Калиопи и данас пева о љубави, а њена песма са новог албума Добро посвећена је свим женама које трагају за срећом. Први пут има двојезични албум – на српском и македонском.

На њему се налази 10 песама, од којих су две већ познате публици. Прошле године издање су најавиле дуетска песма Знам, са Жељком Самарџићем, и песма Кад осване које су у међувремену освојиле срца публике. Сада представља нумеру и спот Добро вече и лаку ноћ.

Када неко има хитове које цео регион зна и пева већ деценијама, одабрати нове песме није нимало лак посао.

„Песму Знам, коју сам отпевала са Жељком Самарџићем, пустила сам својој мами да чује. Још није било ни дорађено и моја мама је онако стала и рекла: 'Ово ће бити попут Бато, толико је моћна песма'. Ја сам рекла да то није могуће, али како време тече, схватам да имамо стварно химну љубави, животну химну и то ме јако радује. Иста прича догодила се са Црно и бело, 2012. на Евровизији“, прича Калиопи.

Према њеним речима, постоје песме које не могу да се пореде, али свака на свој начин носи неку своју дубину.

За своје песме каже да су, пре свега, емотивне, дубоке, да носе своју поруку, али да је у њима некада и она лично: „Нису то само љубавне песме, има ту доста и социјалних тематика, има песама које, на пример, говоре о животу, о животним стандардима, бригама и свему ономе што живот носи, али верујем да песме бирам по принципу колико ја песми верујем, колико ме она дотакне дубоко, колико сматрам да ћу је изнети на прави начин, да би то дошло баш право у срце онога која је слуша. И није ми битно колики је број њих који ће то волети, хтети да слуша“.

Калиопи истиче да неки љубитељи њених песама имају истанчан укус и да воле да пронађу нешто више од музике, да пронађу комад уметности у томе што ради.

Концерт у Београду најављује за следећу годину.

„Имала сам већ три акустична концерта у Македонској филхармонији – 100% Live Kaliopi. Било би јако интересантно исти тај концепт, у сасвим другачијим руху, направити у регији“, открива певачица.

„Ми као министарство спроводимо више пројеката у том циљу, један од познатих је Чиста енергија – енергетска ефикасност за грађане у Србији, у оквиру кога грађани могу остварити право на подстицаје и субвенције и то у износу од 50 до 65 процената, што су средства са којим могу енергетски да санирају и побољшају своје породичне куће и станове. Такође, у оквиру овог пројекта, за социјално угрожене категорије грађана, они могу остварити право на субвенције у износу до 90 процената. Када причамо о енергетској ефикасности, говоримо о мерама као што су замена столарије, унапређење грејања, замена котла неким ефикаснијим котлом, уградња соларних панела, соларног колектора, топлотних пумпи",рекла је Маја Вукадиновић, помоћница министарке рударства и енергетике, национални директор пројекта.

Систем енергетског менаџмента омогућава да се енергија у јавним зградама и институцијама стално прати, анализира и рационално користи.

„На Машинском факултету обучавамо енергетске менаџере по одобрењу Министарства рударства и енергетике. Прошло је скоро 800 кандидата кроз ту обуку, њих око 600 је положило испит за енергетске менаџере. Имали смо двадесетак циклуса", изјавио је проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета Универзитета у Београду.

Грађани који користе државне субвенције за енергетску ефикасност имаће мању потрошњу енергије и за грејање и за хлађење, али и већу вредност некретнине и сигурније и здравије услове становања.

Истовремено, држава добија смањену потрошњу енергије и мање оптерећење енергетског система.

„Што се тиче грађана, то је пројекат који ми реализујемо у сарадњи са Светском банком почев од 2023. године и он вреди 50 милиона долара. Ми смо током 2023/2024. године потписали уговоре са 20.537 домаћинстава, где су остварили право да добију ту субвенцију. До сада је санирано око 35.000 домаћинстава. Ове године су потписани уговори са 149 јединица локалне самоуправе, и очекујемо да ће се енергетски санирати још 12.000 домаћинстава. Дакле тих 50 милиона долара колико вреди пројекат, он је почео 2023. и трајаће до 30. новембра 2027. године. Наравно очекујемо да ће се пројекат наставити и након тога јер интересовање је огромно", додала је Вукадиновићева.

Процене указују да мере енергетске ефикасности могу резултирати уштедама енергије 30 до 40 одсто, али и смањењем загађења и емисија гасова са ефектом стаклене баште.

„Није било изазова који нисам очекивала, све је било хаотично и ужурбано, са много задатака за целу филмску екипу, али сам на то била спремна. Имали смо седам недеља припрема за снимање што је било довољно а снимали смо исто толико. То је значило да сам морала да будем све време усредсређена, потпуно на располагању глумцима. Веома ми се допада сценарио, поносна сам на сина, узбуђена сам што смо успели", изјавила је Кејт Винслет, редитељка и глумица.

Идеју за филм Кејт Винслет добила је из личног искуства – због мајке која је умирала од рака јајника пре осам година. Као највећи изазов, редитељка наводи да је то било убедити сина да је његов сценарио довољно добар да буде и реализован.

„Наша породица је одувек била радна, веома смо креативна група људи а охрабривање своје деце је оно што сам увек радила. Када је син одлучио да се упише у школу за сценаристе, најпре није могао да верује да је примљен, а затим је написао свој први сценарио. Говорила сам му да је то добар текст, и да би требало да буде поносан", додала је Кејт.

