„Види се од куће – депонија нема ни километар, не можемо ни да спавамо, немамо ову столарију, није дихтовано, него овако пуна нам кућа дима“, прича Милица Грујић из Лознице.

„Од АЗЗС добили смо мобилну станицу и поставили смо је управо на место где је ветар носио највише дима“, каже Томислав Мандић, директор ЈКП „Наш дом", Лозница.

А за кратко време, мерење мобилне станице поставило је Лозницу на прво место листе градова са највећом измереном концентрацијом ПМ честица.

Годишње се бележи око две хиљаде пожара на депонијама, а шта садрже ПМ честице и шта све може да буде опасно у том диму – заправо се не мери.

„Станице које су врло често удаљене у једном коначном броју тачака, то је око 70 у Србији, 35 у Београду, нису детектовале битно пожаре који су удаљени рецимо пет или десет километара. Не могу да детектују, сем пожаре који су близу депоније, као што је Лозница, као што може бити код Београда, код Краљева, али детектују искључиво ПМ честице, евентуално и азотне оксиде. А оно што је најопасније, то су опасна једињења, као што су диоксидни фурани, то се не детектује у стандардном сету параметара које прати државни мониторинг“, изјавио је Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације.

На депонијама горе и разне врсте опасног отпада. Истраживање под називом „Изгубљени ваздух“ које је спровео Програм УН за животну средину показало је да утицај на здравље зависи од дужине излагања отровним материјама са депонија.

„Све те супстанце имају једну интересантну физичко-хемијску особину, то су растворљиве у мастима, углавном полициклични, ароматични угљоводоници, тешки метали… Сви оно због те особине јако лако пролазе кроз све наше одбрамбене системе. Крвно-плућна баријера, мождано крвна баријера, плацента, ако хоћете, ако се ради о трудницама. Нажалост, те суптанце, тако унете кроз крвоток и до циљних органа, могу да праве велику штету организму. Могу бити тератогене, чак и штетне по нерођени плод, могу бити канцерогене“, изјавила је прим. др Бранислава Матић Савићевић, специјалиста хигијене са медицинском екологијом.

Пожари на депонијама би могли да се спрече када би се отпад, уместо да гори на депонијама, искористио као сировина и енергент, као што се то ради у већини европских држава, као што је то урађено и у спалионици у Винчи, из које се на тај начин добијају струја и грејање.

„Велика нам је част да имамо прилику да прикажемо филм, као светску премијеру, Седеф магла – у режили покојног Милорада Милинковића. Он је својим радом обележио нашу кинематографију и на жалост, преминуо почетком године. Овај филм је сигурно његово најбоље дело до сада. У питању је својеврсни вестерн смештен на крај 19. века на територији Србије. Пратимо занимљиве ликове и плејаду одличних глумаца. Сигуран сам да ће филм након премијере на нашем фестивалу имати успешан фестивалски и биоскопски живот“, изјавио је за РТС Могоровић.

Глумац и продуцент Светозар Цветковић добитник је награде „Александар Лифка“, највеће признање Фестивала.

Признање ће примити и украјински редитељ Сергеј Лозница. Његов филм Два тужиоца, на програму Фестивала је у недељу 20. јула.

У Главном такмичарском програму је девет филмова. Укупно је 19 наслова у два такмичарска програма. Референтно је, како додаје Могоровић, представљена и домаћа кинематографија, а заступљени су и млађи аутори и ветерани.

Фестивал затвара документарни филм филм `Еј салаши у режији Маје Узелац.

Посетиоце и учеснике Фестивала очекују још и округли столови, изложбе и радионице за младе ауторе.

Међутим, када су астрономи поново анализирали наизглед безлични протопланетарни диск ове звезде користећи обједињене податке из телескопа "Atakama Large Millimeter/submillimeter Array" (АЛМА) и мисије Европске свемирске агенције Гаја, открили су да МП Мус, ипак, није тако усамљена.

Тим је детектовао огромног гасовитог џина у протопланетарном диску МП Муса, који је до тада био скривен. Ово представља први пут да је Гаја открила егзопланету – планету изван Сунчевог система – унутар протопланетарног диска, тј. диска материјала око младих звезда из којих настају планете.

Таква открића су до сада била изузетно тешка због сметњи изазваних гасом и прашином унутар диска. Пре овог открића, астрономи су забележили само три поуздане детекције планета унутар протопланетарних дискова.

Ово ново откриће могло би помоћи астрономима да лакше уоче новонастале планете око младих звезда.

Младе егзопланете улазе у „ритам“

Планете се формирају унутар протопланетарних дискова кроз процес познат као акреција језгра, када се све веће честице међусобно спајају под утицајем гравитације, формирајући планетесимале, астероиде и на крају планете.

Како материјал из диска бива „прогутан“ овим процесом, нове планете почињу да усецају канале у диску – налик браздама на винил плочи.

Када је овај тим 2023. године први пут посматрао протопланетарни диск око МП Муса помоћу АЛМА телескопа, очекивали су да ће управо такве структуре и видети, али их није било.

„Прво смо посматрали ову звезду у тренутку када смо већ знали да већина дискова има прстенове и празнине и надао сам се да ћемо код МП Муса уочити неке карактеристике које би указивале на постојање планете или планета“, рекао је вођа тима Алваро Рибас из Института за астрономију Универзитета у Кембриџу.

Уместо тога, тим је затекао наизглед усамљену звезду окружену једноличним диском гаса и прашине без икаквих трагова формирања планета.

„Наша ранија посматрања приказала су досадан, раван диск. Али то нам је било чудно, јер је диск стар између седам и десет милиона година. У диску те старости, очекивали бисмо бар неки доказ формирања планета“, рекао је Рибас.

Заинтригирани, тим је одлучио да поново погледа МП Мус, користећи АЛМА, али овога пута на дужим таласним дужинама светлости. То им је омогућило дубље посматрање диска и открило шупљину близу младе звезде, као и још две „рупе“ даље у диску – које нису биле видљиве у претходним посматрањима.

Додатни докази о планетарном пратиоцу МП Муса ускоро су уследили.

Више од пуког првенца за мисију Гаjа

Док су Aлваро Рибас и његове колеге проучавали МП Мус помоћу АЛМА телескопа, истраживач Европске јужне опсерваторије (ЕСО) Мигел Виоке је посматрао ову младу звезду помоћу сада пензионисаног свемирског телескопа Гаjа, намењеног за праћење звезда.

Оно што је Виоке открио јесте да ова млада звезда „поскакује“, односно да се благо љуља.

То је ефекат који се обично тумачи као гравитационо повлачење звезде од стране планете у њеној орбити. Међутим, Виоке је знао да протопланетарни диск МП Муса до тада није показивао знаке присуства планета.

