Активисти су скоро сваког дана протестовали на Тргу Светог Марка против ултра богаташа и како су изјавили "једног процента елите који уништава свет".

Организација једног оваквог венчања је нешто што је заиста комплексно, међутим, они који раде на томе рекли су за италијанске медије да Безос добро плаћа тако да је све то вредно труда.

Удружење хотелијера у Венецији је изјавило за медије да Безосово венчање није утицало на повећање резервација у граду где је попуњено 85 одсто хотелских капацитета. Венчање практично није нимало утицало на живот у граду.

“Нисам очекивала да ћу их видети и не знам да ли је сада присутно више људи него обично, први пут сам у Венецији која је чаробна”, каже једна девојка.

Након ручка добродошлице у четвртак у Вили Баслини те вечере у дворишту Цркве Мадона дел Орто и данашњег симболичног "да", завршна забава се одржава сутра у делу града који се зове Арсенале, концертом Лејди Гаге.

Након тога се у недељу очекује повратак више од 200 славних званица својим кућама приватним џетовима и јахтама, међу којима су неке биле усидрене и у самој лагуни.

Навео је и да су у ранцу још били „ерподси“, кредитне картице, 600 долара и 300 евра.

Полиција је ухапсила осумњиченог за крађу, 26-годишњег Алжирца, док се за његовим саучесником трага. Осумњичени Алжирац тврдио је, међутим, да у ранцу није било ничег осим лажних сатова, демантујући наводе туристе.

Амерички туриста је сам обавестио полицију о крађи и садржају ранца, тврдећи да су украдени сатови вредели сваки по 150.000 евра.

Американац се, међутим, мало касније вратио у САД, а полиција више није имала вести од њега. Истрага о читавом инциденту се наставља, а полиција не искључује ниједну могућност.

Вековима се зачини не користе само за побољшање укуса хране коју припремамо, цењени су и у традиционалној ајурведској и кинеској медицини због својих лековитих својстава.

Истраживачи саветују опрез када се зачини мешају с неким од лекова које пијемо као терапију.

Да ли кашичица зачина може да „поремети” терапију лековима?

Цимет не мешати с лековима

Цимет има много потенцијалних здравствених користи: богат је антиоксидансима, може смањити упале, помаже у регулисању нивоа шећера у крви, смањује ризик од срчаних обољења, чак и побољшава функцију мозга. Традиционално се користи и за олакшавање варења и спречавање инфекција.

Али недавна студија Универзитета у Мисисипију изазвала је забринутост да цимет може смањити ефикасност одређених лекова.

У лабораторијским тестовима је утврђено да цинамалдехид активира рецепторе који убрзавају начин на који се лекови излучују из тела – што их потенцијално чини мање ефикасним. Иако је ово истраживање још у раној фази и још није тестирано на људима, оно покреће важна питања о томе како цимет делује на савремене лекове.

Врста цимета је такође важна. Цимет који се обично налази у супермаркетима – касија цимет – јефтинији је, широко доступан и долази из делова Азије.

Цејлонски цимет, често означен као „прави цимет”, потиче са Шри Ланке и генерално је скупљи. Касија цимет садржи већи ниво кумарина, природног једињења које може оштетити јетру у високим дозама, како се наводи у истраживачкој студији.

Кумарин, који је састојак свих врста цимета, познат је антикоагулант и помаже у спречавању стварања крвних угрушака, што је корисно у медицини, али ризично када се комбинује са лековима за разређивање крви.

Било је неколико извештаја који указују на то да суплементи цимета могу повећати ризик од крварења када се узимају са антикоагулантима. То је вероватно зато што кумарин утиче на ензиме јетре одговорне за разградњу лекова попут варфарина.

Али пре него што баците сталак за зачине, важно је запамтити: ризици долазе од високих доза, посебно у облику суплемената. Мало је вероватно да ће мало цимета по каши изазвати проблеме.

Куркума – зачин који тражи опрез

Још један зачин са лековитим својствима, као и потенцијалним ризицима за здравље, ако се узима у великим количинама јесте и куркума.

Позната по својој јарко-жутој боји и широкој употреби у кулинарству, као и у традиционалној медицини, куркума садржи куркумин, једињење хваљено због својих антиинфламаторних и антиоксидативних дејстава.

Међутим, информације о интеракцијама куркуме са лековима су и даље ограничене. Већина онога што знамо потиче из лабораторијских и студија на животињама, које се не могу увек директно применити на људе.

Ипак, постоје докази да куркумин може утицати на метаболизам неких лекова, посебно ометањем ензима јетре.

Куркума такође има природна својства разређивања крви, а студије на животињама сугеришу да куркума може да снизи ниво шећера у крви, што значи да би могла повећати дејство антидијабетичких лекова или инсулина.

Поред тога, показано је да куркума у великим количинама може да смањи ниво крвног притиска што, када се комбинује са лековима за крвни притисак, може изазвати пад притиска.

Као и код цимета, ови ефекти су најчешће повезани са високим дозама суплемената, а не са малим количинама које се користе у храни.

Превише ђумбира може да разреди крв

Ђумбир је још један зачин познат по својим здравственим предностима, посебно због дејства против мучнине и против упале. Али његова активна једињења, укључујући гингерол, такође могу да утичу на начин на који наше тело апсорбује лекове.

Ђумбир може деловати као благи разређивач крви, што значи да би његово комбиновање са антикоагулантима могло повећати ризик од крварења. Неке студије сугеришу да би ђумбир могао да снизи шећер у крви, али су потребна додатна истраживања како би се у потпуности разумео ефекат који може имати када се узима заједно са антидијабетичким лековима.

Иако лабораторијске студије указују да ови зачини могу утицати на то како тело обрађује одређене лекове, велика већина ових ефеката је примећена у високим дозама – обично из суплемената, а не из свакодневне кувања.

Ако узимате лекове, посебно лекове за разређивање крви, лекове за дијабетес или лекове за хемиотерапију, вреди се кратко консултовати са својим лекаром или фармацеутом пре него што почнете са употребом било каквих нових биљних суплемената. Али за већину људи, коришћење зачина у типичним кулинарским количинама је безбедно.