„Никада нисам мислио да ћу успети, само сам желео да видим да ли могу да напишем сценарио. Чињеница да сам сада овде је лудост. То да је моја мајка први пут режирала, а ја написао свој први текст је потпуно магична и невероватна. Било је задивљујуће искуство прављење овог филма", испричао је Џо Андерс, сценариста.

Редитељка каже да најпре није желела да режира, али да је, пошто је прочитала сценарио, одлучила да преузме ту улогу, као и глумице и продуценткиње.

Наглашава да је за њу прича била терапеутске природе и да се ради, не само о смрти, већ и о једној породици. За сараднике у филму одабрала је оне који су нови у послу – композитора Бена Харлина, продуценткињу Алисон Харви и костимографа Грејс Кларк што одражава њену жељу да пружи шансу младим талентима.

Глумац Џони Флин каже да је снимање на њега емотивно утицало јер је могао да доживи свој лик на адекватан начин пошто је његов отац преминуо када је Флин имао 18 година, док је глумица Тони Колет била узбуђена што сарађује са Кејт Винслет.

„Оно што волим у свом послу јесте да могу да осетим ствари, имам права осећања. Када причам људима да је мој отац умро када сам имао 18 година, схватате да је свако прошао неку верзију тог искуства. Та универзалност је веома моћна за мене. Драго ми је да је сценарио реализован, јер је то охрабрење блиским људима да разговарају једни са другима, повезују се, воле једни друге, посебно када су суочени са изазовима", рекао је глумац Џони Флин.

„Кејт Винслет је била апсолутно задивљујућа, бриљантна. Дивила сам јој се као особи, глумици али сам сада срећна што сам сарађивала са њом као редитељком. Невероватна је", каже Тони Колет, глумица.

Филм се даје у одабраним биоскопима у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама а на платформи Нетфликс ће бити доступан од Божића.

Публику очекује посебно вече које ће спојити енергију рокенрол журке и емотивни осврт на богату каријеру бенда. Програм је замишљен као својеврсни времеплов до 1985. године, када је објављен први албум „Алисе“, са песмама које су постале класици домаће рок сцене – Сања, Луди Иван, Војсковођа, 365…

На репертоару ће се наћи и нумере са осталих албума, као и једна нова песма коју бенд управо завршава у студију.

У знак јубилеја, музичке издавачке куће ПГП РТС и Југодиск су објавиле нови тираж дуплог ЦД-а Најбоље из земље чуда, са 26 антологијских песама „Алисе“.

Јубилеј групе „Алиса“ има и снажну емотивну димензију јер ће се први пут обележити без Мирослава Живановића Пилета, фронтмена и оснивача бенда, који нас је напустио на Бадње вече 2024. године.

По његовој жељи, „Алиса“ је наставила са радом, а на месту главног вокала данас је Душан Васиљевић Тесла, дугогодишњи члан бенда, који се „Алиси“ придружио 2018. године као гитариста и пратећи вокал.

Тесла је публику већ освојио наступом на меморијалном концерту Алиса и пријатељи – Пилету у част, одржаном у децембру прошле године у Дому омладине Београда, где је још једном потврђено да дух и енергија бенда настављају да живе.

„Овај концерт је за нас више од јубилеја – то је сусрет са публиком која је уз 'Алису' већ деценијама. Трудићемо се да вече протекне у снажној енергији, али и да се поштује време, јер је у питању недеља, пред радни дан“, поручује бубњар и један од оснивача бенда Пеђа Цветковић.

Бенд током 2026. године планира већи број концерата у Србији и региону, као и рад на новом студијском албуму.

Тим речима је председник региона Ломбардија Атилио Фонтана отворио конференцију за новинаре у Палати Ломбардија, поводом представљања пројекта Парк из доба тријаса: Хиљаде отисака диносауруса откривених у Националном парку Стелвио.

„То је поклон који историја даје Олимпијским и Параолимпијским играма“, нагласио је Фонтана.

Трагови далеке прошлости у срцу Алпа

Отисци потичу из периода пре више од 200 милиона година и представљају директно сведочанство живота на Земљи крајем тријаса.

„У самом срцу Алпа, између Ливиња и Бормија“, објаснио је Фонтана, „сачувани су трагови прстију и канџи диносауруса утиснути у некадашње равнице. Предели који су данас планински тада су имали сасвим другачији изглед“.

Откриће у долини Фраеле, недалеко од Бормија

Налазиште је у Националном парку Стелвио, тачније у области долине Фраеле, у близини Бормија, који ће 2026. године бити један од домаћина Зимских олимпијских игара Милано–Кортина.

На стеновитој падини откривене су хиљаде отисака, неки широки и до 40 центиметара, са јасно видљивим канџама.

Према проценама научника, реч је о једном од највећих налазишта отисака диносауруса на свету, које датира из касног тријаса, првог периода ере мезозоика.

Диносауруси Алпа и кретање древних крда

Отисци највероватније припадају биљоједима дугог врата и мале главе, сличним платеосаурусима, који су могли достићи дужину и до 10 метара и тежину од неколико тона.

Распоред трагова указује на сложена кретања крда и пружа драгоцен увид у понашање ових праисторијских животиња.

Подручје је већ добило назив Долина диносауруса, а откриће су јавности представили градоначелник Милана Ђузепе Сала, председник Ломбардије Атилио Фонтана и стручњаци укључени у истраживање.

Климатске промене и нова палеонтолошка открића

Ово откриће уклапа се у низ значајних налаза који последњих година долазе из планинских области Италије, делом и као последица топљења глечера изазваног климатским променама.

