Ситан вез, пристојна зарада

„Било је чудно људима око мене, како, шта, пошто су моја бака, мама и тетка везли, али свима је то био хоби, нико није то гледао као неко средство зараде, ни да живе од тога, али ја сам некако осетила потребу била сам у фазону ја идем овако, па ћемо да видимо“, рекла је Катарина Мутавџић.

Још као девојчица учила се везу. Сећа се да је први рад извезла већ са седам година. Веза се никада није одрекла.

„Док сам радила у агенцији, када дођем кући, везем, јер ме је то некако опуштало, пошто је било стресно на послу и до тог момента када сам ја дала отказ на послу онда је само било, ок ја ћу да се бавим овим што сам до сад радила после посла сад ћу да радим нон стоп“, напоменула је Катарина Мутавџић.

Углавном везе на одевним предметима-мајицама, дуксевима, јакнама. Мотиве сама осмишљава. Друштвене мреже јој омогућавају да дође до муштерија. То су људи који негују сопствени стил и не следе модне диктате.

„Некакао се не трудим, али све долази спонтано, заправо пре две године је то било у масовној производњи, али то је био машински вез, али то је било ок, зато што је приближио негде и вратио вајб код људи да се то носи, онда је то било баш кул. Постоје људи који се сад све више и више враћају тим ручним радовима и тим малим предузетничким мануфактурама или како би назвала. Беже од произвођача масовних производње“, рекла је Катарина.

Несумњиво да је ручни рад вреднији од масовне производње и због тога Катарина сматра да свако ко нешто ствара рукама мора да цени себе и не иде испод сопствених граница. Али то не значи да треба да претерује са ценама.

„У иностранаству не можете да поредите цене и вредност и ако је исти вез, тотално су другачије цене“, истиче Катарина.

Иако испрва није претерано размишљала о заради, већ је следила креативност, питамо је може ли да живи од веза, бар онолико колико ужива.

„Ја сам жива, то је питање које сви постављају, ја мислим да ништа не може да дође одмах, мислим да је сваки успех постепен тако да ја бих сваком саветовала да слуша своје срце и да не трпи стрес да не трпи околину којој мора да се прилагођава“, закључила је Катарина Мутавџић.

Испоставило се да није погрешила, а тренутно размишља о проширењу посла.

Како време пролази и Катаринини апетити расту, па је тако у плану покретање радионице за све љубитеље веза.

„А ако је истина да се од вежења може добро зарадити, искористићу прилику да ово буде мој први час пре покретања радионица. Може, пре него што кренемо на вез морамо да знамо шта нам је све потребно, а то је конац, игла маказе и ђерђеф“, рекла је Катарина.