„Моја прва реакција била је да сам сигурно погрешио у прорачунима, јер се за МП Мус знало да има диск без икаквих карактеристика. Управо сам проверавао своје прорачуне када сам видео да Алваро држи предавање о прелиминарним резултатима који приказују новооткривену унутрашњу шупљину у диску, што је значило да је љуљање које сам детектовао стварно и да је врло вероватно изазвано формирањем планете“, објаснио је Виоке.

Истраживачи су затим удружили снаге, комбинујући податке Гаие и АЛМА телескопа уз помоћ компјутерског моделирања, како би закључили да љуљање вероватно изазива гасовити џин масе између три и десет пута веће од масе Јупитера.

Ова огромна планета изгледа да кружи око МП Муса на удаљености између једне и три астрономске јединице (удаљеност Земље од Сунца чини једну астрономску јединицу).

„Наш модел је показао да, ако поставите џиновску планету унутар новооткривене шупљине, можете објаснити и сигнал који долази од Гаје. А коришћењем дужих таласних дужина у АЛМА телескопу могли смо да видимо структуре које раније нису биле видљиве“, рекао је Рибас.

Осим што је ово први пут да је Гаја открила планету унутар протопланетарног диска, ово је уједно и први пут да је егзопланета, скривена унутар диска, откривена индиректно – комбиновањем прецизних података о кретању звезда из мисије Гаја са дубинским осматрањима диска помоћу АЛМА телескопа.

„Верујемо да је управо то један од разлога зашто је тешко детектовати младе планете унутар протопланетарних дискова – јер смо у овом случају морали да користимо податке мисија АЛМА и Гаја заједно“, рекао је Рибас.

Нури Ерсој је нагласио је упорност и одлучност потребе за враћањем статуе: „Били смо у праву, одлучни, стрпљиви – и победили смо. Прикупили смо потребне доказе уз мукотрпни труд и вратили 'Цара филозофа' у земљу којој припада".

Статуа Марка Аурелија датира из периода између другог и трећег века нове ере, и сматра се једним од најлепших примерака бронзаних скулптура из римског периода у Анадолији. Однели су је из Бубона, који се налази у данашњој провинцији Бурдур, после неовлашћених ископавања. Дело је на крају доспело у колекцију Музеја уметности у Кливленду у Охају.

Покојна професорка Џале Инан, истакнута личност у турској археологији, прва је раније скренула академску пажњу на право порекло статуе. Њен темељни рад отворио је пут развоју случаја на међународној сцени.

Заједничка операција заснована на науци, праву и дипломатији

Године 2021, заједничку истрагу покренули су Министарство културе и туризма Турске, Канцеларија окружног тужиоца Менхетна у Њујорку и Министарство за истраге националне безбедности САД (HSI).

Циљ није био само да се пронађе статуа Марка Аурелија, већ и други римски артефакти узети из Бубона, укључујући главе и статуе царева као што су Луције Вер, Септимије Север и Каракала.

Кроз опсежна архивска истраживања, исказе сведока из пљачке 1967. године и прецизна поређења између мера стопала статуе и њене оригиналне основе у структури Себастион у Бубону, тим је прикупио јаке доказе. Откриће сличних дизајна сандала током ископавања у оближњој Кибри било је додатна потврда.

Правна битка поткрепљена форензичком археологијом

Музеј уметности у Кливленду оспорио је везу статуе са Бубоном на суду након што је наредбом Врховног суда Њујорка дозвољено да се статуа заплени 2023. године. Као одговор, Турска је пристала на научне анализе како би поткрепила своју тврдњу, укључујући геохемијска испитивања спроведена у немачком Археометријском центру „Курт Енгелхорн".

У мају 2024. године, стручњаци Министарства узели су силиконски калуп стопала статуе и упоредили га са основама у Бубону. Узорци земљишта су такође прикупљани са изузетном пажњом. Због стврднутог стања земљишта унутар статуе, тим стручњака је морао ручно да извади узорке.

Како је објаснила шефица Одељења за борбу против кријумчарења (Kacakilikla Mucadele Dairesi), Зејнеп Боз, „био је то тренутак када смо морали да се ослонимо на инстинкт. Копали смо и ноктима да бисмо извукли земљу.“

Лабораторијски тестови су потврдили да се трагови земљишта пронађени унутар статуе Марка Аурелија подударају са земљиштем пронађеним у другој статуи заплењеној 1967. године, која се сада налази у музеју Бурдур. Ови докази су убедили представнике Музеја уметности у Кливленду да се повуку и прихвате повратак статуе.

Повратак статуе Марка Аурелија турско министарство је описало као прекретницу у борби земље против трговине културним добрима. Званичници су нагласили да ово није била само репатријација, већ значајна демонстрација међународне сарадње, правне строгости и научне прецизности.

Министар Ерсој је додао да ће статуа ускоро бити изложена на посебној изложби у Анкари. Такође је изразио захвалност тимовима за културно наслеђе Министарства, јединици за археолошка ископавање Бубона, музеју Бурдур и компанији Туркиш Ерлајнс на олакшавању транспорта статуе из Сједињених Америчких Држава.

Серија Сабља приказује државу чије су институције толико испреплетене с организованим криминалом да је држава једва функционална, пише Шпигел: „Након пада режима Слободана Милошевића, Ђинђић је покушао да с тим раскрсти. Борио се против корупције, изручио је Милошевића Хашком трибуналу за ратне злочине и желео да потисне политички утицај криминалних банди. Дана 12. марта 2003. убијен је на улици.“

У тексту се даље наводи да серија на импресивно интензиван начин приказује у каквом „минском пољу“ се Ђинђић нашао након избора. „Сценарио се више пута враћа на његове покушаје да се ослободи стиска криминалних група. Потребно је време док гледаоци не разјасне ко су актери. Онима који нису познаваоци српских прилика у почетку није сасвим јасно ко спроводи коју агенду.“

Врхунски политички трилер

Поред детаљне приче, серија поседује визуелни језик који не дозвољава лако сагледавање целе слике, оцењује Шпигел: „Крупни кадрови људи у канцеларијама и слабо осветљеним становима, нервозна камера из руке која прати ликове чак и током динамичнијих сцена – аутори серије Горан Станковић и Владимир Тагић мајсторски користе алате политичког трилера.“

„Почетна збуњеност прелази у велику напетост чим се фронтови разјасне. Сабља приказује земљу која жели да остави своју замршену и крваву прошлост иза себе, али не успева да постигне консензус о заједничком путу у будућност. Последице се протежу све до масовних протеста који тренутно потресају Србију“, закључује Шпигел.