Током 2024. године, у Парку "Orobie Valtelinezi" у Валтелини, откривен је фосилни екосистем стар око 280 милиона година, из периода који претходи појави диносауруса.

Од фотографа до научног тима

Прве отиске уочио је професионални фотограф Елио дела Ферера, који је у септембру боравио у долини Фраеле фотографишући локалну фауну. Необични облици на стенама привукли су му пажњу, након чега је фотографије проследио стручњацима.

Убрзо су се на терен вратили палеонтолог Кристијано дал Сасо из Природњачког музеја у Милану, представници Националног парка Стелвио, карабинијери и тим истраживача. Употреба дронова била је кључна за документовање великог и тешко приступачног подручја.

„Једно од највећих и најстаријих налазишта у Италији“

У истраживачком тиму били су и Фабио Масимо Пети из Музеја науке у Тренту, као и геолог Фабрицио Бера са Универзитета у Милану.

„После 35 година рада нисам могао да замислим да ћу сведочити овако спектакуларном открићу, и то у региону у којем живим“, изјавио је Дал Сасо.

Бера је додао да је у питању једно од највећих и најстаријих налазишта отисака у Италији, по густини упоредиво са Алтамуром у Пуљи, али знатно старије.

Долазак зиме и снега учиниће локацију недоступном до пролећа, али стручњаци најављују наставак истраживања уз алпинистичке технике, интензивну употребу дронова и савремене технологије, како би се наставило читање приче старе више од 200 милиона година, утиснуте у стене Стелвија.

„На премијери у Бечу извели смо верзију која је трајала осам сати, за фестивал у Авињону припремили смо четворочасовну верзију са којом смо започели турнеју. Сада је изводимо у Београду. Приметио сам да је сваки град у коме смо је извели, допринео контексту. И да је сваки контекст некако био исправан и због тога ми је изузетно драго“, истакао је редитељ Мило Рау.

Ван оквира, ванинституционално, под утицајем домаћег друштвено-политичког контекста прва представа „не:Битефа“ замишљена је и реализована као простор за заједнички рад гостију и домаћина, заједнички отпор и заједничко не цензури.

Редуковањем првобитно осмишљеног програма „Битефа“, „не:Битеф“ инициран је захваљујући ентузијазму организатора, али и самих учесника и интернационалних поштовалаца „Битефа“.

„Ово је доказ како уметност може да победи све препреке. Они су допутовали, ми смо данас ручали у студентском ресторану, сви се радујемо. Окупили су се значајни уметници од Светлане Бојковић до младих студената глуме, преко активиста, преко људи који иначе имају и стид да се појаве на сцени драматурзи, редитељи, писци“, објашњава глумац Тихомир Станић.

„Драго ми је да смо нашли енергије, снаге, воље и времена да се активира културна сама заједница и да, ипак, део тог програма успемо да реализујемо као такозвани 'не: Битеф', што за нас свакако није негација 'Битефа', то је слављење 'Битефа', али јесте 'Не' цензури, непристајање на цензуру и неинституционални облик фестивала који се надамо да ће остати такав само ове године и да је ово нека врста вапаја да се Битеф ипак сачува и да му се врати његов интегритет“, нагласила је Ана Вујановић из тима уметничке дирекције фестивала.

Битеф је тамо где се окупимо. Првог дана на сцени Мата Милошевић, другог у Магацину у Краљевића Марка.

Резултат је материјал који апсорбује 99,87% светлости. „Поједини професори који су долазили док смо радили на овоме говорили су: 'То је као да гледате црну рупу'“, наводи др Лариса Шеферд, ванредна професорка на Одељењу за дизајн на Универзитету Корнел у Њујорку и главна ауторка студије о новој тканини, објављеној у часопису Nature Communications.

Истраживачи су направили прототип хаљине од овако обојене тканине, која уједно подсећа на перје величанствене рајске птице. Такође су поднели захтев за регистрацију привременог патента за материјал.

„Тренутно радимо на неким потенцијалним применама које се надамо да ћемо ускоро објавити, али једно подручје у којем сигурно видим могућност са његовим тренутним својствима је луксузна мода“, додаје проф. Шеферд.

Унапређење природе

Перје величанствене рајске птице постиже своју дубоко црну нијансу захваљујући барбулама богатим меланином, ситним влакнима сличним длачицама које скрећу светлост ка унутра. Познато је и да неке врсте риба и лептира имају ову врсту црне боје.

У покушају да произведу тканину која има својства перја ове птице, истраживачи су отишли корак даље, повећавајући угао из којег се тканина може видети као јако црна на око 120 степени. Како су истраживачи навели у својој студији, то је побољшање у односу на перје рајске птице, које може изгледати светлије ако се не гледа директно, као и на постојеће јако црне тканине.

Кључ за угао гледања је процес нагризања, који огрубљује структуру тканине помоћу електрично наелектрисаног гаса. Неправилна влакна која ствара гас заробљавају светлост, чинећи да се она одбија уместо да упија.

У поређењу са постојећим црним текстилом, кажу истраживачи, нова тканина је прозрачнија и флексибилнија: „Желели смо природни материјал“, напомиње коаутор студије и докторанд Универзитета Корнел ,Хансади Џајамаха. „Вуна није била наш први избор – почели смо са свилом, али због хемије између полидопамина и вуне, успели смо да од ње направимо најтамнији материјал.“

Још једна предност полидопамина је то што је његова производња исплативија од сложене микроскопске угљеничне наноструктуре која се користи у „Вантаблеку“: „Користимо само вуну и полидопамин, тако да је у поређењу са процесом производње угљеничних наноцеви, то јефтиније, а процес је једноставнији“, додаје Џајамаха, напомињући да би будуће оптимизације могле још више да смање трошкове.

