Опроштај од Ивана Бекјарева - био је беспрекоран глумац специфичних боја, драг, незаменљив...

Владао је свим жанровима. Глумачки беспрекоран као Вујковић, злогласни управник логора „Бањица'', шармантни Цане Курбла у Отписанима, нервозни Курчубић у Бољем животу. 

Од малих улога је правио ремек дела и оне су му доносиле велику популарност.

Њему је успело да тумачећи негативца у серији Бањица 1984. године буде проглашен за личност године у Југославији.

„Најбоље што је он урадио је улога Вујковића у серијалу Бањица. Драго ми је да смо толико радили заједно. Драго ми је да је такве улоге остварио јер то значи да ће, чини ми се, дуго живети међу гледаоцима па чак и да ће га будући нараштаји гледати и уживати у његовом раду", рекао је сценариста Синиша Павић.

Прву улогу на филму је одиграо 1967. године у Боксери иду у рај, а у позориште, Југословенско драмско у којем ће стећи статус првака, ушао је 1968. са првом генерацијом „Бојанових беба".

Критичари и публика су истицали његова тумачења Нушићевих ликова.

За предан рад, стизале су награде и признања, међу којима и Златни ћуран и „Бранислав Нушић" за животно дело.

„Драгог Ивана су све колеге волеле. Био је духовит, био је драг. Тражили су његово друштво и увек је то било препуно смеха. Као глумац је имао своје специфичне боје и зато је био веома тражен. Рекла бих да је био скоро незаменљив. Отишао је борећи се за живот, изгубио битку у том страшном паклу краја", изјавила је глумица Сека Саблић.

„Уметност је вино живота. Не знам ко је то рекао али много је лепо рекао. Е па ја мислим да је позориште и позоришна уметност, главни састојак тог вина живота", говорио је Бекјарев.

Иван Бекјарев је био уметнички директор и селектор Фестивала монодраме и пантомиме, био је радијски и телевизијски водитељ и страствени звездаш.

Био је омиљени професор који је своје студенте научио да таленат без рада не вреди ништа, и зато је, пре свега, Иван Бекјарев био велики глумац.