Преминуо Марсел Јанкович, један од твораца култног цртића Густав

Мађарска академија уметности, чији је Марсел Јанкович био почасни председник, објавила је вест о смрти „визуелног уметника и јавне личности, уметника нације, карикатуристе, графичара, илустратора књига и историчара културе“.

„Његов опус остаје важан део мађарске културе“, стоји у саопштењу Академије.

Јанкович је рођен 1941. године у Будимпешти. Пошто му из политичких разлога није било дозвољено да се упише на студије архитектуре, запослио се у фабрици, а убрзо и у филмској компанији „Панонија“, где је већ 1965. постао аниматор.

Његов кратки филм Сизиф је 1974. године био номинован за Оскара, а 1977. је награђен Златном палмом у Кану за филм Борци.

Дугометражни анимирани филм Марсела Јанковича, Бела кућа, изабран је као један од 50 најбољих филмова свих времена на Олимпијским играма 1984. године у Лос Анђелесу. Радња филма је заснована на аварским, хунским и угарским легендама, а ликови представљају космочко-природне архетипове.

Мађарска академија је нагласила и да је Јанкович био део уметничког круга златног периода мађарске анимације, заједно за Јожефом Непом и Атилом Даргајем, с којима је радио култни петоминутни цртаћ за одрасле, Густав.

Густав, је имао претходника у осмоминутном цртаном филму Пасија, аутора Јозефа Непа из 1961. године, где главни јунак покушава да остави пушење. Трио Даргај-Неп-Јанкович је од 1961. до 1968. године урадио први циклус од 68 епизода о авантурама главног јунака, Густава, и његовој борби са сивилом живота у урбаној средини у биоскопском формату.

Други циклус од 52 епизоде је прављен од 1975. до 1982. године за емитовање на телевизији. У Источној Европи и Југославији серија је емитована на телевизији осамдесетих година. То што ликови у филму нису говорили конкретним језиком већ су мрмљали, умногоме је допринело још већем међународном успеху. Серија је емитована и у Западној Европи, па чак и на Новом Зеланду.