Одећа направљена од нове тканине не би само изгледала интензивно црно, већ би имала и побољшана терморегулациона својства, према речима Кјуина Парка, такође коаутора и докторанда Универзитета Корнел: „Ако носите потпуно интензивно црну одећу, осећали бисте се нормално у затвореном простору, али ако изађете на сунце, апсорбовали бисте више светлости као топлотну енергију, што би омогућило да вам се тело брже загреје“, објашњава Парк.

„За почетак, можемо да контролишемо колико ћемо тог интензивно црног текстила да ставимо на одевне предмета. Тако да на пример можемо да покријемо само предео рамена или леђа, где се највише знојите. У тим областима је у реду да вам буде топлије, јер када једном почнете да се знојите, то ствара оно што се назива испаривачким хлађењем, веома брз метод преноса топлоте који се редовно користи за спортску одећу.“

Друге потенцијалне примене укључују камуфлажу и употребу за коју су интензивно црни премази добри, као што су соларни панели, камере и у ваздухопловству, укључујући телескопе и сателите. „Интензивно црни текстил апсолутно има потенцијал да се користи у овим областима, али једноставна замена премаза, иако економичнија, не би била вероватна, посебно код соларних панела због тренутних услова обраде“, напомиње професорка Шеферд, и додаје да још увек постоје изазови које треба решити како би се тканина уградила у ове системе.

Шира примена интензивно црне боје

Марк Андре Мајерс, истакнути професор науке о материјалима на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу, који није био укључен у рад, рекао је да су аутори тражили инспирацију у јединственом својству перја: барбулама које, на микрометарском нивоу, могу да интерагују са светлошћу и производе низ боја, укључујући интензивно црну: „Ово је креативан и нов приступ од великог значаја“, рекао је за Си-Ен-Ен.

Рави Силва, стручњак за истраживање јако црних премаза и директор Института за напредну технологију на Универзитету у Сарију у Енглеској, који такође није учествовао у раду, сматра да интеграција интензивно црне технологије у носиве уређаје најављује будућност напредних терморегулишућих тканина и флексибилних соларних интерфејса.

„Овај биомиметички приступ решава инжењерски изазов чињења супертамних материјала довољно робусним за одећу, демократизујући приступ високоперформансним нанотекстурама за разноврсне уметничке и техничке примене.“

Откриће да плазма третман може да ствиру структуре које задржавају светлост у вуни је велики корак напред, према речима Кунијакија Амемије, истраживача у Националном институту за напредну индустријску науку и технологију (AIST) у Јапану.

„Употреба пигмента сличног меланину као црне боје такође је била одлична идеја“, рекао је Амемија, који није био део студије, за Си-Ен-Ен, додајући да иако већ постоје друге интензивно црне тканине, ова нова је скоро дупло дебља, што значи да има мекшу текстуру.

Међутим, упозорио је да би излагање води могло бити проблем: „И у овој студији, чини се да су перформансе донекле угрожене након прања“, закључио је. „Поред тога, плазма третман неопходан за преношење наноструктура вероватно ће бити препрека за масовну производњу. Превазилажење ових изазова проширило би опсег примене.“

„Храна, некретање и седећи положај су узрок, а некада је то проблем и током трудноће“, рекао је Антонијевић.

Напомиње да је недостатак течности и влакана у режиму исхране најчешћи узрок за настанак хемороида, уз које обично иде и појава затвора, па је стога, како саветује, важно редовно пити воду. За више влакана, препоручује ланено семе.

„Кувано жито, односно пшеница се такође топло препоручује. Идеално би било да то буде домаћа или органска пшеница, и ако можете да нађете старе сорте пшенице, као што је спелта. Пшеница се добро опере, и шака пшенице, отприлике је то сто грама, прелијете литром хладне воде, пустите да то проври, и кувати пола сата.

То је идеално радити увече, поклопите и оставите на угашеној рингли да стоји преко целе ноћи, тако да пшеница набубри. Сутра је поједете у току дана. Важно је да воду која остане од кувања не бацате, већ је попијете. То је изузетно корисно за читав дигестивни тракт и за оне који имају проблем са желуцем, не само за људе који имају проблем са хемороидима“, објаснио је травар Антонијевић.

Антонијевић посебно препоручује да се гаји биљка под називом дебела кока или ледињак. Помаже у борби са хемороидима али је добра и против чира на желуцу и дванаестопалачном цреву.

„Потребно је да биљку гајите код куће и да сваки дан поједете по један листић. Свежег је укуса и може да се користи и превентивно. То је рођака чуваркуће“, прича травар Антонијевић.

Истиче да је за лечење хемороида, нарочито унутрашње добар и чај од хајдучке траве. И споља и изнутра користе се традиционално још и невен и дивљи кестен.

Од дивљег кестена се прави тинктура која може да се пије или да се користи као облога. Не помаже само код шуљева већ и код проблема са венама и циркулацијом.

Један од највећих изазова годинама су били високи рачуни по повратку из Србије: кратак боравак код куће често се претварао у непријатно изненађење због роминг трошкова.

MTEL Germany уводи јасно и конкретно решење: у Србији не плаћаш роминг – рачун
остаје исти као да сте и даље у Немачкој. Ово директно утиче на кућни буџет, али и на
осећај сигурности приликом сваког путовања.

