„Ја бих ипак хтео да каква-таква светиљка будем" – деценија без Гаге Николића

„Ја сам кроз читаву каријеру настојао да, на неки начин, у себе уткам оно што је писало на шпици првог филма у коме сам играо. А писало је: И кад будем мртав и бео, ја бих ипак хтео да каква-таква светиљка будем", изјавио је једном приликом Драган Николић, права београдска урбана легенда, човек који је на много начина био симбол наше престонице и инкарнација градског духа.

Био је шармантан, духовит и скроман човек, чија је ненаметљивост учинила да буде омиљен међу људима и колегама.

Члан Атељеа 212 био је од 1969. Те године је у култном мјузиклу Коса играо главног лика, Џорџа Бергера. Касније је причао да је тада била велика храброст носити дугу косу. И не само то.

Кад човек сачува дете у себи то је увек квалитет. Један од предуслова да се човек бави глумом је машта, а машта је обележила моје детињство, говорио је Драгослав Драган Николић, кога су сви од милоште звали Гага.

За пола века каријере играо је у више од 170 филмова и серија, и добио бројне награде међу којима су признања „Павле Вуисић“ за животно дело, Златни печат Југословенске кинотеке и Златна медаља за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

До краја живота волео је само једну жену, Милену Дравић.

Поводом 10 година од како великан нашег глумишта Драган Николић није са нама, у Атељеу 212 данас ће у 18 часова бити отворена изложба посвећена познатом глумцу. Поставку под називом Достојанство је мера ствари ће, у присуству колега и пријатеља, отворити глумац Светозар Цветковић.

Николић je пре двадесетак година Марији Миљевић Рајшић дао интервју у бифеу позоришта које му је како је говорио, било као друга кућа.