Џек Димић за РТС: У Њујорку није смак света

Често сте на релацији Њујорк-Београд. Међутим, ових дана није пожељно бити на улицама било ког града, осим у кући. Kо у Њујорку мора напоље, а ко жели напоље? Kако изгледа Њујорк данас?

Њујорк изгледа у складу са ситуацијом. Много је мање људи на улици, аутомобила, комплетног саобраћаја. Међутим људи излазе на улицу, јер ми немамо рестрикцију овде, ни временску, ни рестрикцију кретања. Једина мера која је уведена је да се не социјализујемо физички, односно да не долазимо у физички контакт једни с другима и да држимо растојање најмање од два метра.

Упркос мерама, веома потресне слике стижу из Америке последњих дана. Болнице на отвореном, транспорт мртвих... Шта је Вама најпотресније? Kако све то изгледа изблиза?

Смрт је увек потресна, она потреса сваког нормалног човека кад види такве сцене и ето ја сам у том неком епицентру ове заразе, која се зове Њујорк, али ја чиним све што могу, чувам себе и чувам друге. Не улазим у физички контакт и не приближавам се. И то радим увек када сам на јавном месту.

Готово да нема државе где је у првим данима пандемије требало убеђивати грађане да остану код куће, да се изолују... Kако су то прихватили они који су се затекли у Њујорку?

Људи се понашају различито, али искрено речено, ја не видим да је неко у паници или огромном страху када изађе напоље, да је то, што кажу, смак света. Људи су се само прилагодили ситуацији и чекају да ово прође и наравно да остану сачувани, да не буду заражени или, не дај боже, да им се због вируса деси нешто много горе.

И култура се прилагодила ситуацији, заправо преселила се на интернет. Шта је са Вашим улогама и вашим ангажманом? Има ли назнака кад се враћате на сцену?

Ја сам требао да будем ових дана у Охају где радим филм у ком играм главног негативца оца Марфија, то је нажалост померено због коронавируса, али добра ствар у свему је што сам добио више времена да радим на свом лику који је веома комплексан и захтева, али прошле недеље су ме звали из продукције да виде како сам и да кажу да будем спреман за неколико месеци да дођем на сет у Охајо.

Kажете неколико месеци, шта то заправо значи? Јесу ли прецизирали, можете ли ви да прогнозирате?

Ја мислим да ћемо до краја маја полако почети да излазимо, говорим за Њујорк, нисам Нострадамус да могу да предвидим, али крајем маја, почетком јуна ћемо се вероватно вратити том нормалном начину живота без ванредног стања. То су моја очекивања. Надам се да нисам претерани ни оптимиста ни песимиста.

А ја се надам да ће се Ваше прогнозе остварити. Хвала Вам на разговру за РТС.

Хвала вама и видимо се у Београду када се све ово прође и кад завршим филм, јер морам и тамо да завршим серију коју сам почео да радим. Tако да радујем се доласку у Београд. Држите се, проћи ће ово. И Београд и Њујорк су издржали много горе ствари од овог.