У сусрет празницима, MTEL Germany је лансирао нову тарифу – MTEL World 50, креирану посебно за људе који живе у Немачкој, а желе сталну и неограничену везу са породицом и пријатељима са Балкана. Тарифа укључује 50 ГБ мобилног интернета у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и региону, неограничене позиве према домовини, цену од само 14,99 евра месечно и то без уговорне обавезе.

MTEL World 50 је тренутно јединствена и најповољнија понуда на немачком тржишту.
Зато, било да путујеш неколико пута годишње или ти је веза са домовином свакодневна потреба, MTEL Germany омогућава да све организујеш једноставније – без прекида и без страха од високих рачуна по повратку.

Више информација доступно је на: www.mtelgermany.de/sr

Рајнер и његова супруга Мишел Сингер Рајнер пронађени су мртви у својој кући у Лос Анђелесу у недељу, а полиција је ухапсила њиховог сина Ника због сумње на убиство.Нису навели никакав мотив, нити било какав доказ да су Рајнерова политика и критика Трампа играли било какву улогу.

У својој објави на друштвеним мрежама, у којој је смрт пара назвао „веома тужним“, Трамп је критиковао Рајнера, рекавши: „Познато је да је људе излуђивао својом бесном опсесијом председником Доналдом Џ. Трампом.“

Ти коментари су наишли на широке критике, чак и истакнутих републиканаца.

Посланик Кентакија Томас Маси, републиканац који се сукобио са Трампом откако се председник вратио у Белу кућу у јануару, написао је на мрежи Икс (раније Твитер): „Без обзира на то како сте се осећали према Робу Рајнеру, ово је непримерен и понижавајући дискурс о човеку који је управо брутално убијен.“

Додао је: „Претпостављам да ће моје изабране колеге Републиканске странке, потпредседник и особље Беле куће једноставно игнорисати ово јер се плаше? Волео бих да чујем ко од њих може да брани овакве изјаве.“

Републиканка из Џорџије Марџори Тејлор Грин, која је некада била ватрени присталица Трампа пре него што је недавно почела често да критикује његове потезе, рекла је да је „ово породична трагедија, и не ради се о политици или политичким непријатељима“ и да убиства треба „примити са емпатијом“.

Више других високих чланова Трампове странке изгледа да се дистанцирало од коментара. Сенатор Џон Кенеди, републиканац који представља Луизијану, рекао је да сматра да Трамп није требало да изнесе те коментаре.

„Мислим да мудар човек не би рекао ништа. Зашто? Зато што је мудар човек“, рекао је Кенеди. „Мислим да председник Трамп није требало ништа да каже. Мислим да када председник каже овакве ствари, то умањује његова политичка достигнућа.“

Рајнер је био доживотни демократа и истакнути либерални активиста и често је говорио против Трампа.

На пример, 2017. године назвао је Трампа „ментално неспособним“ за функцију. А недавно, у октобру, Рајнер је рекао да верује да Трамп уводи доба „потпуне аутократије“ у САД.

Трамп је и раније имао обичај да критикује политичке противнике после њихове смрти.
После смрти сенатора из Аризоне Џона Мекејна – са којим се редовно сукобљавао – 2019. године, на пример, Трамп је рекао да „никада није био његов фан“ и да „никада неће бити“.

У другом инциденту исте године, Трамп се нашалио да би покојни демократски посланик Џон Дингел могао да га „гледа“ из гроба, коментар који је у јавности протумачен као сугестија да је Дингел у паклу.

У саопштењу након коментара о Дингелу, Бела кућа је рекла да се председник „само шалио“.

Рајнер, који је имао 78 година, био је познат по режији неколико култних филмова у различитим жанровима, укључујући Кад је Хари срео Сали, Принцеза невеста, Мизери, Неколико добрих људи.

Оженио се Мишел, глумицом, фотографкињом и продуценткињом, 1989. године, касније се присећајући да су се упознали током снимања једног од његових најпознатијих филмова, Кад је Хари срео Сали“. Пар је имао троје деце - укључујући ухапшеног Ника.

Мишел је била власница фотографске агенције и продукцијске куће „Рајнер Лајт“.

Структура је укупно висока 35 метара, укључујући постамент и скулптуру. Ветар је оборио само статуу високу 24 метра.

Биће спроведен технички преглед како би се утврдили узроци инцидента и дефинисали следећи кораци, како је саопштила компанија „Хаван“. Према наводима компаније, све статуе имају Ознаку техничке одговорности (ART) и структура је постављена од отварања продавнице 2020. године.

Цивилна заштита Рио Гранде до Сула издала је упозорење на могућност да ветрови достигну јачину већу од 90 км/х. У поруци се саветује становништву да се склони од дрвећа, саобраћаних знакова и стубова далековода.

Истовремено, у региону су потврђени случајеви губе – болести за коју смо веровали да припада прошлости. О томе шта се заиста дешава са заразним болестима и да ли смо их потценили, као и о томе колико је наш имунитет данас слабији, а вируси „спремнији”, за РТС је говорила др Славица Марис, специјалиста епидемиологије у Градском заводу за јавно здравље Београд, где води Јединицу за заразне болести.

На питање о томе како да се понашамо када је густа магла и када је повећано загађење, др Марис саветује да онај ко не мора – избегава боравак напољу. Савет се посебно односи на децу и старије особе, као и на хроничне болеснике.

