Професор Дејан Илић: Поновити исту грешку је глупост

Гостујући у Јутарњем програму, професор Дејан Илић, који ове пандемијске дане проводи у свом родном селу Селевцу код Смедерева и брине о воћњаку и шљивама, напомиње да кога једном несрећа задеси, онда он не понавља исту грешку, што је и једна од препорука коју би желео да упути младима.

„Свима је дозвољено да праве грешке, али исту грешку поновити је израз глупости“, каже др Илић.

Наиме, епидемија птичјег грипа професора Илића је затекла у Сингапуру и због различитих процедура био је принуђен да проведе 31 дан у карантину, затворен у хотелској соби. Зато је, када се у децембру почело говорити о новом вирусу у Кини, с обзиром на то да компаније „Варта“ и „Ари“ имају производне капацитете у целом свету, послао пријатеља Маркуса Чана да оде до Кине и сазна шта се дешава. Тако да је већ 24. децембра знао да је коронавирус знатно опаснији од вируса птичјег грипа. Зато је још током новогодишњих празника почео са премештањем одређених производних капацитета из Кине у околину Сингапура и поред негодовања надзорног одбора, који је страховао због трошкова.

„Сви су знали шта се дешава још у децембру, а посебно 24. фебруара када је Светска здравствена организација објавила податке и они који то нису схватили озбиљно, нису се припремили. Зато морам да одам признање нашем председнику који је успео да убеди стручњаке да на време предузму одговарајуће мере и тако спречимо веће жртве, што је Србија и успела“, напомиње гост Јутарњег програма.

Као неко ко је на челу тако успешне компаније, као човек који је студирао са Ангелом Меркел, био на рођенданској прослави Владимира Путина, дружио се и сарађивао са Стивом Џобсом професор Илић напомиње да је за успех важно ослушкивати шта други мисле, а не само шта говоре. Наводи да је доста научио путујући кроз Азију, посебно Јапан. Њихов начин размишљања о томе како унапредити и олакшати човеков живот мотивисали су га да се посвети раду на батеријама.

„Значи, увек треба ослушнути и послушати шта други каже и из тога извући оно најпаметније и оно што вама одговара. Градити свој мозаик у том сложеном свету где ћете моћи да испољите свој таленат. И трећа, веома важна врлина је знати да се то примени у пракси. И знати себи признати да нисте талентовани за све“, додаје гост Јутарњег програма.

Младима саветује да немају једног узора већ да од свакога „украду“ понешто. Он лично се диви Тесли и пита се зашто не искористимо његов начин размишљања, јер ако је он тврдио да се струја може преносити без икаквих проводника, зашто не размишљамо у том смеру како да се заштитимо од вируса. Бавимо се вирусом и лековима, а не размишљамо како то суштински да спречимо. Диви се и Стиву Џобсу, који је унапред знао да ће нешто бити толико интригантно за младе људе, и направио ајфон.

„Он није био научник и проналазач, али је био геније да прода и да нас убеди да је то тако и да то треба да урадимо. Затим, доктор Сузуки, човек који је водио 'Тошибу' и од кога сам највише имао да 'украдем', а кога сам само неколико пута срео. Водио је огромну фирму која је била пред банкротством, а направио је да смо имали прве 'Тошибине' компјутере још почетком осамдесетих година. Тачно је знао шта жели. Три године нас је држао да урадимо то што му треба. Значи, упорност и та видовитост да нешто треба да урадите је нешто што се учи кроз живот и контакт са људима“, додаје професор.

Електрични аутомобили су тренутно хит у свету. Скоро сви већи произвођачи најављују да ће до 2025. године прећи на електрични погон. Највећи изазов за произвођаче таквих аутомобила је трајност батерије. Професор Илић је на челу једног од најкрупнијих индустријских подухвата у Немачкој – аутомобила на електрични погон. Тврди да је процена да ће тај процес бити завршен до 2025. године преоптимистична и да неће бити остварена.

„Питање је како се ослободити две важне тачке – постићи безбедност и ослободити се резервоара за бензин и ставити батерију и, наравно, питање цене. Батерије су оно што ограничава електричне аутомобиле. Сигурност и цена. Немци су водећа сила у Европи по броју произведених аутомобила и фирми које су заинтересоване да што пре дођу до свог акумулатора за електромобиле. На томе се дуго већ ради“, наглашава др Дејан Илић.

Подсећа да је Ангела Меркел поставила захтев да пре него што оде са места канцелара жели да види милион електричних аутомобила на немачким путевима, али није сигуран да ће се у томе успети, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, проф. др Дејан Илић.