Мартина Кољеншић, оперска певачица и академска сликарка – како помирити два уметничка позива

Гостујући у Београдској хроници Мартина Кољеншић наводи да није лако живети у Србији, а бавити се уметношћу, пре свега, како јој се чини, због непостојања интересовања публике како за класичну музику, тако и за класично сликарство.

„Код нас публика у опери није елитистичка јер су карте повољне, а на концертима је најчешће улаз слободан. Али интересовање за оперу у Србији није велико, мада у свету јесте зато што се оперске куће и редитељи стварно труде да приближе јавности и људима који нису из те струке. То имамо и у нашим кућама, али ето, из неког разлога јавност није много заинтересована и на концертима виђамо углавном наше колеге“, наглашава гошћа Београдске хронике.

Мартина Кољеншић је до сада наступала у Словенији, Италији, на Белефу, а до улоге Кармен је дошла преко Факултета музичке уметности. Позвана је у Оперску академију диригента Џорџа Петливанија и после месец дана проведених на Бледу наступила је широм Словеније.

„Испрва сам сматрала да нисам спремна за улогу Кармен, али волим да се ухватим у коштац са изазовима, и ја сам је схватила не као једну фаталну жену, већ као жену која је апсолутно несхваћена. Воли своју слободу, али сви около су желели део ње и растргли су је на крају“, каже Мартина.

Додаје да јој тренутно опера одузима више времена у односу на сликарство, али пошто себе сматра још увек младом у ликовној уметности, и пошто још увек није пронашла свој аутентичан ликовни језик, верује да за сликарство није касно да му се посвети.

У будућности верује да неће одустатни ни од певања, ни од сликања. Тренутно је више окренута опери и најављује своју прву званичну улогу у оперској кући, улогу Олге у опери Евгеније Оњегин у Српском народном позоришту, али сликарство је нешто чему ће се сигурно враћати, наглашава Мартина Кољеншић на крају гостовања у Београдској хроници.