„Уколико морају да изађу напоље, да обаве неке активности, онда је то боље између 11 и 15 часова када ће се честице мало спустити доле, и када се може препоручити излазак, а ако не онда свакако коришћење маски“, рекла је др Марис и додала да је дообро користити и пречишћиваче ваздуха.

Маске могу бити заштита и за респираторне инфекције.

У претходној недељи у Београду је забележен пораст људи са акутним респираторним симптомима (17.250 особа). То је пораст за 38 одсто.

„Највећи удео међу оболелима чине деца узраста од пет до 19 година, и они чине око 48 процената, затим радно способни становништво, око 26 процената, а најмлађи узраст, од нула до четири године заступљен је 20,7 посто. Ако говоримо о оболевању сличном грипу, ту нам је још већи пораст, скоро дупло, 43,2 посто, има 850 регистрованих оболелих током претходне недеље, а две недеље пре тога је било упола мање, отприлике 530“, објаснила је докторка.

Сезона грипа је стигла раније него иначе. Претходне сезоне, овакви подаци били су заступљени тек у фебруару. Превентива подразумева избегавање контакта са особама које имају неке од респираторних инфекција и ближих социјалних контаката, прање руку, одржавање дистанце на метар, метар и по, добра хигијена...

Брже и лакше ширење

Промена је заправо у самом вирусу, објашњава др Марис. Доминантан тип је АХ3Н2 који је претрпео неколико промена почев од августа ове године, па га наш организам не препознаје и третира га као нешто ново, па се зато и очекује његово брже и лакше ширење.

„Оставља дуже последице, хроничан умор дуже траје, клиничка слика која траје од пет до седам дана, зна и дуже да траје“, додала је гошћа Јутарњег програма.

Када је реч о вакцинама, др Славица Марис каже да оне могу да предупреде теже облике болести и хоспитализацију.

Докторка Марис се осврнула и на појаву лепре у региону, и истакла да се та хронична заразна болест региструје свуда, па и у Европи, где је међутим реч о импортованим случајевима. Објашњава да се преноси капљично и блиским контактом који је вишекратни и пролонгиран.

Маск поседује око 42 одсто компаније, што му је донело додатних 168 милијарди долара, а укупно богатство процењено је на 677 милијарди долара.

Компанији „Спејс екс" могла би 2026. скочити вредност толико да би Маск потенцијално постао први трилионер на свету.

Поред те компаније, Маск поседује "xAI Holdings" и удео у „Тесли", што додатно доприноси његовом богатству.

Маск је током последњих пет година бележио огроман раст богатства: у марту 2020. вредело је 24,6 милијарди долара, а у октобру 2025. достигло је 500 милијарди долара.

Тренутно има 425 милијарди долара више од другопласираног Ларија Пејџа из „Гугла", чије је богатство процењено на 252 милијарде долара.

Према Форбсу, Маск је сада само 23 милијарде долара удаљен од границе од 700 милијарди долара, што сугерише да би његова следећа велика прекретница могла бити врло близу.

Након објављивања информације, појавио се и снимак из Беле куће на којем председник САД-а Доналд Трамп јавно саопштава вести о веридби.

Председник је том приликом позвао пар на подијум, где је Доналд Трамп Млађи захвалио Бетини Андерсон што је прихватила његову просидбу.

Доналд Трамп Млађи раније је био у браку са Ванесом Трамп, са којом се венчао 2005. године у Мар-а-Лагу и са којом има петоро деце, а развели су се 2018. године.

Након развода, Трамп Млађи је био у вези са бившом водитељком Фокс њуз-а Кимберли Гилфојл, са којом се верио 2020. године.

Њихова веза окончана је прошле године, отприлике у периоду када је Трамп Млађи први пут јавно виђен са Андерсоновом.

Кимберли Гилфојл тренутно обавља функцију амбасадора САД у Грчкој.

Доналд Трамп Млађи и Бетина Андерсон, манекенка и ћерка филантропа Харија Лоја Андерсона Млађег и Ингер Андерсон, први пут су јавно фотографисани заједно у Палм Бичу у августу прошле године.

„Подвргли смо пацове кроз ову опсежну серију бихејвиоралних и биолошких тестова и оно што смо открили јесте да када погледамо различите факторе и све варијабле које смо мерили, нивои стреса изгледају најважнији када је у питању употреба канабиса“, рекао је Рајан Меклафлин , коаутор студије и неуронаучник са Државног универзитета у Вашингтону.

Након испитивања друштвеног понашања и генетских особина, укључујући пол, узбуђење, когницију и награду, Меклафлинов тим је генерисао профил понашања за 48 мужјака и женки пацова.

Затим су пацовима канабис учинили доступним у периоду од једног сата дневно, а све то је трајало три недеље. Да би приступили биљци, сваки глодар би гурнуо нос у мали отвор из којег је током три секунде ослобађан талас паре канабиса унутар херметички затворене коморе. Тим је избројао број „убода“ за сваког пацова, а затим их упоредио са њиховим профилима понашања.

Док на људски стрес у великој мери утиче хормон кортизол, еквивалент код пацова се назива кортикостерон. Маклафлин и колеге су упоредили кортикостерон код пацова са употребом канабиса и видели јасан пораст потурања носа у отвор одакле излази талас паре канабиса, код животиња са вишим нивоима хормона.

Важно је напоменути да су се преференције према канабису односиле на основни стрес, а не на ситуационо изазвану анксиозност од задатака попут вежбања (тренуирања у експериментима). Тим научника је уочио још једну корелацију између самосталне примене канабиса и когнитивне флексибилности – начина на које се неко прилагођава променљивим правилима.

