Имејл адресе су: webdesk@rts.rs и gledalacreporter@rts.rs

Такође, фотографије и видео-снимке можете нам слати на Твитер страницу подсајта Магазин.

Наталија и Соња, ћерка и унука Милеве Мајсторовић доносе ритам дешавања на који смо навикли и посебну Новогодишњу епизоду.

„То је на неки начин специјал, и мени је јако драго јер је постојала дуже време идеја да се направи нека новогодишња Милева. Она ће бити разигранија и биће више песме у складу са Новом годином... Биће снега. Режирао је Никола Којо, један од наших главних глумаца отиснуо се у режију те епизоде“, рекао је Филип Чоловић, редитељ.

Осим породице Мајсторовић и њихових комшија, укључује се ликови који уносе додатни немир у њихове свакодневно узбуркане односе.

Добро позната постава главних глумаца остаје иста, поред њих гледаћемо и Горицу Поповић, Тијану Марковић, Дубравку Дракић, Сташу Николић, Амара Ћоровића.

„Ми морамо и нама да направимо да буде забавно, нашим писцима, тако да ми уводимо те нове ликове. Ова ће сезона, чини ми се, бити мало живописнија... Формуле нема, то се деси. Ја само могу да кажем да сви глумци, који су маестрални, и цела екипа, на челу са продукцијом, јако уживају и јако се труде“, додаје Чоловић.

Радио Милева је са обарањем гледаности постала телевизијски феномен окупљајући све генерације око малих екрана.

Креатори серије и у новој сезони обећавају добру забаву.

Посетиоци за сада неће плаћати карту, мада могућност увођења таксе није искључена, рекао је градоначелник Рима Роберто Гвалтијери.

За време радова на одржавању, постављен је посебан пролаз да би туристи могли да виде ово важно обележје Рима док је трајало чишћење.

Радови су трајали три месеца и коштали су око 327.000 евра, пренела је АНСА.

Поновном отварању Фонтане присуствовали су, поред градоначелника Рима Гвалтијерија, градски саветник за туризам Алесандро Онорато, саветник за културу Масимилијано Смериљио и надзорник наслеђа Клаудио Париси Пресиче.

Посетиоцима је, за време радова иначе било дозвољено да свој новчић баце у неку врсту корпе са пролаза, и да тако  изразе жељу да ће се вратити у главни град Италије.

Верили су у мају 2023, а прославиће посебан дан ступања у брак венчањем на тему зимских чуда и чаролија, што ће бити употпуњено свечаним декором, украсним светиљкама, уз празнични шарм, објавио је Њујорк пост.

Како медији наводе, они су изнајмили врхунски суши ресторан Матсухиса у Аспену како би својим гостима са „елитне листе“ и којих је око 180, приуштили најлуксузнију храну.

Међу званицама су Бил Гејтс, Леонардо Дикаприо и јорданска краљица Ранија.

Венчање је наводно заказано за 28. децембар на ранчу Кевина Костнера Данбар у Аспену, а комплетан догађај требало би да траје три дана.

Иако пар није потврдио детаље, њима блиски извори открили су да су већ стигли у Аспен како би се припремили за важан догађај. За смештај својих гостију, резервисано је неколико луксузних хотела и приватних вила у околини.

Познати организатори венчања из целе земље ангажовани су у складу са стриктним уговорима о неоткривању података како би свима приуштили опуштено незаборавно искуство.

Према речима Саре Роуз Атман, планера венчања у Аспену, венчање ће бити специфично и наравно, луксузно.

Будућа невеста Санчез дала је суптилне наговештаје о венчању. У једном недавном интервјуу, споменула је да је била заузета пословима око турнеје и промоција књига, преко доброворних акција па све до обавеза око планирања венчања.

Признала је и да је претраживала Пинтерест како би добила инспирацију за венчаницу, баш као и многе друге будуће невесте.

Лорен Санчез је почела везу са Безосом 2018. године. Пар је то и званично објавио 14. јула 2019, након што је Безосов развод од његове прве жене Мекензи Скот окончан, и са којом оснивач Амазона има троје деце.

Ко је Лорен Санчез

Рођена 1969. у америчком Албукеркију, Лорен Санчез (55) је бивша новинарка. Радила је и естрадна репортер из домена шоу-бизниса а била је и водитељка вести.

