„Шта би ми били, па и шта би била Европа, да није Дечана, Грачанице..." - како је говорио патријарх Павле

Бронзана фигура Његове светости Павла као да благосиља вернике и све добронамернике у порти Храма Светог Василија Острошког, понос је житеља Лепосавића.

Величанствени споменик висине 2,7 метара са утиснутим порукама патријарха Павла, дело је скулптора Миленка Баловића из Рашке.

Руговском клисуром проламају се звона древне лавре Пећке Патријаршије где је Његова светост Павле радо богослужио и беседио.

„Шта би ми били, па и шта би била Европа, да није Дечана, Грачанице... Надам се да ће ипак доћи и код људи једно осећање да смо требали да трошимо снагу на ономе што је племенито и добро за све, и за прошло и за будуће време. За ове што ће доћи после нас, да имају да виде чиме су се наши стари бавили", говорио је патријарх Павле.

Те метохијско-косовске споменике свет препознаје као средњовековне манастире Српске православне цркве.

„Многи су говорили да су ово споменици њихови, људи који су долазили из страних земаља видели су да ово сведочи и историју нашег српског народа и ових светиња која се не може променити", рекла је Мати Харитина, игуманија Манастира Пећке Патријаршије.

У Душановом Призрену у обновљеном Епископском хрму Светог Ђорђа који је у мартовском погрому знатно уништен, служен је помен Његовој светости.

У Богословији Светих Кирила и Методија, где се већ 150 лета школују богослови радо се сећају мудрих порука некадашњег епископа рашко-призренског и 44. поглавара Српске прваславне цркве, Павла.

„Пре свега трудимо се, као што је рекао патријарх блаженопочивши Павле, који је 34 године овде боравио у овом царском граду, био и професор ове Богословије, јесте да будемо људи", истакао је Јован Радић, професор Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену.

 Те богослове свакодневно усмеравају и други професори духовне школе у Призрену - граду у коме се чује албански, турски и српски. Мада у њему опстаје симболичан број православаца.