Марија Шерифовић: Нећу певати у Београду до 2029. године, морам да застанем и нађем нову страст

Више од 150.000 људи на Другој страни плоче

Концерти одржани током протеклог викенда у Сава центру заокружили су вишегодишњи пројекат Друга страна плоче, који је, према речима ауторке, почео још 2018. године из жеље да публици понуди личнији и интимнији музички доживљај кроз песме које воли, иако нису њене. Овај пројекат до сада је испратило преко 150.000 људи.

На питање шта је данас, после дугогодишње каријере и бројних награда, покреће пред излазак на сцену, Шерифовићева објашњава да се у последње време суочава са преиспитивањем како посао не би постао рутина.

„Временом постанемо нека машина, и постанеш неки робот који тако иде и ради, ради, ради. А ја музику и свој посао не замишљам тако. Један од разлога зашто нећу певати у Београду до 2029. је управо тај да нађем неку нову страст, да нађем неко ново светло које ће да ме радује, и да се заправо сретнем са тим новим неким тренутком који ће и мене учинити изузетно срећном особом која ради свој посао са невиђено пуно страсти, као што је то и било одувек“, истакла је Марија Шерифовић.

Додаје да је након албума Долази љубав и остваривања у улози мајке осетила потребу да успори темпо.

„Мислим да је само време да малкице само застанем, да видим где се ја налазим као извођач, уметник, као интерпретатор, шта је то нешто што је преостало заправо да ја, не само Београду, него својој публици, понудим, дам, приуштим. Оног тренутка када будем била спремна, ја ћу се вратити са неким новим песмама, новим пројектима, али је једно сигурно да нећу у Београду певати наредне три године“, поручила је певачица, напомињући кроз осмех да због нових родитељских обавеза тренутно спава знатно мање.

Две деценије од Молитве и жеља за ретроспективом

Ускоро се навршава и 20 година од историјске победе Србије на Песми Евровизије у Хелсинкију. Шерифовићева наводи да јој је тешко да поверује да је прошло толико времена, али истиче да су иза ње две прелепе деценије.

„Свашта се нешто издешавало у мом пословном и приватном животу, и то су једне прелепе две деценије, препуне најразличитијих искустава, успомена, ожиљака, прелепих ствари, истовремено и неких мало мање лепих. Али, сада када гледам тај неки период, мени се то догодило када сам била јако мала и млада, 22 године, и десио се један велики успех на који нико није био спреман. Мислим да је доста тога лепо урађено после тога и мислим да је то једна лепа каријера која је расла“, навела је она, додајући да се кроз каријеру трудила да њени кораци буду „урезани трагови једне балканске уметнице“.

Том приликом упутила је и јавни позив публици и сарадницима за несвакидашњи подухват:

„Молим да неко направи неку ретроспективу од 2008. до 2027. шта се све догодило у мом животу. Ако неко ово слуша или види, ја бих волела онако као нека видео ретроспектива када је шта изашло, кад су били који концерти, да погледам мало то, да видим где сам била, шта сам радила и где сам стигла заправо.“

О чарима аналогног времена и захвалности

Говорећи о традиционалним медијима, Шерифовићева је истакла специфичан „мирис“ и атмосферу зграде Радио Београда, изразивши жаљење што такве ствари полако нестају пред налетом дигиталног доба. Истакла је да себе, са напуњеном 41 годином, види на пола пута јер је имала привилегију да ужива и у аналогном и у дигиталном времену, али да би увек бирала мануелно и аналогно јер се у супротном „губи нешто изнутра“.

Када је реч о песми која би најбоље описала њен тренутни период живота, након краћег размишљања изабрала је легендарну нумеру Purple Rain.

На крају, певачица је поделила и своја интимна размишљања о свакодневној захвалности у брзом времену у којем живимо.

„У последње време, чешће но икада, заиста, пре него затворим очи и одем у сан, захвалим се на том дану, захвалим се што су сви они које волим добро. Као што сам и захвална сваког јутра, данас барем, када се пробудим и угледам и свог сина и своју мајку и своје пријатеље, зато што заправо живот је толико непредвидив да ми не знамо шта ће нас дочекати. Мислим да је то један важан тренутак, јер ова наша душа се више неће поновити, неће поново сићи на земљу, и мислим да је важно да је негујемо“, објаснила је, у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, Марија Шерифовић.