Била је ко-водитељ јутарње емисије Good Day LA од 2011. до 2017. године, а такође је играла у филмовима као што су Fligft Club и Ted 2. Такође има дозволу пилота хеликоптера.

Године 2016. Лорен је покренула сопствену компанију Black Ops Aviation која је прва компанија за производњу филмова и продукција те врсте, у власништву жене. Она је такође потпредседница фонда Bezos Earth.

Раније је била удата за холивудског агента Патрика Вајтсела са којим има двоје деце, Елу и Евана. Санчезова има и двадесеттрогодишњег сина Ника са бившим НФЛ играчем Тонијем Гонзалесом.

Да је музика благотворна и да лечи, већ ке доказано. Али музика изгледа помаже и самим лекарима да каналишу сав тај огроман стрес, уз одговорност коју имају.

Доктор Илић каже да свирају око 50 година:„Ми смо превасходно живи бенд, због тога смо и почели да свирамо, а онда смо дошли на идеју да направимо студијски албум, да то снимимо. Снимили смо га код нас у студију, направили смо један мали студио“.

Његова колегиница др Јана Здравковић додаје да је потребно „три пута дневно минимум слушати њихов албум“, за добро здравље.

Доктор Гвозденовић објашњава да група доноси рок-фјужн: „То је мешавина свега, али углавном је рокенрол“.

„Мислим да углавном делује повољно на здравствено стање, зато смо и дали такав назив албуму, да би се људи боље осећали слушајући то, па можда и у смислу да се мало утиче нам музику, да променимо стил свирке који је инале сада у фокусу“, каже др Илић.

Промоција албума је заказана за 2. јануар у Ваљеву. Нешто пре тога, биће организована и у Радио Београду.

Доктори на крају кажу да није реткост да их после свирке, посетиоци на наступу, питају за неке здравствене савете.

Занимљиво је да шимпанзе такође показују различите врсте смеха, у зависности од контекста – голицање, на пример, производи смех који се разликује од оног који користе за подстицање на игру.

Роберт Провин, пионир у истраживању смеха, наглашавао је важност проучавања смеха у природном окружењу, што је називао „науком тротоара“. Сматрао је да је смех најбоље посматрати у свакодневном животу, слично начину на који научници који проучавају примате проучавају мајмуне.

Др Софи Скот, професорка когнитивне неуронауке на Универзитетском колеџу у Лондону, истражује неуробиологију вокалне комуникације, укључујући смех. Међутим, признаје да је изазивање аутентичног смеха у лабораторијским условима изузетно изазовно. Смех је ситуациони и људи ретко испољавају спонтаност када знају да су предмет посматрања. Зато истраживачи често морају да опусте и „загреју“ испитанике, слично као што комичари припремају публику.

Шта се дешава у нашим телима када се смејемо

Смех је невербална емоционална вокализација и настаје првенствено тако што производи веома велике, појединачне контракције међуребарних мишића. То су мишићи које користимо када дишемо, када говоримо и они нам помажу да производимо сталан проток ваздуха кроз говорни апарат, како бисмо могли да испуштамо звук. Када се смејемо крећу се потпуно другачије, објашњава професорка Скот.

Говор захтева континуиран проток ваздуха, а смех се састоји од снажних, кратких избацивања ваздуха. Свако „ха“ представља засебну контракцију. За разлику од људи, који се смеју само приликом издисаја, други примати, попут шимпанзи, смеју се и приликом удисаја и приликом издисаја, што производи мекши звук. Људске бебе се такође у почетку смеју на сличан начин као примати, пре него што развију способност континуираног смеха заснованог на издисају.

„Ако почнете јако да се смејете, те контракције би могле да наиђу једна на другу и тада истиснете ваздух из плућа, што код људи са кардиоваскуларним проблемима може бити релативно ризично“, напомиње докторка.

Зашто нам је лепо кад се смејемо

У основи смеха много тога зависи од хемијских реакција, напомиње проф. Скот.

Смех доноси и бројне физиолошке користи. Брзо смањује ниво адреналина, што доводи до опуштања организма. Чак и ишчекивање смеха може да снизи ниво стреса.

Током времена, смех смањује и ниво кортизола, хормона стреса, док повећава ослобађање ендорфина, природних аналгетика тела, који стварају осећај задовољства и повећавају толеранцију на бол.