Серија Сабља освојила је низ престижних међународних признања. На највећем телевизијском фестивалу у Шангају, награђена је „Златном магнолијом“ за најбољу страну серију, чиме је постала прва балканска серија са том наградом. На фестивалу "Canneseries“ добила је награду за најбољу глумачку поставу, док је на чешком "Serial Killer Festivalu“ освојила главну награду у међународној конкуренцији. На домаћем „Belgrade ThrillerFestu“ серија је награђена „Златним трилером“ за најбољи сценарио.

Лепа Зеин Кутами, маркетиншка и пи-ар менаџерка из Абу Дабија, рођена у Јордану, и њен супруг Челио Сааб имали су јуче свадбу за памћење, највише захваљујући младожењином оцу, који се побринуо за савршен стајлинг будуће снахе.

Сребрна венчаница из снова, проткана светлуцавим цветним украсима, са богатом кринолином и раскошним шлепом, који се вукао десетак метара иза младе, била је достојна било ког краљевског венчања и невеста је у њој изгледала заносно. Бајковитом амбијенту допринело је и окружење католичке маронитске патријаршије у Бкеркеу, североисточно од Бејрута, где је церемонија одржана, те елегантни цветни аранжмани од белих хортензија.

Челио и Зеин у вези су четири године, а од пре годину дана објавили су званично и веридбу, па је било довољно времена да се свадба испланира до најситнијих детаља.

На свечаној вечери после венчања, под романтичном светлошћу свећа, млада је носила још једну гламурозну венчаницу крем боје, коју је дизајнирао њен свекар, а креацију Елија Сааба носила је и вече уочи свадбе, на гала пријему за званице у Факри.

Елеганцијом нису заостале ни остале даме из породице, блистајући у беспрекорно стилизованим луксузним модним издањима тог бренда високе моде.

Из ње води чак шест излаза у различите крајеве града-државе. Ми смо одлучили да изађемо у правцу Херкулове луке у градској четврти Кондамине. Она је тачно између староградског центра на каменитом брду са једне стране и Монте Карла, главне мондеснке четврти на другој каменитој падини.

У луку доспевамо када тамо нема скоро никога. Ни кафићи уз обалу још нису отворени. Седнемо на клупу да доручкујемо сендвиче које смо понели из Нице. Смејемо се помало бизарној ситуацији. Монако је по површини мањи од њујоршког Централ парка. Мањи је још само Ватикан. Мада има тек четрдесетак хиљада становника, то је довољно да буде најгушће насељено парче тла на Планети. У односу на број становника, има највећи број милијардера и милионера на свету. А ми усред таквог раја за богате, у којем су сваког дана све богатији јер не плаћају порез, засели на клупу – уживамо у сендвичу и посматрамо луку са јахтама којима се не зна цена.

У осам ујутро стиже први туристички брод којим ћемо препловити луку и искрцати се на супротној обали. Поглед на град са воде помало збуњује. Монако је саграђен на стрмим падинама око залива и луке. Очекивали смо неку врсту богатог Санрема. А суочени смо са минијатурном мешавином Ђенове и Хонг Конга. Иза сваког реда старијих грађевина помаљају се небодери.

Овде квадратни метар кошта најмање 50.000 евра, у зависности од положаја цена је и дупло већа. Алберт II од Монака је после смрти свог оца Ренијеа III 2005. преузео кнежевски престо. Једна од новотарија које је увео јесте скидање ограничења спратности за нове грађевине. Тиме је Монако постао и Монако на води. Томе ће се придружити и вештачка острва по узору на Дубаи. Нови богаташи су све захтевнији.

Искрцали смо се на другу страну луке. Прошетали смо подножјем огромне стене на којој столује стари град. Наилазимо на необичан споменик. Ту су возач и његов болид са Мерцедесовом звездом. Возач је Аргентинац Хуан Мануел Фанхио – ми умемо да италијанизујемо изговор и да га назовемо Фанђо. Био је петоструки светски првак аутомобилских трка и легенда стазе у Монаку.

Велика награда Монака постоји од 1929. Једна је од три најпрестижније трке Формуле 1. А пошто у граду нема простора да се у државним границама Монака направи стаза, онда град недељама пре трке преуређује улице. И у Монако се том приликом сјати светски џет-сет.

Навише полазимо степеницама да бисмо скратили пут авенијом која у серпентинама вијуга око брда. Успон је поприлично напоран, али када се поново домогнемо авеније брзо стижемо до Нове капије. То је знак да улазимо у староградско језгро.

Застајемо каткад и окрећемо се. Лука из које смо управо дошли, редови зграда и солитера који блеште на сунцу. И палме. Паркови.

Град на стени

Одмарамо се на клупи у парку са видиковцем. Испред нас је скулптура која ме заинтересовала.

Светски познати белгијски графичар, илустратор и вајар Жан-Мишел Фалон је умро у Монаку 2005. Али је још 1994. створио ову фонтану. Најпре је била постављена пред казином да би коначно нашла своје место на прилазу делу града који домаћи од миља зову Роше – Камен.

Уметник је фигуру поставио у средиште Птичје фонтане. Исти одливци од бронзе могу се видети у његовом легату код Брисела или у Марсеју.

У парку је било још неколико занимљивих скулптура. Али време је да пођемо. Сам прилаз староградском платоу одаје одмерену отменост и беспрекорну уређеност. Вероватно људи очекују од ове земље неку врсту раскоши. Али овде се богатство не огледа у разметању, већ у складу.

Сокаци којима пролазимо споро се пуне људима. Ресторани отварају своја врата. Монако се буди. Долазимо у искушење да седнемо негде у баштицу и да уз кафу осетимо пулс вароши. Још нисмо на циљу, па идемо даље.

Пре доласка у Монако прочитао сам причу о настанку кнежевине. На њеном челу је јако дуго кућа Грималди. А родоначелник те лозе је био извесни Франческо. Он је живео у 13. веку и припадао је једној од две велике супарничке струје на Апенинском полуострву. Једни су били за папу и звали су се гвелфи, други су били за цара Светог римског царства и називали су се гибелини. То ривалство је било присутно и у богатој Ђенови, одакле је моћна породица Грималди. Франческо је предводио гвелфе.

Тврђаву на гребену у Монаку није могао да освоји. Али се 1297. заједно са својим рођаком прерушио у фрањевца. Затражили су да преноће у тврђави. Угостили су их. Они су онда ноћу отворили капије града, њихови војници су потом имали лак посао. Франческо је држао Монако свега четири године. Ђеновљани су га протерали. Цели век је Монако прелазио из руке у руку. Али од 1419. Грималдијеви су успели да поново заседну на стену изнад залива и од тада више нису испуштали град из руку.