Они помажу локалним властима у анализи ситуације на терену, изради планова акције и спровођењу заштитних мера. То укључује, на пример, планирање хладнијих тротоара и кровова, али и стратегије за хитне случајеве. У граду Фритауну у Сијера Леонеу, службеници за врућине учествују у пошумљавању градских површина, јер оне помажу да град добије хлад. Путем апликације повезују се људи који се брину о градским стаблима и за то добијају новчану накнаду.

Реаговати пре него што врућина стигне

Амерички труст мозгова Атлантски савет покренуо је 2021. концепт именовања градских службеника, односно „шерифа“ за заштиту од врућина. Према њиховим проценама, до 2050. године чак 3,5 милијарди људи биће погођено екстремном топлотом. Половина њих у урбаним срединама.

Зато би градови требало озбиљно да се припреме, каже Елени Миривили, експерткиња за врућине из Центра за климатску отпорност при организацији Атланском савету и бивша службеница за врућину у Атини.

„Обично се проблем врућине решава тек кад дође до велике кризе – топлотног таласа, пожара или суше. А када то прође, све се заборави“, каже Миривили.

Задатак службеника за врућину није само да припреми град на такве ситуације и заштити посебно угрожене групе, већ и да помогне свим релевантним институцијама да развију дугорочне планове за расхлађивање градова.

Врућине се морају узимати у обзир још приликом планирања улица, тргова и зграда – дакле у свим важним политичким одлукама. То је, каже Миривили, најтежи део посла.

„Не могу да кажем да ми је то у Атини у потпуности успело“, признаје искрено. „Али, успела сам да променим дотадашњи начин размишљања и људи сада схватају да је врућина озбиљна претња здрављу, економији и друштву“, каже Миривили која је за та питања била задужена у главном граду Грчке од 2021. до 2023. године.

Сваком граду треба службеник за врућину

Атлантски савет до сада је подржао оснивање осам таквих службеника широм света. Идеја се све више шири, каже Миривили. „Ако градоначелник препозна важност тог проблема, службеници за заштиту од врућине могу да учине чуда – да пронађу буџет, координирају између различитих одељења и заиста да покрену ствари.“

У САД, Кенији и градовима попут Лондона, Женеве и Париза, концепт је већ заживео. Индија је чак усвојила закон којим се свакој тамошњој савезној држави налаже да именује службеника за врућину. То је, према речима Елени Миривили, итекако оправдано.

Број дана с екстремним врућинама драматично расте

Између маја 2024. и маја 2025, око четири милијарде људи – пола светске популације – доживело је најмање 30 додатних дана екстремне врућине. То показује извештај више институција, укључујући и Црвени крст. У 195 од 247 анализираних земаља и региона, због глобалног загревања број таквих дана се, у најмању руку, удвостручио.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), годишње око пола милиона људи умире од последица топлотних удара. Већина их живи у Азији, али и у Европи, нарочито југоисточној, 2024. забележена је друга најтоплија година од почетка мерења.

У Немачкој и широм ЕУ број старијих особа – који су посебно угрожене – расте. Немачка Алијанса за климатске промене и здравље (КЛУГ), која окупља 100 организација, упозорава да је та категорија људи најугроженија.

„Сваки додатни делић степена раста температуре повећава ризик за наше животе, економију и планету“, упозорила је у априлу генерална секретарка СЗО Селест Сауло, представљајући извештај о стању климе у Европи.

Градови који делују

Град Финикс (Аризона, САД) формирао је шесточлани тим који се бави искључиво заштитом од врућина. Током лета су на располагању хитни смештаји за расхлађивање, као и центри и станице с питком водом. У Барселони се за то користе и музеји и библиотеке, као места за одмор и расхлађивање.

У Немачкој градови као што су Келн и Фрајбург већ имају прве акционе планове, информативне кампање и мере за заштиту угрожених група. Такође се уводе системи раног упозоравања и појачано озелењавање градских „врућих тачака“.

У Фрајбургу се фокус ставља на зелене површине и брзо доступну хладовину. Келн је проширио сенила на јавним зградама, а Евангелистичка црква у Немачкој понудила је цркве као расхладна склоништа.

У швајцарском Базелу се, уместо великих грађевинских пројеката, користи мобилно зеленило. Град планира уклањање бетонских површина и њихову замену зеленим.

Позив за системско деловање

Ипак, према Алијанси за климатске промене и здравље, Немачка знатно заостаје када је реч о свеобухватној заштити од врућина. „Врућина је највећи здравствени ризик узрокован климатском кризом у Немачкој“, упозорено је почетком јуна у Берлину.

Председник Немачке лекарске коморе Клаус Рајнхарт нагласио је: „Топлотни таласи постају чешћи, дужи и интензивнији. На то друштво мора да се припреми. Врућина погађа све, без обзира на године или здравствено стање.“

„Ми као друштво још нисмо схватили када и колико врућина постаје опасна“, додаје председник Алијансе за климатске промене Мартин Херман. У Немачкој, каже он, од врућине умре више људи него у саобраћајним несрећама. Због тога тражи обавезну примену мера заштите на локалном нивоу и већу финансијску и кадровску подршку.

Немачки Савезни институт за јавно здравље недавно је отворио нови онлајн-портал с практичним саветима за понашање током врућина – избегавање изласка у подне, проверу лекова, те проветравање просторија само кад је напољу хладније него унутра.

Председник Алијансе КЛУГ, Херман, закључује: „Видимо много добрих појединачних пројеката, али је проблем применити их широм земље. Време је да се све то коначно спроведе.“

А грчка експерткиња Елени Миривили упозорава: „Врућина коју сада осећамо није ништа у поређењу с оним што нас тек чека. Биће много опасније, а људи тога још нису свесни. Зато је рад на решењима сада важнији него икад .“

Млади глумац Лазар Тасић, који у Сабљи глуми лик Уроша Ристића, захвалио је у име читаве екипе серије организаторима фестивала и жирију, истичући да је част и задовољство учествовати на фестивалу у Шангају.

Снежана ван Хоувенлинген из продукцијске куће "This and That" рекла је да освајање Златне магнолије много значи свима који су радили на серији.