Различите врсте смеха

Људи поседују два одвојена система за смех. Први је древна, еволутивна невољна мрежа која се протеже средином нашег мозга коју делимо са другим сисарима и који изазива неконтролисан, емоционални смех. То је када се беспомоћно смејемо и не можемо да престанемо.

„За разлику од тога, људи и само људи имају други начин да контролишу артикулаторе и производе звукове. То су такозване бочне моторичке области, које такође користимо за фину моторику руку и повезани су са вољном контролом тела. Значи, можемо да започнемо и да престанемо то да радимо. Али такође, често се дешава да се пребацујемо између та два система“, напомиње професорка.

Улога смеха у нашим животима

Људи се смеју из читавог низа разлога. Али да бисмо разумели његово порекло и одакле је еволуирао, можемо да погледамо друге животиње.

„Смеха код различитих врста сисара је повезан са друштвеним везама и игром. Такође повезан је и са односом родитеља према бебама. Маме шимпанзе ће голицати бебу шимпанзе и беба ће се смејати. Али како животиње одрастају, смех постаје веома важан и указује да су намере добронамерне, а не насилне или сексуалне или нешто слично“, објашњава професорка Скот.

Ово исто важи и за људе. Бебе прво почињу да се смеју у интеракцији са родитељима. Бебама смех родитеља указује да је ситуација безбедна и пријатна. Тако да у најпримитивнијем облику смех је везивање и показивање да је ситуација безбедна и разиграна.

Али код људи после тога ствари постају много компликованије.

Смех користимо да изразимо сагласност и разумевање и наклоност и припадност када смо са људима. Тако да се смејемо да покажемо да смо део исте групе, али користимо га и за маскирање других емоција.

„Људи ће се смејати да прикрију да су посрамљени, љути или повређени. И људи ће користити смех да управљају стресним ситуацијама тако да их ублаже“, напомиње професорка.

Често се смејемо и само зато што смо чули да се неко други смеје јер је смех људима заразан. Смех је у стању да прескочи јаз између људи.

Да ли је смисао за хумор својствен само људима

Када се погледају археолошки списи и први трагови када су људи почели да бележе информације о свету који га окружује, наћи ћемо покушаје да напишу или нацртају ствари које су смешне.

„Најближе што се може видети код примата је задиркивање, где ће један мајмун повући за реп другог мајмуну и побећи. У томе се може видети основа хумора, али се на њега не реагује смехом и не започиње се смехом. Једино изгледа да у контакту са људима, животиње имају неку осетљивост на људски смех и понекад се чини да раде ствари да покушају да наведу људе да се смеју“, напомиње професорка.

Зашто су нам неке ствари смешне

„Постоји много различитих психолошких теорија о томе шта је хумор и зашто хумор функционише. Постоји много различитих теорија, али има и много различитих карактеристика смеха.На пример, ако вам се не свиђа комичар, он неће успети да вас насмеје. Дакле, већ унапред постоји неки степен жеље за приврженошћу“ напомиње проф. Скот.

Такође зна се да додавање смеха у хумористичким телевизијским програмима шале чини смешнијим, што можда објашњава ефекат заразе, али је јако тешко изоловати хумор из друштвеног контекста.

Поред тога људима ће бити смешнији виц ако га исприча комичар, него било која позната особа која није комичар.

Да ли је нешто смешно је у ствари у очима посматрача, као и да у зависности од времена и места не постоји ствар која ће свима бити смешна.

Радну групу на догађају предводио је Дарко Петровић, стручњак с богатим искуством у хуманитарним мисијама широм света.

„Овај самит био је сјајно место за окупљање људи из индустрије видео игара и хуманитарних организација. Квалитетне презентације, панели и разговори пружили су нам идеалну прилику да проширимо знање, развијемо идеје и остваримо партнерства која би нам помогла у борби против глади и стварању додатне вредности за друштво и околину“, рекао је Петровић.

Очигледан пример како игрице могу да помогну је прикупљања финансијских средстава за акутне хуманитарне потребе, на пример за људе који су погођени природним непогодама, конфликтом, или тешким болестима, попут рака.

Петровић је истакао и потенцијал кампања попут Green Game Jam, као и едукативне игре које се користе за обуку хуманитарних радника кроз симулације и интерактивне тренинге.

Међу учесницима самита била је и уредница из Образовно-научног програма РТС-а Марија Тошић.

