Четврт миленијума од Бетовеновог рођења - од првог концерта са седам година, до клавира без ногу

Музика је била у крви његове породице. Бетовенов отац и деда су били музичари, и већ у раној младости је постало јасно да је Лудвиг посебан. Уз виолину и виолу, свирао је и на клавијатурама већ са четири године, и то док је стајао на столици. 

Бетовенов отац Јохан био је строг учитељ, и према неким изворима, терао је Лудвига да напорно вежба и учи свирање, док је у школи имао проблема са математиком, читањем и писањем.

Посветио се музици и први концерт је одржао са само седам година.

Учитељи музике давали су све од себе док су држали часове младом генију, који је са 12. година постао композитор чија су дела објављена.

Бетовена је, између осталих,  учио и композитор и диригент Кристијан Готлоб Неф уз чију је помоћ и објавио своје прве варијације за клавијатуре 1783. године.

Када је имао 16 година отпутовао је у Беч, где је наводно свирао са Волфгангом Амадеусом Моцартом и који је једном приликом пријатељима о Бетовену рекао: „Обратите пажњу на њега, о њему ће једног дана цео свет причати".

Стицање репутације виртуоза 

У Бечу је такође студирао компоновање са Хајдном, и управо у том граду стиче репутацију виртуоза на клавиру.

Током успешне каријере која је трајала 45 година, Бетовен је написао више од 700 дела, укључујући девет симфонија, 32 сонате за клавир и једну оперу.

Наставио је да компонује, иако је у касним двадестим годинама почео да губи слух. Некада су му болови у ушима били толико јаки, да их је затварао памуком и избегавао изласке.

До средине четрдесетих, деценију пре смрти, био је глув, али није престао да компоновањем. У мислима је „чуо" своју музику и записивао је.

Такође постоји прича да је наводно одсекао ноге на клавиру како би могао да осети вибрације музике на поду. 

Његово прво велико дело за оркестар, Прва симфонија, објављено је 1800, а његов први сет гудачких квартета објављен је 1801. године.

Уследиле су Трећа и Пета симфонија 1804. и 1808, Концерт за виолину објављује 1806. године.

Концерт за клавир (бр. 5, оп. 73, познат као Цар), посвећен његовом покровитељу надвојводи Рудолфу од Аустрије, премијерно је изведен 1810, али Бетовен није био солиста.

Без јавних наступа 

Од јавних наступа Бетовен одустаје 1814. јер је тада већ био готово потпуно глув.

Његова једина опера, Фиделио, која је први пут изведена 1805. године, ревидирана је у коначну верзију 1814, Мису Солемнис је компоновао у периоду од 1819. до 1823, године а Девету симфонију од 1822. до 1824. године.

Четврти став Девете симфоније садржи хорску поставу Шилерове Оде радости. 

У последњим годинама стваралаштва, радио је на композицијама за гудачки квартет.

Музички, Бетовен је премостио јаз између две ере – класичне, који су одликовали ред, једноставност и равнотежа, и романтичне, која наглашава индивидуалну слободу, емоције и драму.

Бетовенову музику је можда тешко свирати, што је изазов за многе извођаче, али представља изазов извођачима. Преминуо је 1827. у Бечу, у 57. години.