Читај ми!

Француски модни дизајнер Пјер Карден преминуо у 98. години

Француски визионар и модни дизајнер Пјер Карден умро је у болници у Нејиу на Сени, западно од Париза, саопштила је његова породица. Карден је заслужан за футуристички дизајн који је дефинисао моду шездесетих и седамдесетих година.

Пјер Карден je натурализовани Француз, иначе пореклом Италијан. Познат је по свом авангардном стилу и дизајнима за свемирско доба. Стављао акценат на геометријске облике и мотиве, често игноришући женску форму. Бавио се унисекс модом, понекад експериментално, али не увек и практично. Основао је своју модну кућу 1950. године и представио "bubble dress" 1954. године.

Карден је именован за амбасадора Унескоа 1991. и амбасадора Фаоа 2009. године.

Успон у каријери је доживео пошто је дизајнирао око 30 костима за „журку века“, маскенбал у Венецији 1951. године, чији је домаћин био власник палате, Карлос де Баистеги. Био је први дизајнер који се окренуо Јапану као тржишту високе моде када је тамо путовао 1959. године.

Током шездесетих Карден је започео праксу која је данас уобичајена – први је увео систем лиценци. Колекција одеће која је избачена у том периоду изненадила је многе јер је по први пут садржала лого дизајнера.

Био је први који је комбиновао мини и макси сукње седамдесетих. Правио је хаљине са шлицем и рукавима налик на слепог миша и мешао ромске сукње са структуисаним горњим деловима. Ове креације су дозволиле да геометријски облици који су га очаравали имају контраст. Карден је био цењен јер је започео покрет популарне моде раних 70-их.

Инспирисан путовањем у свемир и истраживањем Карден је посетио Америчку свемирску агенцију 1970. године, где је пробао оригинално одело за космонауте које је носио први човек који је ходао по Месецу, Нил Армстронг. Толико је заволео то одело, да је направио свој дизајн за Насу исте године.

Године 1975. Карден отвара свој први салон намештаја који је био инспирисан његовим модним дизајном. Своје име је користио најпре само као престижни модни бренд да би се шездесетих проширио у индустрију парфема и козметике.

Укључио се и у индустријски дизајн тако што је направио тринаест једноставних шема које би се стављале на различите производе и свака би била препознатљива и садржала би његово име и лого.

Након успеха Гучијевих ентеријера за аутомобил „хорнет“ индустрија аутомобила је увела Карденов дизајн на „џавелин“ модел почев од 1972. године. То је био први амерички аутомобил који је нудио пакет опреме који је креирао француски модни дизајнер.

Карден је купио ланац ресторана „Maксим“ 1981. године и убрзо је отворио објекте у Њујорку, Лондону и Пекингу. Ланац хотела „Максим“ у Палм Спрингсу и Калифорнији 1986. је такође постао део његовог поседа. Такође је лиценцирао широк асортиман хране под тим именом.

Године 2001. Карден купује рушевине замка у Лакосту, у коме је некада живео Маркиз де Сад. Делимично је реновирао замак и у њима одржавао фестивале музике и плеса.

Такође поседовао је и палату у Венецији под именом "Ca'Bragadin". Иако је говорио у неколико интервјуа да је ова кућа некада била у власништву Ђакома Казанове, заправо је била кућа Ђованија Брагадина, бискупа Вероне и патријарха Венеције. 

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 06. октобар 2024.
10° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи