Старе ствари код њих просто засијају!

Похабани чајник, вентилациона цев и алуминијумска чутура. Већини људи непотребне ствари са којима не би знали шта ће, а за Владу Обућину и његову сестру Наташу старине којима враћају сјај и од њих праве лампе.

Све је кренуло пре пет година када је од једног разбијеног огледала Наташа пожелела да направи лампу. То их је одвело на бувљак.

„Тада видим усисивач, то је сада лампа. Мени се он допадне страшно, то је 'Слобода Чачак' из педесетих. Онда сам видео и рефлектор, па после пет тезги видим неки троножац од фото-апарата и већ сам осмислио комплетну лампу у глави. И онда смо све покуповали“, сећа се Владо.

Прве лампе склопили су у стану за своју душу и искључиво из хобија. Kада су пријатељи и познаници почели да реагују на њих, то је био сигнал да су на добром путу и да би ваљало да почну да раде и за друге.

„Једноставно понесе вас и онда уствари ви сложите идеју да бисте од тога могли и нешто да зарадите, да би се могли томе посветити. И као и у сваком другом послу ризик је велик, сигурни сте да вам то неће одмах донети паре“, објашњава предузетник.

Kако су се апетити ширили, тако су откривана и нова места за проналазак материјала. На списку прво место свакако заузимају отпади секундарних сировина.

„То су наравно подруми кумова, гараже пријатеља, али и када нас људи виде у некој емисији, јављају се да нам дају старе предмете“, каже Владо.

Девиза којом се воде приликом стварања јесте склопити несклопиво. И у томе су постали већ махери. Али ипак успели у да превазиђу сами себе и направе лампу која сија чак и када нема сијалице.

Све што су до сада направили, а то је око седамдесетак лампи, радили су без икаквог пројекта и скице. Сировина, алати, веште руке и хитар мозак је све што треба у оваквом послу. Наравно, смисао за естетику и пропроције се подразумева. А њима то не мањка, јер је Владо пејзажни архитекта, а Наташа, која је тренутно на одмору, графичка (индустријска) дизајнерка.

„Ми не правимо, већ уствари од онога што видимо уклапамо и правимо неку нову причу, неки нови дизајн. Прво се крене у набавку било каквих ствари. Ми то тада када узмемо немамо појма уопште да ли ће икада да нам користи или не, али у моменту се направи нека веза и онда нам је то интересантно. Онда када дођемо стави се пет шест елемената и од тих елемената нешто направимо“, објашњава Владо.

Једини материјал који не обрађују је пластика, јер изузетно воде рачуна о екологији. Најзгоднији за рад им је, кажу, алуминијум.

„Довољно је конструктиван и јако је чврст, а са друге стране је довољно мекан да полупорфесионални инструменти и алати које ми имамо, можемо да финално обрадимо да пробушимо све. Понекад имамо неке челике, понекад имамо неке гусеве, уклапање различитих материјала је изазов“, тврди предузетник.

Изазов је и у време масовне производње доћи до купаца. То углавном чине излажући на маркетима, али и путем интернета. Већином њихове лампе купују странци.

„Имамо проблем, јер су некад наше лампе претешке, па је слање скупо и то понекад надогради цену, тако да буде гунђања и проблема“, каже Владо.

Ипак, све то се заборави када се склопи нова лампа. Осећај да изнова стварају нешто другачије одржава их у послу, за који тврде да им никада неће досадити. Једино што би волели јесте да више зарађују.