Читај ми!

Збогом остај, Пуриша – опроштај од филмског великана, редитеља са најдужом биографијом

Један од најзначајнијих српских и југословенских редитеља Младомир Пуриша Ђорђевић преминуо је у 99. години.

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић поводом смрти редитеља Младомира Пурише Ђорђевића, упутила је телеграм саучешћа породици.

„У име Министарства културе и своје лично име упућујем вам искрено саучешће. Вест о смрти Пурише Ђорђевића, једног од истинских великана српског и југословенског филма, дубоко је потресла не само поклонике његових филмова, већ и све љубитеље уметности уопште.

Његова дела, која данас представљају класике и култна остварења, оставила су блистав траг у историји српске кинематографије и дефинисала оквире више жанрова.

Ђорђевић није био препознатљив само по уметничком и филмском стваралаштву, већ ћемо га памтити и по срдачности и ведрини којом је пленио.“

Зеленовић: Напустио нас је један од најважнијих редитеља

Филмски познавалац и бивши директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић изјавио је за Танјуг да нас је напустио редитељ са најдужом филмском биографијом и један од најзначајнијих филмских стваралаца на овим просторима.

„Са великом тугом примио сам вест о смрти Ђорђевића, који ми је био пријатељ и човек са заразним ентузијазмом. Напустио нас је филмски стваралац који је први редитељски дебитовао 1947. године, када је снимљен документарац 'Трст'. Најдужа филмска биографија обухватала је 65 редитеља и сценарио... Ђорђевић је био и новинар, али пре свега филмофил“, рекао је Зеленовић.

За њега нема дилеме да из Ђорђевићевог опуса треба издвојити филмове снимљене 1966, 1967. и 1968. године.

„Ђорђевићеви филмови 'Сан', 'Јутро' и 'Подне' обележили су југословенску кинематографију. То су филмови који су прославили југословенску кинематографију и утицали на формирање филмског укуса генерација заљубљеника у седму уметност“, истакао је Зеленовић.

Ђорђевић је преминуо данас у 99. години. Са тугом и поносом Фестивал ауторског филма се опрашта од великана наше кинематографије Пурише Ђорђевића.

„Збогом остај, Пуриша“, последњи поздрав од Фестивала ауторског филма

Са тугом и поносом Фестивал ауторског филма опрашта се од великана наше кинематографије Пурише Ђорђевића.

Своје последње филмове Пуриша је премијерно приказао управо на нашем фестивалу, међу њима су били и документарни филм „Господин“, посвећен Матији Бећковићу (2021), филм „Мала моја из Босанске Крупе“ (2016), посвећен Бранку Ћопићу, те филм „Ишчезла Албертина“ (2014) који је радио са кореографом Милошем Софреновићем и сниматељем Мишом Милошевићем према мотивима Прустовог романа...

О познатом фестивалу Пуриша је говорио: „Имао сам срећу да идем у школу ауторског филма у току многих година. Али, за ауторе Фестивала ауторског филма у Београду била је то школа где су лоше оцене добијали они важни из културе, који никада нису имали разумевања и новаца за овај фестивал.

Боље рећи, давали су финансије за овај фестивал само на кашичицу, тек да не погине. Али најбољи лекар овог фестивала била је публика, и то она најмлађа, и будући синеасти који су овде учили прве лекције филма.“ (Из монографије Похвала лудости: 20 година Фестивала ауторског филма).   

"Јунаци, једнако као и филмске приче Пурише Ђорђевића недољиво нас подсећају на кубистичка платна и цртеже: сви они имају у исти мах по неколико лица и фигура, простиру се кроз неколико времена, носе по неколико живота у себи.

Никада их не можемо сагледати само из једне перспективе, јер они у исти мах бораве у прошлости и будућности, у рату и у миру, у царству мртвих и међу живима, у извитопереној стварности југословенског социјализма, и у недосањаном сну палих партизанских бораца о светлој будућности.

Тако кубистички протегнути кроз различита времена и симултане тачке у простору, Пуришини ликови из велике тетралогије о рату и револуцији ('Девојка', 'Сан', 'Јутро', 'Подне') постају отворене метафоре за себе: поетске фигуре непоновљивог ауторског универзума које нам казују нешто битно и о нашем свету и животу“, написао је Срђан Вучинић у есеју посвећеном Ђорђевићевој поетици. 

Саучешће Ивице Дачића поводом смрти Пурише Ђорђевића

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић изразио је саучешће поводом смрти једног од наших највећих филмских редитеља Пурише Ђорђевића.

„Пуриша Ђорђевић је својим животом надвисио своју филмску уметност, без које иначе не може да се замисли југословенска и српска уметност. Био је скојевац, партизан, борац против фашизма и као такав, све своје хуманистичке идеје уткао је у своје свевременске филмове.

Његов траг у нашој култури и уметности је огроман и дужни смо да га памтимо као великана којег смо имали срећу да запамтимо као савременика. Породици, пријатељима и поштоваоцима дела Пурише Ђорђевића изражавам најдубље саучешће“, наводи се у изразима саучешћа Ивице Дачића.

уторак, 13. август 2024.
33° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару