И од веш-машине може да се направи лампа!

Када је као ди-џеј дао отказ на једном престоничком радију, Миодраг Ђорђевић није се много двоумио. Одлучио је да постане сам свој газда и уједно мајстор за необичне лампе.

„Био је викенд и није било никога на улицама, ја сам пролазио поред Београдског излога и видео лампу. До тада се ничим сличним нисам бавио, нисам држао клешта, нисам имао апарат, нисам држао брусилицу“, почиње своју причу Ђорђевић.

Иако је по занимању машински техничар у теорији доста је знао, пракса му је била слабија страна.

„Кажу да је потребно 15.000 радних сати да би се постигла нека стручност и вештина у опхођењу са неким алатом. Тако је било и мени, ја нисам знао ни да варим, купио сам апарат и све алате и почео сам да пецкам“, објашњава овај уметник.

Тако је пре две деценије, без интернета и Јутјуба, сам савладао свој нови занат.

„Прву лампу кад сам правио увече је био очај, мислим да сам те вечери помислио да не могу тиме да се бавим, јер сам покушавао да то залепим, затгнем да то буде како треба, ујутру кад сам се пробудио та лампа је била перфектно затегнута – папир се затегао, лепак се осушио. То је било од очаја до екстазе“, сећа се Миша.

А осим што је каже често срећан када направи комад намештаја, још срећнији је када пронађе материјале за рад.

Оно што је за једне смеће, за друге је извор среће, и то је неписано правило којим се руководи овај београдски уметник. Зато у његовој радионици радови настају од најразличитијих могућих материјала.

„Волим бувљаке и отпаде, и онда на тим местима проналазим ствари које употребљавам. Највише волим фарове од кола. Старе делове од лустера старих, било какве зглобове, старе водоводне цеви, зупчанике од бицикла, точкови од бицикла, точкови од мотора, амортизери од машине, а волим и моторе од веш машина јер они могу да се раставе на делове па да се сваки поново користи“, објашњава београдски уметник.

„Желео бих да раставим потпуно једног 'југа' и да од њега направим све елементе ентеријера, али да буде потпуна рециклажа и да се употреби све што је могуће“, открива Миша.

И да наравно једну такву дневну собу прикаже на изложби. Зато ускоро креће у потагу за „југићем“ који је следећи на списку за рециклажу.