„Операција Сабља је прва серија са подручја Балкана која је номинована на фестивалу у Шангају. Изванредно је достигнуће имајући у виду да долазимо из једне мале земље попут Србије да стојимо раме уз раме са глобалним хитовима, попут Вавилон Берлина, Игре престола, Чисте хемије…“, истакла је Снежана ван Хоувенлинген.

Серија Сабља снимљена је у копродукцији РТС-а и продуцентских кућа "This and That" (Србија) и „Агитпроп“ (Бугарска).

Фестивал у Шангају је један од највећих и најутицајнијих у Кини, окупља десетине земаља, ове године стигло је близу 1.000 пријава из 43 земље.

Политички трилер, који прати атентат на некадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића, већ је освојио награду за најбољу глумачку интерпретацију на фестивалу у Кану 2024. године, као и награду на фестивалу у Брну.

Такође, грађани се позивају са смање брзину кретања пловила у зони где је кит примећен и обрате посебну пажњу на могуће кретање животиње испод површине, као и да не користе подводна средства која могу узнемирити кита или га дезоријентисати.

Моле се одмах пријаве свако уочавање кита или сумњу на повређену животињу надлежним службама (Управа поморске сигурности и управљања лукама, Институт за биологију мора, МЕРС).

Црна Гора је потписница Споразума о очувању китова у Црном мору, Средоземном мору и суседном атлантском подручју, којим се државе чланице обавезују да предузимају мере за заштиту китова, делфина и других морских сисара, укључујући и ублажавање негативних утицаја поморског саобраћаја, буке и загађења.

У том контексту, сви грађани и корисници мора имају важну улогу у спровођењу ових међународних обавеза на локалном нивоу, истиче се на порталу МЕРС-а.

Подсећа се да је кит строго заштићена врста и да свака радња која може довести до његовог узнемиравања, повређивања или угрожавања представља кршење прописа из области заштите природе.

Из Института за биологију мора раније је саопштено да је у Јадранском мору, у Херцегновском заливу, примећен кит који је касније уочен и снимљен и у водама поред Котора.

Докази су на жалост за сада нејасни, каже др Адријан Браун, дијететичар и виши истраживач на Универзитетском колеџу у Лондону, специјализован за контролу телесне тежине.

„Имамо податке који показују да особе које једу касније увече имају тенденцију да имају већу телесну тежину. Ипак, то су тек понеке корелације које не показују да једење касно увече обавезно  'узрокује' повећање телесне тежине", додао је др Браун.

Објашњава да се многа истраживања у овој области фокусирају на наш циркадијални ритам.

Управо тај унутрашњи сат, синхронизован са ритмовима дана, припрема наше тело за периоде храњења, неједења и спавања.

Докази за сада показују да када нисмо синхронизовани са њим, то може утицати на нашу тежину. Студије урађене у сарадњи са оособама које имају честе ноћне смене, на пример, показују да ће они „вероватније бити, односно постати гојазни“.

Међутим, за многе од нас, ако постоји веза између једења касно увече и наше тежине, то може имати више везе са тим шта, како и зашто једемо у то време, него са тим када једемо.

Доктор Браун каже да ако правите дуге паузе између јела и осећате се изузетно гладним пре следећег оброка, то може довести до тога да правите мање здраве изборе хране.

Ако сте развили навику да једете увече да бисте се опустили – највероватније разне грицкалице док гледате телевизију – поред редовних оброка, то би могло повећати ваш унос калорија за тај дан.

Докази указују на то да престанак узимања нездравих грицкалица пре 21 час, може бити бољи за ваше здравље.

Ако сте забринути због времена оброка и тога како оно утиче на вашу исхрану, савет доктора Брауна је да посетите нутрициолога како бисте разговарали о томе како да направите план исхране који одговара вашем начину живота.

„Оно што је сигурно важно, можда и најважније, јесте да је фестивал на неки начин условио да после осам година дођемо до новог Дома културе. Дакле, како је фестивал растао из године у годину, тако је и наш Дом културе растао заједно са фестивалом и то је сад један од најмодернијих можда домова културе у Србији“, наглашава Лазар Ристовски, оснивач и директор Фестивала.

„Селом круже филмске приче“ – овогодишњи је слоган фестивала који је посвећен младим ауторима, будући да је селекција отворена за прва и друга редитељска остварења у категорији дугометражног играног, кратког документарног и студентског филма.

„Млади су у малим срединама често осуђени да таворе зато што немају изазова који ће их натерати да можда мисле храбрије, да се одлуче да оду у неки нови велики свет. Пре тога њихова машта мора да се пробуди и домови културе, овакви фестивали, затим манифестације које ми планирамо да буду у овом дому културе ће управо бити то да пробуде машту младих, да пробуде њихову храброст и да им отворе неке нове светове“, додаје Ристовски.

У главном програму биће приказано 12 дугометражних играних филмова по избору селектора Драгана Јеличића. Поред филмских пројекција, фестивал нуди разноврстан пратећи програм који обухвата радионице, изложбе, промоције књига и наступе плесних ансамбала.

Историјски гледано, истраживања су дала недоследне налазе. Постоји неколико разлога зашто је то тако, мада, једноставно речено: тешко је то измерити. Родика Дамијан, професорка психологије на Универзитету у Хјустону, објашњава да су претходне студије често укључивале мале узорке. Поред тога, пошто се тестови личности своде на самопроцену, сматрају се пристрасним.

Недавне студије указују на то да бројне збуњујуће варијабле могу отежати истраживање да ли је редослед рођења систематичан, што значи да да ли утиче на сваку особу на исти начин.

Укупан број браће и сестара може бити фактор, на пример: За очекивати је да ће укупна динамика бити другачија у породици са двоје браће и сестара у поређењу са породицом са седам браће и сестара. Бити најстарије или најмлађе дете у овим породицама различите величине може бити веома различито искуство и није директно упоредиво.

Величина породице и искуство бити дете у било којој датој породици могу заузврат бити испреплетени са многим другим факторима, као што је социоекономски статус породице (богатије породице са вишим социоекономским статусом углавном имају мање деце, на пример). А ту су и године и пол особе, што би могло утицати на њено искуство унутар породице и ван ње.

У овом контексту, истраживачи нису могли да закључе да редослед рођења има било какав доследан, универзалан утицај на наше личности. Али то не значи да је редослед рођења небитан. Могао би играти улогу у одређеним породицама или културама.