„Била је част бити учесник на овако важном догађају. Панели о менталном здрављу, правима деце и радна група 'Нула глади' инспирисали су ме за будуће пројекте, као и за коришћење гејминга за додатно ангажовање публике, посебно деце и младих. Радује ме да се шире алати и медији кроз које могу да се причају важне приче“, рекла је Марија Тошић.

Гејминг – алат са ограничењима, али и огромним потенцијалом и утицајем

Представници УН-а подсетили су да иако видео игре неће решити велика питања попут климатских промена, оне могу подстаћи подизање свести о последицама, променити понашање и помоћи у учењу нових вештина.

Петровић је нагласио да гејминг има велики педагошки потенцијал, али и да треба бити свестан ризика, попут прекомерне употребе, лошег садржаја и безбедности у заједницама играча.

„Успех лежи у страсти за решавањем проблема, досезању шире публике и стварању одрживих модела. Србија има потенцијал да споји свој сензибилитет за хуманитарне теме и иновативни дух гејминг заједнице како би развила аутентичне и квалитетне садржаје,“ рекао је Петровић.

Порука самита је да игре нису само забава – оне могу бити алат за образовање, емпатију и акцију. Овај догађај представља кључни корак у повезивању гејминг индустрије са друштвено одговорним циљевима, отварајући врата ка новим идејама и решењима.

У оквиру пројекта Амигос до Ноел, божићни пријатељи, донео је поклоне за око 70 породица које живе у том делу Бразила, ослањајући се на пољопривреду.

Основан 1988. године, Амигос до Ноел има за циљ да ове године допре до 7.000 деце широм Манауса и околине.

Бразилски Деда Мраз, на одушевљење посматрача, провозао се и воденим скутером. Донео је поклоне на чувену Копакабану, плажу дугу четири километра у Рио де Жанеиру.

Очигледно постоји нека веза између најомиљенијег деде на свету и воде.

Деда Мраз који рони на дах примећен је у Националном поморском уточишту Флорида киз како се опушта у друштву вилењака пре предстојећих празника.

То је и добра прилика за туристе за чартер-роњење и фотографисање под водом.

Имејл адресе су: webdesk@rts.rs и gledalacreporter@rts.rs

Такође, фотографије и видео-снимке можете нам слати на Твитер страницу подсајта Магазин.

„Према извештају НБС око 38 одсто је повећана онлајн куповина. То је метеорски раст тог вида трговине, управо из разлога што је то практичније за потрошаче, углавном су ниже цене, а и углавном је бесплатна достава. Дакле, има низ предности, али има и наравно изазова“, напомиње Весна Перинчић из Републичке уније потрошача.

У поређењу са земљама Европске уније, Србија заостаје по заступљености онлајн трговине, али предњачи у односу на друге у региону. У Северној Македонији 27,6 одсто потрошача користи интернет за куповину, најмање у Албанији – 13,6 одсто. Стручњаци кажу да је на пораст онлајн куповине доста утицао долазак кинеског Темуа на наше тржиште.

„Навика и начин куповине јесу се променили, нарочито после ковида. Ту је заправо био најјачи удар на потрошаче и на навике за куповину. Ова сада тако агресивна кампања коју имаТему, додатно је подстакла, али са друге стране и мало научила тржиште како функционишу процеси, шта могу да очекују“, наводи Миљан Премовић, маркетиншки стручњак.

„Тему је и настао као нека јефтинија платформа, то им је био и маркетиншки циљ и они ће сада имати јако велики проблем да се такмиче са другим конкуретнима – Амазоном, Шејном, или кинеским платформама односно конкурентима“, напомиње Иван Танасковић, директор Екомерц асоцијације.

Куповина из фотеље уз предности има и мане.

„Потрошач пре свега треба добро да погледа страницу оглашивача – да ли је у питању злонамерна страница, или је заиста у питању трговац. Затим треба да провери на који начин ће да се поступа по његовој евентуалној рекламацији, које су контакт форме потрошачу на распологању. Да ли може да контактира и путем више канала комункације, а не само путем чета са вештаком интелигенцијом. Може доћи и до злоупотребе података, тако да је потребно да потрошачи буду максимално обазриви, најпре да погледају страници оглашивача, да провере да ли је регистрован у АПР-у“, препоручује Весна Перинчић.

Интернет, показује истраживање Републичког завода за статистику, најчешће се користи за куповину одеће, спортске опреме, за доставу брзе хране, најмање за куповину књига.