„Када смо тестирали пацове који су иначе биле од раније познати као мање флексибилне и прилагодљиви у когнитивним задацима током других експеримената, они су показивали јаче стопе тражења канабиса“, рекао је Меклафлин.

„Такође, пацови који су се више ослањали на визуелне знакове да би водиле своје доношење одлука – ти пацови, када смо тестирали њихову мотивацију да сами себи примене пару канабиса, такође су били веома мотивисани пацови", додао је.

Поред разумевања неуронауке која стоји иза навика конзумирања канабиса, потпунија слика може помоћи у информисању о одговорној употреби дрога, као и о стратегијама превенције и лечења. На пример, неко са вишим почетним нивоом кортизола може постати опрезнији са употребом канабиса, знајући да се крију опасности од прекомерног ослањања на ову супстанцу.

„Постоје основни нивои хормона стреса који могу предвидети стопе самосталног узимања канабиса. Мислим да то има смисла с обзиром на то да је најчешћи разлог због којег и неки људи користе канабис за суочавање са стресом", написали су истраживачи.

Стабилан лагер – празне залихе значе изгубљену продају.

Конкурентне цене – купци лако пореде понуде.

Квалитетно паковање – утиче на репутацију.

Прецизни описи – производ мора бити тачно оно што је наручено.

Рок испоруке – одржава поверење купца.

На великим платформама продавци сарађују са account менаџерима, који помажу у акцијама, кампањама и развоју.
Можете чак отворити сопствену „продавницу у продавници“ и градити свој визуелни идентитет и лојалност купаца.

Први корак ка томе је на бесплатној платформи GoStudy.rs.

Причај ми је апликација која је освојила и Србију, али је препозната и у дијаспори. Приче причају и интерпретирају на најлепши могући начин и глумци, певачи, а и неки водитељи и новинари.

На идеју да направи аликацију која „прича“ корисницима дошао је Милош Максимовић коме је као водитељу, модератору, домаћину подкаста, посао да прича.

„Уређај који сви имамо у руци, па се све чешће налази и у дечјим рукама јесте управо мобилни телефон. Већ дуго сам родитељ, немам превише година, али имам велику децу која су доста разговорљива и имају веома богат вокабулар јер се са њима увек доста причало. Када смо ми расли, другачије се и причало са нама, имали смо прилике да слушамо неке лепе ствари. Данас смо сви окружени екранима, поготово деца у најмлађем добу“, објашњава Милош.

Како каже, пало му је на памет да употреби глас, заједно са колегама које такође користе глас као алат, како би направили нешто што ће да обогати дечију машту, а да функционише без екрана, јер то је оно што је најбитније.

Постоје приче за децу на многим платформама, носачима звука, али апликација Причај ми се разликује.

„Деци се дају таблети, мобилни телефони и они играју игрице од најраног доба. Нема ништа претерано лоше у томе, али у том најмлађем периоду, сјајно је да само слушају, да стварају неки свој филм у глави и да родитељи причају са њима, јер ово није замена, него заправо допуна за родитељство“, објашњава Милош Максимовић.

Све је прича, од бајке до едукативног садржаја

Говорећи о одабиру садржаја за апликацију Причај ми, Милош истиче да има сасвим нових прича и ликова, али да се за успављивање зна шта је најбоље – класици из опуса браће Грим.

„Мало смо их уредили зато што знамо да, у оригиналу, браћа Грим поприлично знају да буду и сурова и крвава. Расло се са тим да се ту научи борба између добра и зла. Креирали смо и читав сет нових јунака. Глумац Иван Зарић, који има такође један сјајан глас, има лика који се зове Крокодил Боле. То је лик који није уопште постојао до сада, а сада постоји и има неке своје авантуре“, наводи један од креатора апликације.

Апликација има и едукативне приче у којима се, као што су то малишани некада радили читајући енциклопедију 1.000 зашто, 1.000 зато, корисници упознају са научним темама и сазнају одговоре на питања како су настале пирамиде, зашто бродови не потону, шта је Плутон, ко су били диносауруси.

Максимовић истиче да апликацију можемо доживети и као неку врсту нове електронске библиотеке: „Кренули смо са 36 прича. Обично понедељком објављујемо пет нових. Данас ће их већ бити 330 у овој апликацији и у протеклој години су нас слушали 488.000 пута, скоро пола милиона одслушаних прича“.

Апликација је освојила срца корисника и ван граница Србије јер се у дијаспори теже учи матерњи језик, а уз слушање интересантних прича, од најранијег узраста, лакше се одржава веза и са културом и са језиком.

Уз поруку да је данас изузетно важно бирати садржај којем ћемо бити изложени, Милош Максимовић каже да би волео да једног дана чује да је некоме апликација Причај ми помогла да научи правилну дикцију и да развије машту.

„Мислим да смо се ми нашли ту јер имамо врло високе оцене на свим платформама које се користе за резервације и мислим да сами утисци гостију су нас кандидовали за ту награду“, каже Тијана Шипка, директорка хотела „Рамонда“.

Осим љубазности и предусретљивости запослених, нарочито се цени квалитет хране. Све што се произведе испод планине Ртањ, од меда и чајева, до сирева и матичних сокова, нађе се и на менију. За здраву храну задужена је задруга „Дарови Ртња“, која има више од 30 чланова.

„Гости су одушевљени да у луксузном хотелу имају могућност да себи приуште нешто аутентично и домаће из наше околине“, истакла је Милена Марковић, директорка задруге „Дарови Ртња“.