„Мислим да људи имају много предрасуда које су помало застареле или које никада нису биле добро утемељене“, сматра Јулија Рорер, психолог на Универзитету у Лајпцигу у Немачкој. „На пример, ствар са 'синдромом најстарије ћерке' је једна од њих јер наравно, жене и даље имају различите улоге и очекује се да пруже више бриге. А такође се од прворођене деце очекује да брину о млађој браћи и сестрама“, напомиње Рорерова.

„За поједине жене, ово може савршено да се подудара са њиховим искуством, али за друге не, јер свака је породица другачија.“ Другим речима, неће свака најстарија ћерка бити одговорна и брижна – али за неке, идеја о „синдрому најстарије ћерке“ може звучати истинито јер су заиста одрастале бринући се о својој млађој браћи и сестрама и осећају да их је то искуство обликовало.

Редослед рођења и интелигенција

Рорерова и њене колеге су открили да редослед рођења „нема трајан ефекат на опште особине личности“ након испитивања три велика скупа података из анкета у Великој Британији, САД и Немачкој, од којих свака садржи податке од неколико хиљада људи. Међутим, студија је потврдила претходне налазе о утицају редоследа рођења на једну специфичну особину – интелигенцију.

Интелигенција је сложен феномен и истраживачи је мере само у облику учинка на тестовима интелигенције и самопроцене интелигенције.

„Потврдили смо ефекат да прворођена деца постижу боље резултате на објективно мереној интелигенцији и додатно смо пронашли сличан ефекат на самопроцењену интелигенцију“, стоји у студију Рорерове и њених колега. Претходна истраживања су документовала да учинак на тестовима интелигенције „благо опада од прворођене деце до касније рођене“.

Што се тиче редоследа рођења и других особина личности, Рорер каже да размишљање о сопственом искуству и даље може бити значајно, чак и ако не постоји универзални образац: „Оно пружа ознаку где можете пронаћи друге људе који су одрасли у сличној ситуацији и можете разменити искуства и тако даље“, каже она о терминима као што је „синдром најстарије ћерке“. Нема ништа лоше у томе да своје искуство тако уоквирите, „све док не претпостављате да је ово искуство универзално.“

Право наслеђивања

Проф. Дамијан се слаже са овим: „Иако не налазимо разлике у личности које су систематске, то не значи да не постоје друштвени процеси унутар сваке породице или унутар сваке културе који могу довести до различитих исхода на основу редоследа рођења.“

На пример, у земљама које историјски имају (мушки настројену) културу примогенитуре (првородства), што значи да би најстарије дете било прво у реду за наслеђивање породичног богатства, имања или титула. На пример, тек је  2013. године, усвајањем Закона о наслеђивању круне Уједињеног Краљевства првородство унутар монархије окончано, укидајући моћ мушког наследника да замени старију ћерку у њиховом праву на круну.

Идеја првородства је изненађујуће широко распрострањена и постојана: у популарној ХБО серији Наследници, један од ликова у финалу виче „Ја сам најстарији дечак!“. Он верује да би његов положај по рођењу требало да му дâ право да преузме очеву позицију генералног директора.

„Ако је друштвена пракса заснована на редоследу рођења, онда да, редослед рођења ће утицати на особине личности“, каже проф. Дејмијан.

Да ли су године само број

Искуства повезана са старењем лако се могу помешати са особином личности или понашањем на које утиче редослед рођења, објашњавају истраживачи. Узмимо старијег, „одговорног“ брата или сестру као пример: „Како људи старе, постају одговорнији, самоконтролисанији. Дакле, прворођенче ће увек бити старије од касније рођеног, и како посматрате како ваша деца расту, прворођенче ће увек бити одговорније“, наводи професорка.

„Још једна ствар је да људи постају самосвеснији како старе“, додаје. „Дакле, другорођенче може деловати друштвеније и мање неуротично, јер је десетогодишњак много срећнији и пунији себе, у поређењу са четрнаестогодишњаком, који паничи због свега. То је зато што имају другачије изазове.“

Фактори као што је круг пријатеља деце такође су важни. Вишеструке студије указују на везу између делинквентних вршњака и делинквентног понашања, на пример, тако да старије дете може бити више склоно кршењу правила у зависности од људи којима се окружује.

Паметна браћа и сестре

Као што је већ поменуто, један константан налаз који се појављује у истраживању редоследа рођења јесте веза између редоследа рођења и интелигенције, при чему прворођена деца у просеку имају нешто више особина повезаних са интелектом него млађа деца.

„Веза са интелигенцијом се углавном показује у резултатима теста вербалне интелигенције и има веома мали ефекат“, напомиње проф. Дамијан. Такође, „ако сте два пута радили тест, вероватно ћете постићи резултат у зависности од дана или расположења, [или] шта год да сте јели тог јутра, [или] колико дуго сте спавали.“

То се такође може објаснити когнитивном стимулацијом у раним годинама живота. Професорка истиче и да што више одраслих по детету имате у породици, то су они више изложени зрелом језику и речнику. Али када се у породици роди више браће и сестара, нивои интелектуалне стимулације могу да се смање.

„Дакле, није толико ствар у томе што су генетски паметнији или што имају већи потенцијал – више је ствар у томе што се то преводи у виши вербални резултат на тесту, што би могло бити последица познавања више речи, јер им се обратило више одраслих него деце“, објашњава професорка.

„Са двоје деце, можда се део тог времена за читање троши на управљање интеракцијама са браћом и сестрама где је вербални инпут мало мање наглашен.“ Такође постоје претпоставке и да, док старија браћа и сестре подучавају млађу браћу и сестре или им објашњавају ствари, користе „више когнитивних ресурса“.

Занимљиво је да се ови обрасци интелигенције не реплицирају глобално. Подаци из земаља у развоју разликују се од података из развијених земаља, на пример. У Индонезији, касније рођена браћа и сестре вероватно имају боље образовне могућности од своје старије браће и сестара, потенцијално због финансијских ограничења, а смањују се тек када старија браћа и сестре почну да доприносе породичном приходу.