Али да ли постоји начин да се избегну главобоља, летаргија, мучнина и нервоза пре него што се појаве? Шта ако бисмо могли да узмемо пилулу или напитак која би могао да смањи ниво алкохола у крви и учини да се наредног јутра осећамо боље. На тржишту су се појавили и такви производи који пртендују да постану револуционарни лекови против мамурлука.

Шта је мамурлук

Научници су после деценија истраживања тек недавно постигли консезус да је мамурлук комбинација психолошких и физиолошких симптома који се јављају после претераног уноса алкохола, када се концентрација алкохола у крви приближи или врати на нулу, објашњава др Сели Адамс, професорка психологије на Универзитету у Бирмингему у изјави за Гардијан.

„Ако бисте урадили алкотест, резултат би био негативан, али бисте осећали широк спектар симптома – од ужасне главобоље, узнемирености стомака, осећаја мучнине, повраћања...“, додаје др Адамс.

У новије време истраживања су се бавила и питањем лошег расположења које прати јутро после пијанства, затим осећаја анксиозности, осећаја да не можемо да доносимо одлуке или успорено време реакције.

Шта се заправо дешава у телу

Једна од уобичајених заблуда је да је мамурлук једноставно дехидрација, напомиње др Сели Адамс. Наше тело покушава да разгради или избаци алкохол из организма. Како би се то догодило, наше тело мора да претвори алкохол у ацеталдехид, што је у ствари токсична хемикалија, која је одговорна за то што се осећамо билесно.

Истовремено, алкохол је пре свега угљени хидрат и доводи до промена ниво шећера у крви. Такође, алкохол изазива упалу у желуцу и танком цреву.

Поврх свега тога, када почнемо да пијемо, алкохол смањује анксизозност, а може да изазове и еуфорију. То је ефекат који алкохол има на неуротрансмитер који се зове ГАБА (гама-аминобутерне киселине), објашњава професорка. То је главни инхибиторни неуротрансмитер који делује на успоравање делова нашег мозга.

„У суштини, утишава сву буку и говори нам да се опустимо. Али преко ноћи, наш мозак настоји да исправи ствари. Зато ће покушати да ресетује нивое неуротрансмитера, укључујући ГАБА, такође и допамин и серотонин. То је разлог зашто ћемо наредног дана искусити ствари попут лошег расположења и анксиозности, јер се ови неуротрансмитери нису вратили на своје нормалне нивое“, наводи др Адамс.

Дакле, када претерамо, мозак покушава да врати све на право место, а док то ради то утиче на наше расположење, когнитивне способности и сан.

Производи који отклањају мамурлук или га спречавају

На тржишту су се појавиле пилуле које се пију пре конзумирања алкохола које садрже бацилус коагуланс и бацилус субтилис, односно оно што називамо добрим бактеријама. Бацилус субтилис је бактерија за коју се зна да природно разлаже алкохол на воду и угљен-диоксид. А ту су и Л-цистеин, амино киселина и витамин Б12. Постоји и производ који се продаје као први клинички доказани брзи редуктор алкохола.

Оба производа су пробиотици и садрже мешавину минерала, витамина и биљака и наводно делују тако што смањују апсорпцију алкохола.

„Ови препарати разбијају количину алкохола која се апсорбује у крвотоку пре него што је имао прилику да покаже свој ефекат, што, не само да утиче на то колико сте мамурни, већ и потенцијално утиче на то колико сте пијани. Дакле, ово спречава мамурлук тако што вас чини мање пијаним на првом месту“, објашњава др Адамс.

Али онда се поставља питање зашто онда уопште да пијемо алкохол, ако ће ефекат бити исти као да пијемо безалкохолна пића.

Произвођачи ових препарата тврде да су радили истраживања, али пошто су ови препарати класификовани као помоћна лековита средства, не морају да прођу ригорозна тестирања пре стављања у продају. 

„Идеја да ако попијете пилулу и не доживите мамурлук следећег дана и изађете и пијете колико год желите, особа која то открије била би милијардер“, напомиње професорка.

Друге технике превенције мамурлука

Рецепти како спречити или лечити мамурлук су бројни, али неки су дефинитивно ефикаснији од других. Професорка Адамс препоручује да оно што можемо да урадимо је да третирамо различите компоненте мамурлука.

Рехидрација и пијење воде пре спавања или следећег дана ће сигурно помоћи да се решимо претпостављене дехидрације од алкохола јер се губи много воде услед честог мокрења.