Зато се у грбу Монака могу разазнати два фрањевца са мачевима. Франческов лукави чин се оплодио кроз историју. И ево нас пред палатом његових далеких потомака.

Кнез Алберт је сигурно једини Грималди који може да се похвали да је његова мајка добила Оскара. Он је син славне америчке глумице Грејс Кели која је после удаје за његовог оца постала кнегиња.

Испред палате су се узмували полицајци, на улицама има пуно људи које је лако препознати као обезбеђење. Сели смо на главном тргу у лепу башту кафеа „Ла пампа“. Интернет ми објашњава гужву која је настала око палате и појачано присуство обезбеђења. Данас је у граду француски председник Макрон.

Уживамо у тренуцима мира. У башти је неколико туриста. Али ту и тамо пролазници разговарају на мени непознатом језику. Звучи као мешавина италијанског и француског. То је заправо монегашки дијалект, који је уз француски – званични језик у Монаку. Близак је ђеновљанском лигурском дијалекту. Мало га људи говори, јер у Монаку живи свега десетак хиљада људи који су овде рођени. Али ову мелодију коју чујем, од изумирања избављају школе и универзитет.

Идилични тренуци имају цену. Једна кафа кошта седам, а минијатурна минерална вода четири евра.

Монте Карло и Небеско огледало

Одлучили смо да посетимо Монте Карло – део града који је у свету урбаних митова повезан са скупоценим аутомобилима, дубоким деколтеима, смокинзима, коцкарницама, блештавим накитом.

Дан је већ врео, па смо се обрадовали аутобусу који ће нас спустити са овог и попети на друго брдо. Износ за карте се скида са кредитне картице на аутомату за очитавање. Климатизовано возило преде, посматрамо пут којим смо се пешке попели до палате.

Излазимо на станици Монте Карло. Најпре прошетамо једним, па онда другим булеваром. Град нам се учини одвећ обичним. Силазимо кроз леп парк према центру четврти. Бочни прилази хотелу „Париз“ су украшени џиновским цвећем.

Ово је део манифестације „Пролеће у Монаку“. Кнежевина има свој излог, а то је Монте Карло. И у том излогу увек поставља атрактивне артефакте као што су ове џиновске стабљике са лепим клобуцима.

Туриста на једнодневном излету не размишља о свакодневном животу овде. Прочитао сам негде да у дежурну апотеку после окончања радног времена човек може само у пратњи полицајаца. А у банку уз најаву. Нема шалтера. Иначе је безбедност високо цењено добро међу богаташима. Број полицајаца по глави становника, као и велики број надзорних камера, гарантују ниску стопу криминала.

Овде фактички нема ни незапослених ни социјално угрожених. Десетине хиљада радника у делатностима којима се имућни људи не баве – од конобара, до чистачица и кухињских помоћника – возаре из Италије и Француске, да би ову луксузну оазу држали у покрету.

Најзад избијамо на чувени трг са „Казином“. Ту је убедљиво највећа гужва. У околним кафеима једва да има места.

Испред импозантне грађевине налази се Небеско огледало индијско-британског уметника Аниша Капура. Улубљена површина заиста хвата комад неба у себе као у ванглу, заједно са обрисима околних грађевина. Оваква огледала су постављена у Њујорку, Санкт Петербургу, Нотингему, Порту, Сингапуру…

Коцкарнице у Монаку у почетку нису имале успеха. Али када је уз „Казино“ средином 19. века изграђен низ хотела, и када је Монако железницом повезан са Ницом, посао је кренуо. У наредним деценијама ова луксузна коцкарница је скоро сама пунила државни буџет кнежевине. Све до данас се препричава подвиг Џозефа Џагера, британског инжењера који је успео да надигра машине за рулет.

Џагер је 1873. унајмио шест посматрача који су записивали резултате рулета у коцкарници. Пет резултата нису одступали од статистичких прорачуна. Али шести јесте. Џагер је идентификовао девет бројева који су се појављивали чешће него што би то статистички требало да буде. Отишао је у „Казино“. Те ноћи је у једном тренутку његов добитак износио 450.000 америчких долара. Казино је покушао да разним мерама отежа игру проницљивог инжењера. На крају ноћи Џагер је из коцкарнице изашао са иметком од 325 000 долара. То голица машту и амбиције коцкара – све до данас.

Луксуз који смара

О коцки, смислу и бесмислу живота у оваквом граду, о свим данашњим утисцима разговарамо у тржном центру Метропола, надомак Небеског огледала. Више спратова под земљом, луксуз и сјај, бутици са папреним ценама.

После обиласка неколико спратова одлучујемо да и овде предахнемо. Кафе на галерији изнад блештаве провалије тржног центра дао нам је уточиште за наредних сат и по. Попили смо кафу, па минералну воду, па пробали и колач. Цене су надмашиле и оне код кнежеве палате.

Одлучили смо да прошетамо Грималдијевом према Оружаном тргу. Тамо наилазимо на попречне пешачке улице. Једна самопослуга има лифт који води до следећег уличног нивоа. Такви лифтови су распоређени на неколико места у граду и помажу људима да савладају захтевни терен.

Одавде Монако опет изгледа као варош која је одлучила да буде велеград.

У једној посластичарници пробали смо сладолед. На Скијатосу и у Минхену су били лепши. То је усуд људи који често путују. Стално оно што доживљавају упоређивање са најбољим тренуцима других путовања.

И овај рачун је достојан места у којем квадратни метар стана кошта као цели стан у другим земљама. Помало нас замара то држање светског нивоа цена, које није неизоставно праћено истим нивоом услуга.

Изашли смо на Оружани трг. Тачно у подножју камене громаде на којој се, као у орловом гнезду, у резиденцији сместио кнез, има простора и за пијачне тезге и за кафиће. Црвена и бела су доминантне боје у граду, јер то је застава кнежевине. Али то свакако знају сви који прате фудбал – то су традиционалне боје фудбалског клуба Монако.

На овом тргу је једна од ретких ексклузивних ствари које су у Монаку бесплатне. За време утрке за Велику награду Монака, на овом тргу фанови могу да прате трку на великом платну, а могу за тренутак и да виде учеснике трке када прозује у близини. Треба ли рећи да је ово мирно место онда крцато људима?

Застали смо на тргу да се договоримо. Остати у граду на вечери или вратити се у Ницу? Заситили смо се Монака. Одлазимо Улицом Грималди. За десетак минута смо пред улазом у железничку станицу. Сваких петнаестак минута стиже воз.

