Био је добричина, звали су га Брци, држао је публику у рукама – Аки Рахимовски

Новинар и музички критичар Петар Пеца Поповић, рекао је да је важно да је, не загребачка, не хрватска, већ да је бивша југословенска сцена изгубила једног великог интерпретатора који је пленио својим гласом.

Нагласио је да је група Парни ваљак своју каријеру започела уз београдску публику 76, 77. године, када су плоче издавали за ПГП РТС.

„Имали су кључну подршку у овој средини и ето, после више од 40 година, изгубили смо некога ко је обележио младост неколико генерација слушалаца", изјавио је Поповић за Портал РТС-а. 

Неверовање у загребачко-македонску комбинацију 

Влада Јанковић Џет, басиста, текстописац, радио водитељ и творац Хита 202, каже да је Рахимовског познавао још из дана када је био члан скопског бенда Бис Без.

„Тада су га звали Брци. До недавно сам мислио да су га звали Брзи, али ми је Аки, када смо се последњи пут видели, рекао да је у то доба имао надимак Брци, пошто је носио брчиће у том периоду", испричао је Јанковић за Портал РТС-а.

Додаје да није веровао да ће касније, када је Рахимовски прешао у Групу 220, успети загребачко-македонска комбинација и признаје да ипак – није био у праву.

„Нико није певао као Аки, тај спој хрватског и македонског, то нико не може, био је велики формат… Његов одлазак је огроман губитак за регионалну музику. Био је популаран на свим нивоима, и код младих и старих, увек су пунили хале", рекао је Јанковић.

Весео човек и диван сарадник 

Брајан Рашић, један од највећих светских рок фотографа, рекао је да га је шокирала вест о смрти Акија Рахимовског.

„Аки и ја, као и Парни Ваљак, знамо се још од осамдесетих година. Гледао сам их од тада много пута на концертима, и увек су то били изузетни наступи. Аки, прави фронтмен који је публику држао у ‘рукама'", рекао је Рашић за Интернет портал РТС-а.

„Изненадили су ме 2013. године, када ми је понуђена сарадња са њима у вези тада новог албума Нема Предаје. Њихов тадашњи менаџер Дарко Хлупић ми је предложио да им ја радим фотке како за албум тако и за промоцију. Интересантно је да је то, колико се сећам, било прво фоткање бенда после неких 16 година!", каже Рашић.

Додаје да су га том приликом „довели из Лондона у Загреб" и да је све то око сликања постало велики медијски догађај.

„У једном изнајмљеном студију радили смо прес за све могуће - како ТВ, тако и радио-програме а и новине. И онда смо се наравно и фоткали! Сарадња је, сећам се, била и лака и успешна рекао бих. Некако је лако радити са људима које знаш, који ти верују и знају шта да очекују од тебе", прича познати фотограф.

„Лепо смо се дружили тога дана… Аки је увек био весео човек, добричина и диван сарадник. Сећам га се као веома скромног и дивног човека. Осим на самом албуму, моје фотке су биле и промоција од концерата, па до свега осталог", додао је. Наглашава да се радо сећа те сарадње и како је долазио из иностранство да их „ради лајв".

„Нема нам више драгог Акија. Тужан дан за музику целе регије. Слава му!", рекао је Рашић.

Појава која никога не оставља равнодушним

Уредница емисије Бунт која се емитује на РТС-у и иницијаторка Бунт рок фестивала Бранка Главоњић, каже да су песме групе Парни ваљак обележиле одрастања многих генерација, па и њене.

„И баш једна од првих плоча коју сам добила од родитеља је била њихова плоча. У основној школи смо је пуштали на рођенданским журкама, у средњој, пошто сам ишла у музичку школу смо кришом 'скидали‘ њихове песме и свирали на школским одморима. Аки Рахимовски је био јединствен, аутентичног гласа и појаве која вас не оставља равнодушним. Ово је заиста велики губитак за регионалну рок сцену, нажалост, још један одлазак у низу...", испричала је Бранка Главоњић.

„Парни Ваљак – један од бендова мог детињства. Слушали смо на радију Неду, Страницу дневника… али ја сам Ваљак заволела преко Акија… И Џенис Џоплин. Било је то осамдесетих, на тадашњем Тргу Маркса и Енгелса се одржавао хуманитарни концерт на коме је требало да наступи Парни ваљак. Певао је само Аки, бенд из неког разлога није стигао на време. Изашао је и сам отпевао Мерцедес бенц, а ми, клинци из првих редова смо остали без текста…", присећа се Олга Кепчија, музички уредник и водитељ Радио Београда 202.

„Ни слутила тада нисам да ћу много година касније добити прилику да га угостим у студију Београда 202. И да, причали смо и о том концерту… И сетио се. Аки – један од најбољих и најпрепознатљивијих вокала, човек невероватне енергије. Обрадовало ме кад сам видела да су заказали концерте и сад мислим о томе како тај Парни ваљак више нећемо гледати…", додала је Кепчија за Портал РТС-а.