Према речима проф. Дамијан и сарадника, редослед рођења такође има „занемарљив утицај“ на каријеру. У прошлости је међу научницима преовладавала идеја да ће старији брат или сестра ући у академску или научну каријеру, а млађи у креативнију. Али они су открили супротно: у својој лонгитудиналној студији, која је посматрала узорак средњошколаца из САД 1960. године, а затим исте учеснике 60 година касније, прворођена деца су завршила на креативнијим пословима.

„Себични“ јединци?

Јединаци се често суочавају са стереотипом да су себичнији од деце рођене са браћом и сестрама, наводно зато што не морају да се такмиче за пажњу родитеља. Међутим, недавне студије су показале да то није случај и да одрастање без браће и сестара не доводи до повећане себичности или нарцизма. Друга истраживања указују да друштвено понашање јединца у поређењу са децом која имају браћу и сестре није другачије или универзално и „може се смањивати са годинама“.

Истраживање редоследа рођења обично није укључивало јединце уз образложење да се не могу праведно упоређивати са децом која су одрасла са браћом и сестрама. Међутим, могуће је упоредити особине личности браће и сестара и јединца, према раду из 2025. године који су написали Мајкл Ештон, професор психологије на Универзитету Брок у Канади, и Кибеом Ли, професор психологије на Универзитету у Калгарију у Канади.

Њихова студија је представила неке нове и фасцинантне резултате. Испитана је веза између личности, редоследа рођења и броја браће и сестара, код 700.000 одраслих испитаних на мрежи у једном узорку и више од 70.000 у другом, одвојеном узорку. Браћа и сестре рођени као средњи и последњи у просеку су имали виши резултат на скалама „искреност-скромност“ и „сарадљивост“ него прворођена браћа и сестре.

„Искреност-скромност“ значи да је мало вероватно да ће особа са високим резултатом манипулисати другима, кршити правила или се осећати привилегованом. Особа са ниским резултатом може бити склонија кршењу правила и може осећати снажан осећај сопствене важности. На скали сарадљивости, особа са високим резултатом тежи да буде попустљива, не осуђује друге, уравнотежена је и спремна на компромис, док особа са ниским резултатом може имати замерке, бити тврдоглава, брзо се љути и бити критична према другима.

„Ове разлике су биле прилично мале, посебно када се поређења односе на људе из породица са истим бројем деце“, кажу Ештон и Ли. „Насупрот томе, разлике у овим димензијама између особа из породице са једним дететом (тј. јединцима) и особа из породице са шесторо или више деце биле су знатно веће, негде између величина које би се у друштвеним наукама сматрале 'малим' и 'средњим'.“

Узгој и једење инсеката последњих година се рекламира као зеленија алтернатива конзумирању традиционалног меса због великог еколошког данка узгоја стоке, који је водећи покретач дефорестације, одговоран за више од половине глобалног загађења воде. Може изазвати више од трећине укупног емитовања гасова са ефектом стаклене баште који су дозвољени ако свет жели да избегне катастрофалне климатске промене, открива ново истраживање.

Упркос томе, много мања планетарна цена узгоја и једења инсеката попут цврчака, скакаваца и мрава вероватно се неће остварити јер људи, посебно у западним земљама, и даље гаде идеју да их једу, открили су истраживачи.

Јавне анкете у САД и Европи показале су да, иако би чак 91% испитаника било спремно да проба „алтернативно месо“ на бази биљака, само око 20% би разматрало једење инсеката.

Поред фактора „гадости“, постоје и економске баријере, открио је рад, при чему већина компанија – уз изузетак неколико стартапова за протеинске плочице – одлучује да се фокусира на узгој врста попут црних мува за животињску, а не за људску исхрану.

„С обзиром на те изазове, тешко је видети како би храна на бази инсеката могла значајно да замени традиционалне опције које укључују месо жиотиња“, наводи се у раду, објављеном у часопису Nature npj Sustainable Agriculture.

Док многи људи изражавају жељу да једу храну која се узгаја на одржив начин, релативно мало њих у западним земљама је прихватило вегетаријанство и веганство. У међувремену, очекује се да ће се глобална потрошња меса повећати у наредним деценијама усред растуће потражње новобогатог слоја становништва у земљама попут Кине, што ставља додатни притисак на земљиште, водене путеве и климу.

„Имамо ограничене ресурсе и морамо их посветити најперспективнијим алтернативама. Испоставља се да узгајани инсекти константно постижу најниже резултате од свих замена за месо, а реално тржиште за њих је невероватно мало, чак и на местима која имају традицију једења инсеката", рекао је Дастин Крамет, коаутор студије и извршни директор Института за инсекте.

„Сва та прича о једењу инсеката није направила неки велики помак. Људи и даље имају јаку негативну реакцију на инсекте и све то нема културолошку историју. Промену дугогодишњих кулинарских традиција и дубоко укорењених реакција гађења је тешко извести, да је лако, већ сада би више људи јело храну биљног порекла", додао је Крамет.

Дански модел и критике

Мало је влада широм света предузело значајне кораке да обузда потрошњу меса, упркос његовом огромном утицају на животну средину, плашећи се политичких реакција. Данска је, међутим, пружила могући модел како то учинити, откривајући 2023. године План за смањење конзумирања меса и повећање понуде хране биљног порекла.

„Храна биљног порекла је будућност. Ако желимо да смањимо климатски отисак у пољопривредном сектору, онда сви морамо да једемо више хране биљног порекла", рекао је том приликом Јакоб Јенсен, тадашњи дански министар за храну, пољопривреду и рибарство.

Крамет је објаснио да је дански план добра полазна тачка за стварање алтернативе једноставном надању да ће људи прећи на инсекте.

„Морате да се сусретнете са људима – онаквим какви јесу заправо. Морате да учините ствари једноставним и укусним, а не само да морализирате и застрашујете људе. Када се појаве алтернативни производи који су бољи по укусу, цени и практичности, добићемо одређену снагу у смањењу утицаја сточарства", закључио је Крамет.  

Био је номинован за шест Оскара и освојио је четири Гремија, од којих су три била за његову најславнију тему за ТВ серију Немогућа мисија из 1966. године, коју је касније ажурирао за блокбастер филмску франшизу са Томом Крузом.

У новембру 2018. године, Шифрин је постао тек трећи композитор у историји Академије филмских уметности и наука који је добио почасног Оскара. Клинт Иствуд, за кога је Шифрин компоновао осам партитура, уручио је награду „као признање за његов јединствени музички стил, композициони интегритет и утицајан допринос уметности филмске музике“.