Монако је свакако занимљив. Али да ли бисмо пожелели да овде останемо дуже? Или чак да неко време ту живимо? Унутрашњи мерач заљубљености у градове каже напросто – не. Превише напора је уложено у комфор сасвим друге циљне групе. Превише намештеног шарма. Премало сочног, расног живота као у Ђенови, Солуну, Порту. А градови попут Гранаде или Хање, Коимбре или Ђироне неупоредиво су лепши.

Није ово место за људе као што смо ми.

Мушкарац је носио велики метални ланац и ушао је у собу без дозволе док је апарат за магнетну резонанцу, који користи јако магнетно поље, радио у медицинској ординацији у Вестберију у среду поподне, саопштила је полиција.

Метална огрлица га је „увукла у апарат, што је резултирало медицинским инцидентом“, стоји у извештају. Проглашен је мртвим од задобијених повреда у четвртак у болници.

Безбедносна правила у вези са МРИ апаратима захтевају да људи не уносе ништа метално у просторију за процедуре. Пацијенти морају да се пресвуку пре уласка и увек се проверава да ли у њиховом телу има имплантата или метала.

Да би снимио тело, МРИ апарат користи од 1,5 до 3,0 тесла јединица магнетног поља (понекад и више), како би покренуо протоне у молекулима воде да се усмере отприлике у истом правцу.

Нискоенергетски импулс електромагнетизма помера честице, које у зависности од околних материјала захтевају различиту количину времена да се врате у почетну тачку. Овај контраст у померању протона се затим тумачи како би се пружила детаљна слика унутрашњости тела.

У случајевима мањих предмета, као што је на пример накит, јако магнетно поље може да створи електричну струју у материјалу која потенцијално спроводи довољно топлоте да изазове гадну локализовану опекотину.

Ово није једини несрећан случај који се догодио због непознавања прописа везаних за МРИ апарате. Један Бразилац је 2023. године задобио смртоносне повреде када му је напуњен пиштољ који је носио за појасом опалио у стомак у близини укљученог апарата за магнетну резонанцу.

У једној такође необичној несрећи 2001. године једо дете је добило смртоносне повреде главе када је магнетна резонанца катапултирала метални резервоар за кисеоник са друге стране собе.

„Просто је било уживање радити у тој маси људи са различитим идејама, дивних визија, различитих материјала које су користили, тако да је то био један такав колорит и у то време један, могу рећи, спектакл за град“, истиче Душан Извонар, селектор Симпозијума „Свет керамике“.

И даље је. За шест деценија постојања Смотре, радови Миодрага Дада Ђурића. Југословенски, црногорски, светски сликар, после ретроспективне изложбе у галерији Српске академије наука и уетности, пред публиком у Аранђеловцу.

„Кроз одабир 11 радова, мислим да су маркиране неке врло важне позиције његовог стваралаштва и историје његовог стваралаштва. Значи, од 1957. године је његов најстарији рад до двехиљадитих година”, наводи историчарка уметности Данијела Пурешевић.

А, све је почело од мермера и симпозијума „Бели венчац”. Врсни вајари са свих меридијана, оставили су Србији око 300 ванврененских дела.

Импресивна колекција скулптура од белог венчачком мермера у парку Буковичке бање, 78 дела домаћих и страних аутора. Једна од њих Материнство, Ангелине Гаталице, са прве Смотре уметности „Мермер и звуци“, 1966. године.

Две године касније, мермеру се придружује звук, а 1973. и Свет керамике. Сви ти сегменти чине богату понуду смотре.

„Публика ће моћи да види разноврстан програм када су у питању концерти, позоришне балетске представе. Имамо националне плесне ансамбле. Ти су и књижевне вечери, трибине и ликовни програм”, напомиње Катарина Перовић, директорка Смотре „Мермер и звуци“.

 Оснивач Смотре је Аранђеловчанин, сликар, Алексанрар Ђоновић. У славу уметности, да живи и траје под Букуљом.

Језгра леда – цилиндрични узорци древног леда – биће анализирани у Британском антарктичком институту (British Antarctic Survey – БАС) у Кембриџу, с коначним циљем реконструкције до 1,5 милиона година климатске историје Земље, што значајно проширује постојећи запис из ледених језгара који се тренутно протеже 800.000 година уназад.

Истраживање би, такође, требало да пружи драгоцен контекст за предвиђање будућих климатских промена, рекла је др Лиз Томас, руководилац тима за ледена језгра у БАС-у.

У наредним годинама, узорци ће се анализирати у различитим лабораторијама широм Европе како би се добио бољи увид у еволуцију климе на Земљи и концентрације гасова стаклене баште.

„Пројекат покреће једно кључно научно питање: Зашто је пре отприлике милион година дошло до преласка у климатском циклусу Земље – са фазе глечер-међуглечер која је трајала 41.000 година на фазу од 100.000 година?“, истакла је др Томас.

Према њеним речима, проширењем ледене архиве изван те прекретнице, истраживачи се надају да ће побољшати предвиђања о томе како ће Земљина клима реаговати на будуће повећање гасова стаклене баште.

Реконструкција прошлости

Лед је издвојен у оквиру пројекта Beyond EPICA – Oldest Ice, који финансира Европска комисија и који окупља истраживаче из 10 европских земаља и 12 институција.

„Наши подаци ће први пут омогућити континуирану реконструкцију кључних еколошких показатеља — укључујући температуре у атмосфери, обрасце ветрова, обим морског леда и продуктивност у морима — у периоду дугом 1,5 милиона година“, рекла је др Томас.

„Ова јединствена збирка података из ледених језгара пружиће кључне увиде у везу између нивоа CO₂ у атмосфери и климе у једном до сада слабо истраженом периоду Земљине историје, што ће бити од велике користи у предвиђању будућих климатских промена“, навела јеЛиз Томас.

У последњој деценији борио се с низом болести, а имао је чак 17 операција. Али је успео да се опорави.

Пејаковић је рођен у Травнику 1948. где је похађао основну и средњу школу. У Сарајеву је завршио Драмски студио у класи Каће Дорић и Јосипа Лешића. Дипломирао је улогом Тузенбаха у представи Три сестре од Чехова и улогом Филтоса у Концерту у јајету Арабала у режији Каће Дорић.

Остварио је преко 50 премијерних улога у Народном позоришту Сарајево, филмовима Људски фактор, Кућа поред пута, десетак монодрама. Значајне улоге у представама: Коме звоно звони, Кућа оплакана, Вишњик, Браћа Карамазови, Три сестре, Woyczek, Спровод у Терезиенбургу, Велики везир, Хасанагиница, Принцип Гаврило, Омер–паша Латас, Јулије Цезар, Фистикови шејтанлуци, Краљ Лир, Легенда о Али-паши, Дуго путовање у ноћ, Хамлет у селу Мрдуша Доња или Хамлет зна што народ не зна, Дивље месо…

У својој плодној уметничкој каријери креирао је велики број улога, а добитник је и бројних награда почев од Шестоаприлске награда Града Сарајева 1974., потом награде ЗАВНОБИХ-а за животно дело 1991, као и награде Удружења драмских умјетника БиХ.

