Тања Бошковић: Жанка Стокић је прокрчила пут достојанству у глуми

Награда „Жанка Стокић" за целокупно глумачко остварење уручена је глумици Татјани Бошковић. Она је 18. лауреат признања које додељују Народно позориште, „Вечерње новости" и Град Пожаревац.

У образложењу, жири наводи да је Тања Бошковић - глумица снажног ауторског гласа, дива драмског театра, мјузикла, плеса и филма.

„Била је чудесна за мене, значајна по томе што се од ње могла научити храброст", рекла је за Жанку - добитница признања које носи њено име, Тања Бошковић.

Велика Жанка или награда „Жанка Стокић" је женско признање. Због чега је та награда - како сте рекли - „ветар у леђа глумицама"?

-Ми смо дужне да будемо чуварке успомене на највећу српску глумицу. Верујем да се она сада радује ако ни због чега другог, оно зато што је заиста прокрчила пут достојанству овог посла, чак и кад су жене у питању.

Иако сте пуну деценију у пензији, веома сте активни. Шта је највећи мотив да неуморно радите и где Вас публика најчешће може видети?

-Тамо где има људи који хоће да гледају и чују реч на српском језику, неисквареном, лепом језику, тамо су глумци, а за глумце, па ни за глумице, пензија не постоји. Кад помислим да сам играла и са Звонимиром Рогозом који је рођен исте 1887. када и Жанка до Арсенија Арсића који је био једногодишња беба, а играла сам с њим пре 17 година, значи запремам век и по људи са којима сам играла и мислим да је то, у ствари, највеће достигнуће, радост и здравље.

Недавно сте правили списак својих позоришних улога. Колико сте их пребројали и у којим вам је представа на списку срце посебно заиграло?

-Нисам бројала и не желим да бројим, друкчије се броји у глуми, то су осећања. Да, било је оних улога где сам се веома мучила, тренутак када сам почела да играм Очеве и оце је био драматичан тренутак за мој живот, Сузе су О.К. то је била исто преломница у мом животу, Прича о коњу када сам сусрела Лидију Пилипенко изузетну жену која је обележила мој живот, а све су то улоге које сам играла рецимо са Радетом Марјановићем, мојим партнером.

Заправо памтите пријатељства?

-Једино то остаје. Запамтила сам да ми је Мија Алексић то рекао, ми смо играли у једном филму заједно и он је рекао - Видећеш, све ћеш да заборавиш, и правде и неправде и муке и све једино што ће остати, остаће пријатељства.