Академија филмских уметности и наука одала је почаст музичаревим „генијалним“ композицијама које су „изградиле напетост, запалиле адреналин и дале причама пулс“.

„Заувек ћемо памтити композитора који је сваки такт претворио у узбуђење, а сваку тишину у неизвесност“, наводи се у објави на Иксу.

Шифрин је био шест пута номинован за Оскара, укључујући номинацију за музику за филмове Cool Hand Luke (1967), The Fox (1968), Voyage of the Damned (1976), The Amityville Horror (1979) и The Sting II (1983), плус номинацију за најбољу песму за The Competition (1980), али је био посебно познат по својим темама за ТВ серије.

Шифрин је рођен 21. јуна 1932. у Буенос Ајресу, као син концертмајстора Филхармоније Буенос Ајреса. Студирао је клавир и, док је похађао градски универзитет током четрдесетих, папрено је плаћао кријумчарене плоче америчких џез музичара које су биле забрањене у Аргентини.

Студирао је композицију код Хуана Карлоса Паса, а док је био на Париском конзерваторијуму почев од 1952. године, код француског композитора Оливијеа Месијана. Његове дневне класичне студије и ноћни наступи у париским џез клубовима помогли су му да учврсти своју теорију да су зидови између класичне музике и џеза вештачки и да их треба срушити.

Након пресељења у Америку, почео је да пише за Холивуд са ексцентричном мешавином музичких жанрова, укључујући џез, класичну, савремену и поп музику.

Његова најнезаборавнија мелодија за Немогућу мисију написана је у необичном такту 5/4 и, по његовим речима, требало је да унесе „мало хумора, лакоће“ како би формирала тему „која себе није схватала превише озбиљно“.

Резултат је постао глобална хит за једну од најуспешнијих филмских франшиза, а најновија верзија Немогућа мисија: Коначни обрачун прешла је зараду од 540 милиона долара широм света.

„С обзиром на то да су у питању мутације на том спајк протеину, који је одговоран управо за везивање вируса за ћелију, омогућава лакши продор вируса у ћелију и зато се он лакше и шири“, додаје епидемиолошкиња.

Симптоми болести се не разликују у односу на претходне сојеве. Интензивна гушобоља се често јавља код новог соја, али она је постојала и код претходних, напомиње др Марис. У око више од 70 одсто свих оболелих је навело да су имали гушобољу, али без тестирања не може се са сигурношћу рећи да ли је у питању ковид.

„Али сем овог симптома, ту су присутни и други симптоми. То је повишена температура, малаксалост, главобоља, може бити запушен нос или цурење носа, гастроинтестиналне сметње у смислу мучнине, повраћања, дијареје, али у неким случајевима се јавља и отежано дисање. Не можемо заобићи и те теже случајеве болести, којима су најподложније особе ослабљњног имунитета, хронични болесници и особе старије од 65 година“, наводи гошћа Јутарњег програма.

Без тестирања нема потврде да је ковид

У сваком случају, наглашава др Марис, број хоспитализација и тежих форми болести није повезан са новим сојем коронавируса, мада треба имати у виду да се код нас тренутно много мање врше тестирања на ковид.

„Ево рећи ћу податак за претходну недељу. Око 340 особа у Србији је тестирано, а само девет случајева је потврђено, значи 2,64%. Да ли је то реално? Па не знамо. Вероватно није, јер овај сој може да изазове и јако благу клиничку слику, сличну прехлади, па да се и не посумња. То прође без икаквих проблема и онда се и не региструје.“

Пи-Си-Ар тестирање се спрободи углавном код оних пацијената који имају тежу форму болести или су хоспитализовани. Терапија зависи од тежине клиничке слике.

У већини случајева не захтева посебну терапију, сем симптоматске – за повишену температуру, болове и гушобољу.

Да ли се и домаћин навикава на вирус

Ми имамо неки вид заштите, јер наш организам наш памти. У питању је тип омикрон вируса са којим смо имали искуство, већина је била у котакту са њим, напомиње проф. др Марис. Неки нису ни знали да су га имали, тако да свакако постоји одређени вид заштите.

„Сезона је годишњих одмора, проводимо више времена на отвореном простору, али због врућина често смо и под климом. Зато је пожељно да редовније проветравамо простор природном вентилацијом, а такође је јако важна лична хигијена. Чешће прање руку, одржавање личне хигијене, избегавати боравак у затвореним просторима где има више људи, и наравно, ако знамо да је неко болестан, да избегавамо контакт“, саветује проф. др Славица Марис на крају гостовања у Јутарњем програму.

Музичка тема Биска 8, надахнута барокном музиком, настала је 1975. године по тексту Боре Хорвата, а пошто је Михаиловић поставио себи као основни услов да мора садржавати и хорско певање, „Смак" је у више наврата покушавао да заокружи целу причу, али у томе није успео.

У међувремену, изгубљен је и оригинални текст Боре Хорвата. Композиција Биска 8 чувана је на полици старог ормара Радомира Михаиловића Точка, све до дана када су се Радомир и „Фрактал" срели.

Како су навели организатори Арсенал Феста, њихову сарадњу је предложила Михаиловићева сестра Љубица Мијаиловић, чувши како Александра Рикановић пева ауторске песме бенда „Фрактал", а чувени гитариста им је поклонио песму пошто му се допало што су искрени људи који музику стварају из љубави.

Ту мелодију, Радомир је свирао готово свакодневно свих 50 година, од како је створио. У њу су заљубљене и све три његове ћерке. Чак каже да би свакој жени која би је слушала док је свира, суза оросила лице", наведено је у саопштењу Арсенал Феста.

Нове стихове за Биску 8 написао је басиста Иван Ристић, инспирисан информацијама које је добио током сусрета са Михаиловићем, а „Фрактал" је заокружио песму аранжманом, специфичним ритмичким преломима и соло деоницом Петра Радивојевића, Точковог ученика из деведесетих. Точку се допао демо снимак песме и лепа идеја текста, који вуче архаичну садашњост у заборављено биће коме ваљда припадамо".