Написао је и неколико монодрама и филмских сценарија од којих су најзначајнији – Ој животе, Он мени нема Босне, Људски фактор, Кућа поред пута. Од 2001. до 2003. године обављао је дужност директора Драме НПС.

У мају 2022. године објавио је и најновију књигу под називом Севдалинка, а заједно са Рамбом Амадеусом поднио је кандидатуру у Унеско са предлогом да севдалинка постане нематеријална светска културна баштина.

Када су се њихова лица појавила пред хиљадама људи, мушкарац и жена су изненада погнули главе и сакрили се од камере.

Убрзо су се прошириле информације и да су обоје руководиоци у компанији „Астрономер“, као и гласине о афери, подстакнуте коментаром певача бенда.

„Или имају аферу, или су само веома стидљиви“, прокоментарисао је певач бенда Крис Мартин.

Из компаније „Астрономер“ су на мрежи Икс потврдили да су извршни директор Енди Бајрон и шефица одељења за људске ресурсе Кристин Кабот послати на принудно одсуство.

Компанија је такође најавила и истрагу о овом случају.

„Астрономер остаје привржен вредностима и култури које нас воде од нашег оснивања. Од наших лидера се очекује да постављају стандарде у понашању и одговорности. Управни одбор је покренуо званичну истрагу и ускоро ћемо поделити додатне информације“, наводи се у саопштењу.

Суоснивач и главни директор за производе, Пит ДеЏој, именован је за привременог извршног директора.

Никол Ли, професорка на Националном институту за истраживање зависности са седиштем у Мелбурну при Универзитету Кертин, и Катинка ван де Вен, специјалиста за алкохол и опојна средства са Универзитета Јужног Велса у Сиднеју, направиле су временску линију бољитка услед остављања алкохола. 

Побољшање већ после једног дана

Алкохолу је потребно око 24 сата да потпуно напусти ваше тело, тако да можете почети да примећујете побољшања већ након једног дана.

Алкохол вас тера да чешће мокрите, што је неретко узрок дехидрације. Али ваше тело може готово одмах да апсорбује чашу воде, тако да када алкохол изађе из вашег система, дехидрација услед дејства алкохола се смањује, побољшавајући варење, функцију мозга и ниво енергије.

Алкохол такође смањује способност јетре да регулише шећер у крви. Када алкохол напусти систем, шећер у крви почиње да се нормализује.

Ако припадате групи људи који свакодневно пију, можете се осећати мало горе у почетку док се ваше тело не прилагоди томе да алкохол није стално у систему (организму). У почетку можете приметити поремећен сан, промене расположења, знојење или тремор. Већина симптома обично нестаје за око недељу дана без алкохола.

Након једне недеље

Иако вас алкохол у почетку може учинити поспаним, он ремети ваш циклус спавања. До краја недеље без алкохола, можете приметити да сте енергичнији ујутру, што ће бити резултат бољег квалитета сна.

Као филтер тела, јетра обавља велики део тешког посла у преради алкохола и може се лако оштетити чак и умереним пијењем алкохолних пића.

Јетра је важна за чишћење крви, прераду хранљивих материја и производњу жучи која помаже у варењу. Али се такође може брзо регенерисати. Ако имате само благо оштећење јетре, седам дана може бити довољно да смањите масноћу у јетри и залечите благе ожиљке и оштећења ткива.

Чак и мале количине алкохола могу оштетити функционисање мозга. Дакле, престанак пушења може помоћи у побољшању здравља мозга у року од неколико дана код особа које лагано до умерено конзумирају алкохол, а у року од месец дана чак и код оних које веома много конзумирају алкохол.

Месец дана без алкохола

Алкохол може отежати управљање расположењем и погоршати симптоме анксиозности и депресије. Након неколико недеља, већина људи почиње да се осећа боље. Чак и особе које веома много конзумирају алкохол пријављују боље расположење након једног до два месеца.

Како се ваш сан и расположење побољшавају, можете приметити и више енергије и веће благостање.

Након месец дана апстиненције, редовни конзументи такође пријављују да се осећају сигурније у начин на који пију.

Можете изгубити тежину и телесне масти. Алкохол садржи много килоџула и може покренути систем награђивања глади, због чега се преједамо или бирамо мање здраву храну када пијемо.

Чак ће вам и ваша кожа бити захвална. Алкохол може учинити да изгледате старије због дехидрације и упале, што се може преокренути када престанете.

Алкохол иритира црева и ремети нормално функционисање желуца, узрокујући надимање, лоше варење, горушицу и дијареју. Ови симптоми обично почињу да се решавају у року од четири недеље.

Након једног месеца апстиненције, инсулинска резистенција – која може довести до високог шећера у крви – значајно се смањује за 25%. Крвни притисак се такође смањује (за 6%), а фактори раста повезани са раком опадају, смањујући ризик од рака.

Када прође шест месеци

Јетра почиње да се обнавља у року од неколико недеља. Код умерених конзумената алкохола, оштећење јетре може се потпуно поништити за шест месеци. У овом тренутку, чак и тешки конзуматори алкохола могу приметити да се боље боре против инфекција и да се генерално осећају здравије.

Након годину дана или више

Алкохол доприноси или узрокује велики број хроничних болести, укључујући срчане болести, мождани удар, дијабетес типа 2 и седам различитих врста рака, као и проблеме менталног здравља. Сви ови ризици могу се смањити престанком конзумирања или смањењем уноса алкохола.

Алкохол повећава крвни притисак. Висок крвни притисак (хипертензија) је главни фактор ризика за смрт у свету. Мало повећање крвног притиска од 2 mmHg изнад нормалног опсега (120 mmHg) повећава смртност од можданог удара за 10% и од коронарне артеријске болести за седам одсто.

Смањење алкохола на мање од два пића дневно може значајно смањити крвни притисак, смањујући ризик од можданог удара и срчаних обољења. Смањење крвног притиска такође смањује ризик од болести бубрега, проблема са очима, па чак и еректилне дисфункције.

Уз дуготрајну апстиненцију, ризик од добијања било које врсте рака опада. Једна студија је испитивала ризик од рака код више од четири милиона одраслих током три до седам година и открила да је ризик од рака повезаног са алкохолом смањен за четири посто, чак и код оних који мало пију и престану да пију. Смањење са прекомерног на умерено пијење смањило је ризик од рака повезаног са алкохолом за девет процената.

