Аплауз за Ланета Гутовића трајао је деценијама

Милан Лане Гутовић је припадао величанственој генерацији „Бојанових беба“ која је по завршеној Академији 1967. године ступила на сцену Југословенског драмског позоришта.

За улогу у представи Пучина награђен је на „Стеријином позорју“, добио је статуету Ћуран на Данима комедије у Јагодини и Годишњу награду ЈДП-а. Улога у представи Ружење народа у два дела донела му је награду „Зоран Радмиловић“.

Признање „Раша Плаовић“ добио је за улогу у представи Веселе жене виндзорске. Добитник је две награде за животно дело – Златни ћуран и „Нушићеве награде“. Највећа награда за глумачка достигнућа је непрестани аплауз који је трајао деценијама.

Представа Буба у уху извођена је 1.650 пута за 45 година, у истој подели. На сцену на којој је провео радни век вратио се у марту 2020. као Василије Шопаловић у Путујућем позоришту Шопаловић, а играо је и у Звездара театру у представама Арзамас и Вечера будала.

„Сваки тај сусрет, свака проба, свака представа је била посебна. Била је то позоришна радост, посебан позоришни изазов и једно заиста предивно пријатељство и предивни дани и ноћи испуњени веома занимљивим разговорима – духовитим надасве, и сада је то један осећај празнине“, каже позоришни редитељ Божидар Ђуровић.

Улога Шојића трајна успомена на Ланета Гутовића

У филмском и телевизијском стваралаштву Лане Гутовић је био јединствен по „франшизи“ коју је створио заједно са Синишом Павићем.

Срећко Шојић се појавио као епизодни лик у филму Лаф у срцу, 1981. године. Филмски серијал Тесна кожа пунио је биоскопске дворане широм тадашње Југославије током 80-их година, а Бела лађа била је из сезоне у сезону најгледанија серија у Србији двадесетак година касније.

„Том улогом он је постао део милионског гледалишта, део сваког гледаоца, део њиховог живота, они су га, просто, присвојили, усвојили, заволели. Он је ушао у њихове животе и остао трајна успомена. Дакле, глумац који је оставио неизбрисив траг“, истакао је сценариста Синиша Павић.

Непоновљиви дар Милана Гутовића обележио је телевизију у протеклих пет деценија. Од култних Дипломаца, преко Бољег живота, до омиљеног Драгослава у Отвореним вратима и хероја најмлађе публике, Пустолова.

У јавности је остављао утисак драгог намћора, колеге га памте као другарчину. За себе је говорио да је увек више волео да насмеје људе, него да их растужи.  

Биће сахрањен у суботу, у 12 часова, на локалном кумодрашком гробљу, како је желео, а не у Алеји великана или заслужних грађана.