Дисбаланс електролита је такође компонента мамурлика – зато је добро узети рехидрацијске соли пре или после пијање.

Такође, добро је јести пре изласка, јер масти успоравају апсорпцију алкохола.

Имајући у виду да је у питању опсервациона студија не може се утврдити узрок оваквог исхода, али је ризик био присутан чак и када су други фактори узети у обзир – пол учесника, узраст у ком су крајници извађени, породични историјат стресних поремећаја, као и образованост родитеља (као индикатор социоекономског положаја).

„Ови налази указују на потенцијалну улогу обољења краника и аденоида и повезаних стања у развоју поремећаја повезаних са стресом“, наводе стручњаци.

Од вероватноће за развој различитих обољења, особе које су извадиле крајнике рано у животу, у односу на оне које нису, имале су највећи ризик од развоја посттрауматског стресног поремећаја (55 одсто).

Истраживачи су такође упоредили и браћу и сестре како би контролисали одређене генетске, као и факторе околине. Чак и на овом узорку, постојао је 34 одсто већи ризик од развоја поремећаја анксиозности код чланова породице који су рано извадили крајнике.

„Утврдили смо да је ризик највећи у првим годинама након операције, али да постоји и годинама, па и деценијама, касније“, додају научници.

Чињеница да се ради о националној студији са огромним узорком, резултати нуде довољно кредибилне доказе о некој повезаности овог типа операција са падом менталног здравља.

Међународни тим стручњака истиче да је један од могућих узрока за развој менталних поремећаја и главни разлог за одстрањивање крајника – упорна и хронична инфламација.

Из „Гугла“ наводе да би требало да им буде дозвољено да наставе да праве договоре са другим компанијама али уз проширивање опција које нуде.

Те опције би укључивале могућност да се различитим претраживачима додели статус „подразумеваног“ на различитим платформама.

Предложене измене такође подразумевају њихови партнери могу да мењају статус „подразумеваног“ претраживача сваких 12 месеци.

„Гуглови“ предлози су у изузетно благи у поређењу са драстичним правним лековима које је предложило министарство правде, укључујући и захтев да судија Мехта натера „Гугл“ да не може више да склапа уговоре са другим компанијама којима се дели профит од претраге.

Још драстичније, адвокати министарства правде захтевају од суда да „Гугл“ прода Хром, најпопуларнији веб браузер на свету.

„Гуглов“ алгоритам претраге контролише тржиште онлајн претрага са чак 90 одсто.

Компанија је предложене мере министарства назвала претераним, а очекује се да ће судија Мехта своју коначну одлуку донети у августу, након наставка процеса.

Ако си инструменталиста или певач, пошаљи видео снимак своје интерпретације дела класичне музике и пласирај се за национални избор младих талената који РТС организује, а уједно оствари могућност да учествујеш на Десетом јубиларном такмичењу „Виртуози“.

Рок за пријаве је 7. јануар 2025. године, на сајту такмичења – www.virtuosos.com, а све информације су на сајту РТС-а.

Ако сматраш да си виртуоз, време је да то и покажеш.

Прави таленат не познаје границе!

Пријаве се подносе до 7. јануара 2025. године на сајту такмичења – www.virtuosos.com, а све информације у вези са наведеним такмичењем су на сајту РТС.

Инструменти, на којима подносиоци пријаве могу изводити своје интерпретације, су: клавир, чембало, харфа, хармоника, гитара, виолина, виола, виолончело, контрабас, флаута, кларинет, обоа, фагот, саксофон, труба, тромбон, туба, хорна, ксилофон, маримбафон, цимбало, национални народни инструменти и соло глас.

По истеку рока за подношење пријава, селекциона комисија, састављена од стручњака из области класичне музике, изабраће најуспешније учеснике, који ће наступити на националном избору, који РТС организује, а који се одржава 15. и 16. јануара 2025. године, у Великој дворани Коларчеве задужбине.

Четири интерпретатора, који буду изабрани на националном избору од стране стручног жирија, приказаће свој таленат и умеће и представљати Србију на такмичењу „Виртуози“ у Будимпешти, од 26. јануара до 2. фебруара. 2025. године, у телевизијском шоу програму, пред великим музичким звездама.