Важна животна промена која захтева праћење

Без обзира да ли желите да смањите унос алкохола или потпуно престанете да пијете, постоје неке једноставне ствари које можете учинити да бисте се држали циља. Поставите јасне домете и одредите кораке које треба да предузмете да бисте их постигли.

Обратите пажњу на користи које примећујете од престанка пијења алкохола и  пратите свој напредак.

Потражите подршку од других, блиских особа или од организација као што су Анонимни алкохоличари. Ако сте покушали да смањите унос алкохола и имали сте потешкоћа, можда ће вам бити потребна стручна помоћ. Обратите се лекару који Вас може упутити даље у специјализоване службе за борбу против алкохолизма.

Дочекани одушевљеном вриском посетилаца, „Ганс ен' роузиз" су песмом Welcome to the Jungle симболично отворили концерт у Београду, где су стигли у оквиру светске турнеје „Јер оно што желите и оно што добијете, су две потпуно различите ствари" (Because What You Want & What You Get Are Two Completely Different Things).

Осим што је у уводној песми поменуо Београд, пословично по позорници растрчани Ексл се у паузама присутнима обраћао кратким опаскама, приметивши у једном тренутку да је „дивно вече".

Ганси су испоручили и обраде Пола Макартнија Live And Let Die, Боба Дилана Knocking On Heavens Door и New Rose Demnd у којој је певао Мекејген.

Посетиоци су, између осталог, могли чути It’s So Easy, You Could Be Mine, Civil War, Used To Love Her, Mr Brownstone и бројне друге песме, кроз које се посебно очитовало свирачко умеће Слеша.

„Ганси" су наступили и са гитаристом Ричардом Фортусом, клавијатуристима Дизијем Ридом и Мелисом Рис, као и однедавним бубњарем Ајзеком Карпентером, који је заменио Френка Ферера.

Поставши један од највећих рок састава у свету, захваљујући дебију Appetite For Destruction (1987) и два везана албума Use Your Illusion 1 &2 (1991), „Ганси" улазе у фазу одласка кључних чланова, и након албума обрада Spaghetti Incident (1993) у постави остаје само Ексл Роуз.

„Ганси“ предвођени Ексл Роузом су наступили у Београдској арени 2010. године, након изласка албума Chinese Democracy (2008) и потом 2012. на фестивалу Егзит.

Упркос вишегодишњој оштрој јавној свађи са Роузом у састав су се 2016. вратили Слеш и Мекејген за неколико потоњих уносних светских турнеја.

На Ушћу су били присутни бројни посетиоци већ на отварању са „Паблик енемијем" који су приредили очекивано „високоенергетски наступ".

Тед Сарандос, један од извршних директора Нетфликса, рекао је да је аргентинска научнофантастична серија Етернаут (El Eternauta) прва серија из њихове продукције која укључује коришћење снимака направљених уз помоћ генеративне вештачке интелигенције.

„И даље смо уверени да вештачка интелигенција представља невероватну прилику да се помогне ауторима да направе боље филмове и серије, не само јефтиније“, рекао је Сарандос аналитичарима у четвртак након што је Нетфликс објавио резултате за други квартал.

Према његовим речима, у серији, која прати преживљавање брзих и разорних токсичних снежних падавина, учествовали су Нетфликс и уметници за израду визуелних ефеката (VFX) који користе вештачку интелигенцију како би приказали урушавање зграде у Буенос Ајресу.

„Користећи алате засноване на вештачкој интелигенцији, успели су да постигну невероватан резултат у изузетно кратком року и, заправо, та VFX секвенца је завршена 10 пута брже него што би могла бити завршена традиционалним VFX алатима и токовима рада“, истакао је Сарандос.

Такође, употреба алата вештачке интелигенције, како је навео, омогућила је Нетфликсу да финансира серију по много нижој цени него што је типично за продукцију са великим буџетом.

„Трошкови специјалних ефеката без вештачке интелигенције једноставно не би били изводљиви за серију са тим буџетом“, рекао је Сарандос.

Употреба генеративне вештачке интелигенције у индустрији забаве изазвала је страх од смањења броја радних места, посебно у областима као што су области продукције и специјалних ефеката.

Вештачка интелигенција је 2023. године била кључна тачка спотицања у штрајковима холивудских глумаца и писаца, који су постигли споразуме у складу са којима се обезбеђује да нова технологија остане под контролом радника, уместо да се користи да их замени.

Сарандос наглашава да су у случају серије Етернаут, радили прави људи који су обављали прави посао са бољим алатима: „Наши аутори већ виде предности у продукцији кроз претходну визуелизацију и планирање снимања, а свакако и визуелне ефекте. Мислим да ови алати помажу ауторима да прошире могућности приповедања на екрану, а то је бескрајно узбудљиво“.

Образложење које је изнео Сарандос уследило је након што је Нетфликс обелоданио резултате пословања у претходном периоду, то јест да је приход у другом кварталу ове године био 11 милијарди долара, што је раст од 16 одсто у односу на исти период прошле године.

Компанија је саопштила да су резултати, који су бољи од очекиваних, већим делом последица успеха треће и последње сезоне корејске трилер серије Игра лигње (Squid Game).

Овај случај део је шире истраге која је последњих година обухватила и друге луксузне брендове попут „Диора“, „Арманија“, „Валентина“ и „Алвијеро Мартинија“. Иако су у појединим случајевима ове мере касније укинуте, порука је јасна: правосуђе појачава контролу над радом великих модних кућа.

У средишту случаја „Лоро Пијана“ су оптужбе да је компанија немарно омогућила тешке услове експлоатације кинеских радника. Истрага је показала да је модна кућа део производње препустила фирми „Евергрин фешн груп“ (Evergreen Fashion Group Srl), која је потом ангажовала другу фирму, „Кловер мода“ (Clover Moda Srl), која је ангажовала раднике у илегалним и опасним условима.

Власник „Кловер моде“ је ухапшен у мају 2025. године због сумње на тешку злоупотребу радне снаге.

Према налазима тужилаштва, радници, већином без докумената, радили су ноћу, током празника, спавали у нелегалним смештајима и користили машине без безбедносне заштите, а за све то добијали знатно мање од законски прописане плате.

Тужилаштво такође износи на видело да ове модне куће често плаћају производ око 100 евра, а продају их у радњама за 1.000 и 3.000 евра.

Одбрана компаније и одговорност за целу производну мрежу

Управа „Лоро Пијане“ тврди да није знала за постојање додатног подизвођача, фирме „Кловер“, нити за услове рада. Међутим, тужилаштво сматра да компанија тог ранга мора да поседује механизме за контролу целе производне мреже, укључујући и фирме којима се производња поверава.