У наставку прве вечери Арсенал Феста, на Main Stage наступиће „Бајага и инструктори", „Зостер" и звезда овогодишњег, 15. издања фестивала – британски бенд "Massive Attack".

На преостале две сцене – Garden Stage и Explosive DJ Stage, публику ће забављати алтернативни бендови, репери и ди-џејеви.

Дугогодишња уредница води Вог од 1988. године, наследивши бившу главну уредницу Грејс Мирабел.

Ана Винтур надгледа бројне брендове компаније "Condé Nast’s" широм света, укључујући Wired, Vanity Fair, GQ, AD, Condé Nast Traveler, Glamour, Bon Appétit, Tatler, The World of Interiors, Allure и друге, са изузетком The New Yorker-а, којим управља Дејвид Ремник.

Свако тржиште на којем "Condé Nast’s" послује има шефа уредништва за садржај, а сваки од њих одговара глобалном уредничком директору. Нова улога у америчком Вогу део је организационе структуре компаније имплементиране пре више од четири године, и придружиће се колегама у Јапану, Кини, Индији, Тајвану, Великој Британији, Француској, Шпанији, Немачкој, Италији и на Блиском истоку.

„Ово је организам који може да украде делове других организама, угради их у своје ћелије и користи их. И мислио сам да је то једна од најлуђих ствари у биологији коју сам икад чуо“, каже Кори Аларда, ћелијски биолог са Харварда.

Научници већ одавно знају за способност ове пужевице да преузме способности онога што прогута, као нека водена верзија Кирбија из видео-игара, али биолошки механизам те крађе до сада није био јасно објашњен. У новој студији, биолози са Харварда су то детаљније испитали.

Тим је открио да пуж не вари хлоропласте из алги, већ их преусмерава у мале кесице у својим цревима.

Ту се хлоропласти затварају у мембране које су истраживачи назвали „клептозоми“, а које их одржавају живим и функционалним. На крају, оне се транспортују до структура на леђима пужа, где могу да упијају сунчеву светлост и тако омогуће пужу да дуже преживи без хране.

Када су истраживачи хемијски анализирали хлоропласте, открили су да они не само да и даље производе протеине алги – што значи да украдене органеле остају функционалне – већ садрже и протеине самог пужа. То показује да домаћин активно ради на њиховом одржавању у животу.

Ова врста пужа је позната по томе што долази у различитим бојама, а харвардски тим је открио да то може делимично зависити од њиховог здравља. Добро нахрањени углавном су зелени, али често постају наранџасти ако остану без хране.

Изгледа да пужеви почињу да варе хлоропласте ако немају других извора хране. Или можда постоји временско ограничење колико дуго могу да одрже ове „ванземаљске“ хлоропласте у животу.

„Функција тих органела можда је много сложенија од једноставних соларних панела. Могуће је да служе и као резерва хране, камуфлажа или да чине пужевицу неукусном предаторима. Вероватно је у питању све од наведеног“, каже Аларда.

Разумевање оваквих симбиотских односа може помоћи научницима да разјасне дугорочне случајеве у којима организми стичу способности кроз апсорпцију других. Уосталом, једна од хипотеза је да смо тако и добили митохондрије – мале органеле које снабдевају наше ћелије енергијом.

„Уметници дођу са неком идејом и визијом о овом простору. Међутим, оног тренутка када се сусретну са културним наслеђем, и са духовношћу овог простора, и шта све оно носи, то се на њиховим сликама види, како на платну износе комплетно другачије форме и теме и осећања“, изјавила је Милица Костић, кустоскиња Галерије уметности Приштина.

Награду за животно дело у области ликовне уметности „Лонгин" добио је доктор Данило Вуксановић из Новог Сада за свеукупно стваралаштво.

„Више је него велика ствар добити такву награду за досадашњи укупни рад, јер ја у мом раду се трудим надам се, нешто слично, и верујем да идем том стазом на којој на крају покушавам да спојим традицију са модерним, савременим, уметничким изразом“, изјавио је др Вуксановић.

Најмлађа учесница колоније била је сликарка Валентина Којић из Косовског Поморавља.

„Долазак на ову колонију ми је било као ватрено крштење. Почела сам да сликам нешто сасвим друго, ушла сам у воде апстракције које ми нису блиске, и мислила сам да ће ићи лакше, међутим није ишло, није ми то у крви па сам почела да радим два портрета“, рекла је Валентина Којић, сликарка и добитница награде „Димитрије Поповић”.

Сликарска колонија у Грачници је место где се деценијама уметници суочавају са стварношћу.

„Уметност настала у Грачаници не тражи аплауз, тражи присуство. Зато ликовна колонија Видовдан, и Видовданске свечаности, нису само културни догађај. То су места истине, места на којима уметници и као појединци и као заједница, изговарају реч овде“, рекао је Небојша Јевтић, директор Галерије уметности у Грачаници.

Прослава Видовдана наставља се у Грачаници, избором најлепше косовке девојке а потом и видовданским песничким бдењем, као и светом архијерејском литургијом и парастосом палим српским јунацима на Газиместану.

YU7 је доступан у девет боја екстеријера, укључујући препознатљиву gemstone green – боју инспирисану смарагдом и четири основне боје дизајна ентеријера: тиркизно-сиву, корално-наранџасту,  поноћно-плаву и ирис-љубичасту.

Сви модели YU7 користе „Сјаоми" 800V силицијум карбидну високонапонску архитектуру и имају компанијске V6s Plus моторе. Основни YU7 је модел са погоном на задње точкове са 235 kW снаге, LFP батеријом од 96,3 kWh и временом убрзања од 0 до 100 km/h за 5,88 секунди.

Pro модел има два погонска мотора на сва четири точка, снагу на 365 kW и време убрзања од 0 до 100 km/h за 4,27 секунди.

Најбољи Max пакет опреме има два мотора снаге 508 kW и 866 Nm, убрзавајући од 0 до 100 km/h за само 3,23 секунде. Достиже максималну брзину од 253 km/h. Користи NCM батерију од 101,7 kWh.

YU7 подржава ултрабрзо пуњење од 5,2C, што за 15 минута омогућава вожњу до 620 km.

