„Сећам се кревета и великог бронзаног лавабоа где сам се као дете умивала. Питали смо музеје, али нема трагова“, испричала је.

Изгнанство, живот ван Србије и повратак после више од четири деценије

Када је 1941. године дошло до промене власти у Југославији, породица кнеза Павла добила је само неколико сати да напусти земљу.

Принцеза Јелисавета се присетила да је њихов одлазак био изузетно тежак тренутак.

„Имали смо само четири сата да све спакујемо и одемо. Наша собарица Милка, која је била Словенка, помогла нам је да припремимо ствари“, испричала је.

Породица је најпре отишла у Кенију, а потом у Јужну Африку. Милка је са њима кренула у избеглиштво као шеснаестогодишња девојка и касније остала у Африци.

Принцеза каже да је, иако је изгубила домовину, током живота упознала различите светове – живела је у Паризу, Лондону, Америци и Јужној Америци.

„То је била предност, јер сам упознала много људи. Али сам истовремено изгубила нешто што бих волела да сам имала – да боље познајем српски језик, књижевност и историју“, рекла је.

Ипак, како каже, повратак у Србију био је један од најважнијих тренутака њеног живота.

Када је 1987. године први пут после изгнанства поново ушла у земљу, путовала је возом – истим начином којим је као дете напустила Београд.

„Толико сам била узбуђена да нисам могла да спавам. Када сам осетила тло испод ногу, почела сам да плачем. Али то су биле сузе од среће“, испричала је.

Србија, политика и улога краљевске породице

Принцеза се осврнула и на своју кандидатуру за председника Србије 2004. године.

„То је почело тако што су ми неки људи рекли да покушамо и видимо шта може да буде. Добила сам око 60.000 гласова, што није мало“, рекла је.

Ипак, сматра да можда није била спремна за ту улогу.

„Хвала Богу што нисам победила. То би био велики терет. Тада нисам довољно добро говорила српски и то би било опасно“, навела је.

Говорила је и о Нато бомбардовању Југославије 1999. године, које је оценила као непотребно.

„Била је то велика глупост. Није било потребно“, рекла је.

На питање да ли је о томе разговарала са краљем Чарлсом, одговорила је да, иако важна фигура, није политичар.

„Он је важан, али није моћан. То није исто. Његова улога је да одржава мир и јединство у земљи“, рекла је.

За крај емисије поручила је да је најбитније какав је неко човек.