Иако компаније формално спроводе контроле, тужилаштво тврди да су ти прегледи често површни и симболични. У случају „Евергрин фешн група“, није било провере да ли заиста имју капацитете да реализују наруџбине. „Лоро Пијана“ је раскинула уговор тек након хапшења власника „Кловера“, што је доказ неефикасне контроле.

Kомплексан систем подуговарања

Професор права са Универзитета у Фиренци, Емилио Санторо, назвао је овакве производне мреже системом „кинеских кутија“, сложеним и нетранспарентним ланцима у којима одговорност постаје неухватљива. Мале фирме, које често воде мигранти, експлоатишу друге мигранте без регулисаног статуса у земљи.

Правни улазак, илегални рад

У истрази се помиње и злоупотреба тзв. декрета о радним квотама (decreto flussi), законског механизма који омогућава легалан улазак страних радника у Италију. Међутим, дешава се да послодавци по доласку радника нестану, не појаве се на заказаном термину у префектури, и радник остаје без дозволе боравка, приморан да ради „на црно“.

Неки послодавци користе посреднике у матичним земљама радника, траже новац од породица, а ако не плате, следи уцена, претње или физичко насиље.  

Истраге и у сектору логистике

Истраге тужиоца Паола Сторарија нису ограничене на модни сектор. Сличне истраге покренуте су и против великих фирми у области логистике, укључујући „Амазон“, ДХЛ, БРТ, “Esselungu“, УПС и „ФедЕкс“, које су осумњичене за експлоатацију радника и пореске преваре. Заплењени су износи од више стотина милиона евра.

„Анализом флоре истраживаног простора пронађено је укупно 205 биљних врста, што наравно не представља и коначну цифру, већ се даљим истраживањима треба утврдити које су то још врсте распростење на овом простору. Свакако и убедљиво највећи број врста је из групе скривиносеменица, то јест цветница, а поред њих су пронађене и одређене врсте папрати, као и голосеменица. Највећу пажњу привлаче оне ретке и угрожене врсте које стављају тај печат, односно истичу флористичку значајност овог простора. Као такве може се поменути првенствено патуљаста федерликоситреница која је први пут описана са овог простора 2016. године. Поред ње може се навести и змијина трава, косовски божур, патуљаста перуника и смичак“, објашњава Богосав Стојиљковић, ботаничар Завода за заштиту природе.

Завод за заштиту природе Србије објавио је и књигу сa прикупљеним подацима са терена, која, осим едукативног карактера, прецизира и начин заштите природе тог дела Старе планине. Подаци ће бити укључени и у Црвену књигу флоре која сумира научна истраживања која се спроводе за одређене популације, односно врсте.

„Ова истраживања самим тиме ће значити да ће ове врсте имати, у оквиру своје Црвене књиге, не само објашњење и опис где се налази и која им је распрострањеност. Оно што је најбитнија и највећа вредност ових истраживања, на основу тих резултата ће се дати будуће препоруке и мере за заштиту врсте које смо проучавали на Старој планини а које нама нису битне само за Стару планину већ и за комплетну природу наше земље“, истакла је Наташа Панић, андрагог Завода за заштиту природе Србије.

Криласти звончић ишчезао са територије Србије

На Старој планини укупно 335 биљних врста ужива одређени статус заштите у складу са националном законском регулативом, 117 врста припада категорији строго заштићених. Ипак, неке од њих нестају.

„Оно што бих свакако као интересантност или куриозитет Старе планине поменуо јесте да је донедавно на локалитету Бабин зуб расла једна врста стеноендемита, односно криласти звончић. То је врста која је по први пут за науку описана са локалитета Бабин зуб на Старој планини. Међутим, све интензивнијом урбанизацијом и туристичким развојем овог простора дошло је до смањења и потпуног губитка популације ове врсте, тако да се она данас на територије Србије сматра ишчезлом“, указао је Стојиљковић.

Стручни сарадници Завода планирају наставак истраживања мање познатих предела Старе планине попут Димитровградског забрђа, како би наставили мапирање станишта ретких и угрожених биљака и обезбедили њихову што ефикаснију заштиту.

Како се камера окренула према њима, Бајрон је с леђа загрлио Каботову, која је држала руке на његовим.

Убрзо су схватили да су на великим екранима широм стадиона, након чега је Каботова брзо рукама прекрила лице и окренула се, док се Бајрон сагнуо.

Испрва, фронтмен „Колдплеја“ Крис Мартин мислио је да је камерман ухватио симпатичан тренутак заљубљеног пара. „Погледајте ово двоје“, рекао је у нежном тону.

Њихова реакција, међутим, га је збунила.

„Шта? Или је афера у питању или су страшно стидљиви“, чује се наставак Мартиновог коментара са снимака публике из првих редова.

„Надам се да нисмо урадили нешто лоше“, чује се на другим снимцима.

Снимци са концерта су преплавили друштвене мреже и изазвали огромно интересовање.

Пар блиско сарађује у „Астрономеру“, технолошкој компанији која се бави обрадом података и чије је вредност процењена на 1,2 милијарди долара.

Када је Каботова запослена прошлог новембра, Бајрон је хвалио њено 20-годишње искуство у људским ресурсима и „изузетне лидерске“ способности, наводе амерички медији.

У међувремену, Каботова је на Линктину писала да су јој разговори са Бајроном пре запослења унели нову „енергију“ о могућностима у компанији.

То је остварио Фабио Ћерти, идејни творац концепта и редитељ. Реч је о камиону са завесом који садржи сцену, цео оркестар, певаче, светла и костиме.

Права опера се изводи на римским трговима, то је путујући пројекат културне установе "Teatro del opera di Roma".

„Ово је било окупљање људи без друштвених мрежа, било какве технологије, уз правог диригента и певаче који су уживо наступали. Један луди, заједнички тренутак. Била сам задивљена колико је људи било заинтересовано за овакву оперу, ново искуство, било је дивно“, истакла је костимографкиња Ману Лали.

У протеклих месец дана, на тај начин, организована су извођења ремек-дела Ђакома Пучинија, опере Севиљски берберин.

„Лепо је било видети срећну публику која је желела да дође. Људи су доносили своје столице, храну, пиће, била су ту и деца. На крају су веома пажљиво пратили извођење опере и лепо се понашали. То је за мене било највеће изненађење“, каже Карло Доналдо, редитељ.

До сада су становници девет римских општина могли да уживају у опери Севиљски берберин.

Све представе су бесплатне. Цео пројекат је у духу иницијативе која жели да оперу учини доступном за све па се тако мање познати римски тргови претварају у сцену на отвореном. Путујућа опера ће поново оживети у септембру, биће извођена Пучинијева Тоска. Нова продукција ће обилазити и друге римске општине.