Узорци othniophiton elongatum прво су ископани на локацији Грин Ривер у Јути, посебно богатог фосилног корита који датира из периода еоцена. Уопштено говорећи, палеоботаничари претпостављају да сви биљни фосили који датирају с почетка кенозоика пре 65 милиона година морају бити повезани са биљкама које су данас живе, а othniophiton elongatum није био изузетак.

Палеоботаничар који је првобитно проучавао откривене фосиле, Хари Мекгинти назвао га је oreopanax elongatum – стављајући га у род жбуња „под кишобраном“ породице биљака која укључује женшен, анђелику и бршљан. Након помног проучавања листова, научници су помислили да су то можда сложени листови, састављени од много мањих листова, попут неких биљака из породице женшен. Oreopanax kalapensis је један пример.

Сви ти налази и груписање су уважавани док није откривен још један сет фосила биљака старих 47 милиона година. Имао је листове баш као и фосили из 1969. али то није било све.

„На новим фосилима се види да има гранчицу са причвршћеним плодовима и листовима. Обично су одвојени“, објашњава палеоботаничар Стивен Манчестер из Природњачког музеја Флориде.

Манчестер и његове колеге су покушали да науче више о oreopanak elongatum-у. Али што су више анализирали новооткривене фосиле, све су више схватали да та еоценска биљка нема ништа заједничко са родом oreopanax, или породицом araliaceae којој припада.

Листови, директно причвршћени за гранчицу, били су први траг. То нису били сложени листови, како се у почетку мислило, још шездесетих година прошлог века. А гледајући бобице, биљка је научницима постала још збуњујућа. Истраживачи су открили да чудан скуп карактеристика приказаних фосилом уопште није одговарао ни једној јединој цветној биљци.

Чудни мушки репродуктивни систем

Пробој у сазнању је стигао са новом лабораторијом и микроскопима који су постављени просторије Природњачког музеја. То је омогућило истраживачима да испитују биљку много детаљније.

Могли су да погледају и унутар бобица, да виде семе биљке и да раздвоје ситне делове цветова. Једно од најчуднијих запажања Манчестера и његових колега било је то да прашници биљке – мушки део репродуктивног система – нису отпали док су се бобице развијале.

„Обично не очекујемо да ћемо то видети сачувано у овим врстама фосила, али можда смо то превидели јер наша опрема није покупила такав топографски рељеф“, каже Манчестер.

„Правило је да прашници отпадају како се плод развија. А ова биљка изгледа необично по томе што задржава прашнике и у време када има зреле плодове са семенкама које су спремне да се распрше. То нисмо видели ни у чему савременом у биљном свету“, рекли су истраживачи.

Следећи корак је био покушај да се ова, како су је назвали „ванземањска биљка“ упореди са биљкама из кенозоика, такође на фосилном запису. Међутим, једноставно није било познатих биљака довољно сличних биљци чији су фосил проучавали.

Чак и тамо где су се могле наћи сличности са другим биљкама, било је превише разлика да би се направила озбиљна веза.

„Ми не знамо где се ова биљка налази у односу на друге биљке у њиховом царству, редовима, породицама.... Најсличнији је реду cariophillales, али има превише разлика”, наводе научници.

Истраживачи су преименовали изумрлу биљку у othniophitum elongatum – што преведено са грчког значи „издужена ванземаљска биљка" – и закључили су да вероватно припада породици биљака које више не постоје на Земљи.

То значи да палеоботаничари имају нову област за проучавање – како су се биљке диверзификовале, прилагодиле и промениле и, можда, које стратегије су биле мање или више ефикасне у преживљавању током милиона година света који се мења.

Истраживање је објављено у часопису Annals of Botanics.

Ултрапастеризација подразумева загревање течне хране изнад 140 степени Целзијуса на две до пет секунди како би се стерилисао садржај и продужио рок трајања, али у многим случајевима тај процес изазива хемијске реакције које утичу на храњиву вредност.

„Већина биљних млека иовако има значајно мање протеина од крављег. Тај протеин, ког има у малим количинама, додатно се мења када се загрева“, објашњава Мариане Нисен Лунд са Универзитета у Копенхагену.

То доводи до губитка есенцијалних аминокиселина, које су изузетно важне.

„Док нутритивни садржај биљних напитака доста варира, већина њих је релативно ниске храњивости“, додаје Лундова.

Биљна млека су подвргнута значајној преради како би се биљни састојци претворили у производ сличан млеку. Тим научника тражио је продукте Мејарове реакције, назване по француском биохемичару Луи Камил Мејару.