Међу запосленима, већином жене, за седам година добиле су чак двадесет беба и на то је „Рамонда“ нарочито поносна. Са породиљског боловања управо се вратила и шефица рецепције.

„Овом престижном, светски признатом наградом ми смо се позиционирали не само у Србији и на Балкану већ и на светској мапи хотелијерства“, наглашава шефица рецепције Ирена Глигоријевић.

Уз домаћа и чак три светска признања, хотел „Рамонда“ наставља да ниже пословне успехе. Највећи им је, како кажу, задовољни гости, који им поново поверавају дане одмора.

„Да ти срце пукне!“, „Гледам, а сузе саме иду.“, „Како ли је људима који су ово преживели!“, „Серија је ремек-дело“, „Камен би заплакао, а не човек са душом и срцем.“, тек су део више од хиљаду коментара на само једном видео-клипу РТС-овог Инстаграм налога.

Тврђава, најгледанија нова домаћа серија, обележила је овогодишњу телевизијску продукцију, а са почетком приказивања, постала је незаобилазна тема у породицама, медијима, на друштвеним мрежама и у целом региону.

Од коментара да је претешка за гледање, да је превише или премало српска, Тврђава је врло брзо стигла до похвала да је, без политичких амбиција, потпуно окренута страдању човека и његовом покушају да, док се распада све у шта је веровао, барем породицу сачува.

Препознали су гледаоци и Книн и Београд деведесетих и осетили сав чемер. Са причом о малом човеку, који је остављен на милост и немилост у ратном вихору деведесетих година прошлог века, многи су се лако идентификовали.

Гледаоци су препознали причу као своју, причу својих рођака, комшија, пријатеља и због тога је серија изазвала снажне емотивне реакције. Једна од најпотреснијих сцена са онима који настављају живот и са онима којих више нема уз Мараму плаву.

Старији Книњани су више забринути, виде да се нешто дешава, али већина и даље верује држави и партији. Укратко, тим уводом у катастрофу почиње серија Тврђава.

Сви знају шта је на крају, на крају је колона, једна од највећих националних траума с краја 20. века. А на почетку је љубавна прича Србина и Хрватице из Книна.

Након емитовања последње епизоде, мишљења о чему је серија су подељена.

Славиша Чуровић, глумац који у серији тумачи лик Здравка, за РТС каже да је Тврђава прича о љубави – према Југославији, фамилији, својој новој држави…

„Тврђава је серија о изгубљеном 20. веку, да будем још прецизнији, о изгубљеном српском 20. веку“, сматра Душан Спасојевић, дугогодишњи амбасадор.

Историчар Милан Гулић, истиче да је серија верно дочарала моменте слома и када људи напуштају свој завичај, завичај предака.

„Прилично је верно показана и та веза коју су многи Срби у Северној Далмацији, а ту посебно могу да кажем у граду из кога ја потичем, у Бенковцу, осећали према Црвеној звезди. Црвена звезда је за њих била много више од навијања, много више од фудбалског клуба који се бодри, она је за њих била саставни део идентитета, она је за њих била спона са Београдом, она је за њих била доказ да су Срби“, објаснио је Гулић.

Стварна атмосфера тог пролећа у Книну јесте била мало другачија него у серији. На првим вишестраначким изборима у пролеће 90. године највише гласова добила је Српска демократска странка Јована Рашковића, али креатори Тврђаве Книн користе да испричају колективну причу, а Срби у Хрватској тог пролећа масовно су гласали за партију која је била наследник комуниста.

Творци серије кажу да ликови у Тврђави немају везе са стварним личностима из наше новије историје, али они су свакако морали бити инспирација. У серији нема великих историјских личности, причу носе обични Крајишници, али сваки од њих носи поруку. И сваки може бити метафора.

Никица Баша најтрагичнији је јунак серије. Никица је полицајац, верник друге Југославије. Искрен, добронамеран, занесен идеалима, али и лаковеран.

„Никица је много бољи човек него што је Југославија била држава тако да не мислим да је он њена метафора, он је само један од тих добрих људи, захваљујући којима је Југославија трајала толико дуго и захваљујући којима део људи данас има позитиван однос према тој држави. Они се не сећају онога шта је она заправо била и како се завршило сваки пут у крви. Мислим, Краљевина је завршена геноцидом Срба у Хрватској. Ова Југославија је завршена етничким чишћењем Срба у Хрватској. Мислим да та држава као држава не заслужује да је се сећамо лепо, али сви ти људи који су уложили своје животе у ту идеју, због њих вреди сећати се и добрих страна, којих је свакако било чак и у том времену“, истакао је Мирко Стојковић, креатор серије Тврђава.

Никица верује људима. Највише свом пријатељу Дилпари, који је метафора не само за службу Државне безбедности.

Стојковић указује на грешку у разумевању тога шта је Београд у серији јер се изједначавају град који је главни град Југославије и данашњи Београд који је главни град Србије.

„Београд у овој серији је главни град Југославије. У Београду су они који воде Југославију. Више пута они кажу и Дилпара и Средоје да су Југословени, а Београд који је издао Србе у Крајини је Београд који је главни град СФРЈ. Мени је јасно да млађа генерација доживљава Београд као главни град Србије, и драго ми је што је коначно главни град Србије. Али само током мог живота Београд је био главни град четири различите земље“, прецизирао је Мирко Стојковић.

Емисију „Око магазин“ о серији „Тврђава“, аутора Стевана Костића, можете погледати у видеу на почетку текста.