Код глумца Бранка Јанковића - све су козе „ностре“, и све су на броју

Јанковић је решио да штала буде његово друго радно место. Бави се прерадом козјег млека и производи, између осталог, сурутку и сир. Бренд под називом „Коза ностра", иако подсећа на нешто друго, у овом случају у преводу значи - „Наша коза". 

„Мене инспирише реч ‚‘стваралац‘, и онда, кроз то стваралаштво је заправо глума као професија. Aко нема присуство у стварном животу, заиста je једна испразна, имагинарна професија која, на крају крајева, у очима гледаоца, делује као лажна", рекао је, гостујући у Београдској хроници, Бранко Јанковић.

Каже да је мсто у коме је рођен - идеално за производњу хране. Козарством је, каже, почео да се бави пре шест година.

„Тешко јесте. Тешко је у свакој професији. Али је могуће. Човек треба буквално да, што каже Јован Цвијић - пешке да прелази ствари, и онда је то једно искуство и у мом случају за глуму - благо", каже Јанковић.

Наводи да је у послу тражио помоћ стручњака међу којима су козметолози и биохемичари са Фармацеутског факултета.

„Покушавам неку своју лабораторију да направим. Бавим се нечим што је изузетно комплексно и што нико не ради у Србији, а то је извлачење H2O из сировине, где сировина не сме да изгуби апсолутно ништа", каже глумац и козар, и додаје да је ове године око 100 тона млека прерађено на његовом имању.

„Потрефило се судбински да је место где је производња хране, изузетно богато. Козарство и пашњаци - то је привилегија у сточарству у Европи и у свету. А ми имамо пустоши на жалост, празних села", додао је Јанковић.

„Ми имамо пуно школованог кадра који је дошао у Београд. У мањим местима је недостатак кадра, угасила су се радна места и ради се премештање. И онда имате ситуацију да на позицијама где треба људи да помогну и треба да решавају питање ефикасности, ви имате људе који су заиста добри, али има милион препрека", истиче глумац, и каже да је посао вишеслојан у смислу да садржи елементе од оштрења ножева на косачици до муже коза, лиофилизације, репарације пастеризатора...

Наводи да треба водити рачуна и о конкуренцији и анализи тржишта. Ипак, жели да са свима подели чињеницу да, како је уверен, никада није била боља прилика за домаћу храну, али, да се „ради озбиљно", да се прате реалне цене и да људи, односно купци, онда то умеју да препознају.

Јанковић сматра да се његова два позива - глума и козарство, иако делују неспојиво, надопуњују.

„Глума је као професија теорија, а ја овако стичем праксу. У живој сам материји. А што се тиче села, јако је битно рећи да никад није била боља прилика да се људи врате на село", закључује Јанковић и објашњава да то не морају бити људи професија које су искључиво везане за пољопривреду или сточарство, већ да на селу могу радити и они, „попут ИТ стручњака, који раде на даљину, од куће".