Француз је још 1912. године анализирао како аминокиселине и шећери међусобно реагују и открио сложене реакције које се дешавају када се намирнице загревају на 140 степени.

Продукти који остају као последица Мејарове реакције могу да утичу на нутритивну вредност, смањујући количине кључних аминокиселина.

Само сојино млеко има више протеина од крављег, али зато кравље има знатно више протеина него осам од 10 биљних алтернатива. Штавише, кравље млеко имало је више аминокиселина од већине алтернатива.

Откривено је да неке од биљних варијанти садрже и неке забрињавајуће материје, додуше у веома малим количинама. Међу тим једињењима налазе се у карциногени акриламид, као и реактивна супстанца хидроксиметилфурфурал.

„Изненађени смо били да смо открили акриламид зато што се он уобичајено не налази у течној храни. Могући извор су печени бадеми који се користе у једном од тестираних производа“, каже Лундова.

„НСО груп“ ће због тога морати да се појави на новом суђењу у марту 2025. године како би се одредио даљи поступак и обештећење које дугује корисницима и самом Вотсапу, најпопуларнијој служби за размену порука.

„Након пет година судских процеса, захвални смо на одлуци. НСО не може више да избегава одговорност за своје незаоните нападе на Вотсап, новинаре, активисте и цивилно друштво. Са овом пресудом, компаније које развијају шпијунски софтвер биће држане на оку, а њихови илегални поступци неће бити толерисани“, истичу из Вотсапа.

„НСО груп“ није коментарисала судску одлуку.

Пегазус је дизајниран да се тајно и даљински инсталира на мобилне телефоне, а одвојене истраге показале су да може да се инсталира на iOS и Андроид уређаје користећи експлоатацију без клика. У стању је, наводно, да покреће произвољни код, издваја контакте, евиденцију позива, поруке, фотографије, историју претраживања, подешавања... 

Ометање процеса

У својој одлуци, судија је навела да је „НСО груп“ прекршио амерички закон о компјутерској превари и злоупотреби, а израелска компанија је на све начине покушавала да омете процес.

Један од главних разлога за пресуду јесте што је Хамилтонова наредила „НСО групу“ још почетком године да  Вотсапу стави на располагање свој изворни код, али је компанија више пута одбила да поступи по наредби.

Израелска компанија је више пута поновила да њени клијенти, који укључују органе бројних држава, контролишу употребу Пегазуса и одговорни су за хаковање које спроводе.

Судски документи, међутим, показују да то није тачно. Наиме, „НСО груп“ је страна која „инсталира и извлачи“ информације Пегазусом, који се користи за инфилтрацију не само у Вотсап, већ и на „ајфон“ телефоне и екстракцију фотографија, имејлова и порука.

Администрација одлазећег председника Џоа Бајдена ставила је НСО груп на црну листу 2021. године и забранила америчким агенцијама било какво коришћење њиховим производа. Пегазус је коришћен у хакерским активностима бројних ауторитарних власти широм света, наводи Гардијан.

Имејл адресе су: webdesk@rts.rs и gledalacreporter@rts.rs

Такође, фотографије и видео-снимке можете нам слати на Твитер страницу подсајта Магазин.

Школовао се у Херцег Новом и Београду, а већ средином педесетих година прошлог века је отишао у Париз. Убрзо су га открили галеристи, а он је открио село Ерувал где је стварао следећих пет деценија.

„Ово је, у ствари, прва ретроспектива слика мог оца, од његове смрти 2010. године. Даје дубок увид у целу његову каријеру, од раних радова до 2000. године. Београд је веома утицао на њега, овде је постао Дадо'", рекла је Амарант Зидон, ауторка изложбе и уметникова ћерка.

Неколико дела је први пут доступно јавности, изложене су слике из приватних колекција, а посебан значај имају његова рана дела која се чувају у београдском Музеју савремене уметности.

„На раним сликама већ се може видети особен уметнички печат, иако се наслућују утицаји немачких експресиониста и Пикаса. Посебно је занимљиво како је користио плаву боју. Дадо их је звао ноћним сликама, јер су носиле такву атмосферу", додаје Зидон.

„Дадо Ђурић је постао синоним за уметнички израз који надилази границе и епохе", рекао је поводом изложбе председник центра „Помпиду" Лорен Ле Бон, који ће бити гост на отварању у суботу у Галерији САНУ.