Унутрашњи детаљи укључују седишта од напа коже, предња седишта са подешавањем у нултој гравитацији од 123 степена и масажним елементима, електрично подесива задња седишта од 135 степени и велики панорамски екран HyperVision ширине 1,1 метар који комбинује три Mini LED дисплеја за импресиван интерфејс високе резолуције.

Путници на задњим седиштима опремљени су екраном осетљивим на додир од 6,68 инча, а возило има интелигентну гласовну контролу са „Сјаоми" ВИ асистентом.

Ту је и мини-фрижидер запремине 4,6 литара и Dolby Atmos звучни систем са 25 звучника.

„Сјаоми" такође нуди потпуну интеграцију Apple екосистема, укључујући CarPlay, Apple Music и контролу возила за Apple Watch.

Безбедносне карактеристике укључују хибридну каросерију од челика и алуминијума који користи вруће пресовани челик чврстоће 2200 MPa, развијен у сарадњи са академским партнерима, предњу структуру која апсорбује судар и кућиште батерије отпорно на метке.

YU7 тестиран преко 539 дана у 296 градова, прешавши 6,49 милиона километара у екстремним условима. Доступан за резервисање одмах након лансирања, уз депозит од 5.000 јуана.

Компанија "Xiaomi Automotive" је објавила и време круга које је постигао прототип Xiaomi SU7 Ultra током свог другог покушаја на стази Nürburgring Nordschleife. Са временом од 6:22.091, аутомобил је оборио свој претходни рекорд за невероватнe 24 секунде, обезбедивши место међу прва три званичне ранг-листе Nürburgring-a  и поставши најбрже електрично возило кинеске марке на Nordschleife-u.

„Сјаоми" планира да започне производњу у својој фабрици друге фазе у јулу, циљајући на годишњи капацитет од 150.000 возила. Међутим, рокови испоруке могу бити значајно продужени због постојеће потражње и ограничења производње, а неки купци већ потенцијално чекају на испоруку возила до 2026. године.

Пет најлуксузнијих хотела у граду букирано је за њихове елитне госте, а међу њима се налазе „Чипријани”, „Данијели” као и „Аман” од седам звездица, у који је јуче после подне стигао Безос са будућом супругом.

Венчање је било предмет великих полемика и демонстрација, а град је подељен на оне који су задовољни избором Безоса да се венча у Венецији и оних који су против тога, јер сматрају да град није на продају.

Иако је већина гостију већ стигла приватним авионима и јахтама, Безосова суперјахта од 500 милиона евра остала је у близини Умага у Хрватској одакле је пар долетео хеликоптером.

Јахта блиског Безосовог пријатеља Била Милера, дугачка 60 метара и вредна 70 милиона евра под именом Arience као и јахта Kismet од 122 метра милијардера Шахида Шад Кана, међу првима су које су стигле у Венецију.

У граду су на снази, нарочито у зонама где ће бити одржано венчање, јаке сигурносне мере, и због нестабилне политичке ситуације у свету.

Церемонија венчања када ће будући младенци изговорити судбоносно „да” планирана је за сутра на острву Сан Ђорђо где ће специјални гост бити Матео Бочели, син славног тенора, док ће се закључна забава одржати у суботу у Арсеналеу с обзиром на то да је тај део града једноставније заштитити од активиста који данима протестују, сматрајући да богаташи праве од града „луна-парк за елиту”.

„Џеф Безос је амблем јаке социјалне неправде. Богаташи морају да смање њихово загађивање планете и да плаћају веће таксе”, изричита је Симона Абате из организације „Гринпис“.

„Ова приватна прослава неће ни на који начин отежати свакодневни живот становника града, и наш највећи циљ је да становници Венеције уживају у свом граду”, тврди Дарко Пелос, префект Венеције.

На листи званица налазе се Иванка Трамп, Мик Џегер, Леонардо ди Каприо, Бил Гејтс, Опра Винфри, Ким Кардашијан као и многа друга имена светски славних личности.

Безосово богатство се процењује на око 224 милијарде долара па је за њега, како многи кажу, платити венчање од 50 милиона евра као да је купио кроасан са капучином.

Ипак, оно што смо ми могли да приметимо јесте да нема ни гужви нити да је атмосфера хаотична чега су се плашили и становници и туристи. Све је врло дискретно, па ко ових дана борави у Венецији има утисак да се не дешава ништа посебно.

Др Џулијан Сејл из Лабораторије за молекуларну биологију при Савету за медицинска истраживања у Кембриџу, који учествује у пројекту, изјавио је за Би-Би-Си да је ово „наредни џиновски корак у биологији“.

„Небо је граница. Говоримо о терапијама које ће побољшати живот људи како старе, омогућити здравије старење с мање болести, Намера нам је да овим приступом створимо ћелије отпорне на болести које можемо користити за обнављање оштећених органа — на пример, јетре, срца, па чак и имуног система“, рекао је Сејл.

Али критичари страхују да ово истраживање отвара врата неетичним научницима који би могли да покушају да створе „побољшане“ или модификоване људе.

Људски бар-код

Би-Би-Си је добио детаље пројекте поводом 25. годишњице завршетка „Пројекта људског генома“, који је први мапирао молекуле у људској ДНК, а такође је у великој мери био финансиран од стране фондације “Wellcome Trust”.

Свака ћелија у нашем телу садржи молекул ДНК, који носи генетичке информације потребне за њено функционисање.

ДНК се састоји од само четири мања градивна блока — А, Г, Ц и Т — који се понављају у различитим комбинацијама. Задивљујуће је то што ови елементи садрже све генетичке податке који нас физички чине тиме што јесмо.

„Пројекат људског генома“ омогућио је научницима да прочитају све људске гене као бар-код. Нови пројекат, назван „Синтетички људски геном“, представља огроман корак даље — омогућиће истраживачима не само да читају ДНК, већ и да је граде — можда једног дана и у потпуности — молекул по молекул, од самог почетка.

Прављење хромозома

Први циљ научника је да развију методе за стварање све већих делова људске ДНК, до момента када буду могли синтетички да изграде читав хромозом. Хромозоми садрже гене који управљају развојем, поправком и одржавањем организма.

Они ће затим бити коришћени за истраживање и експерименте, како би се боље разумело како гени и ДНК регулишу рад нашег тела.

Многе болести настају када ти гени престану да функционишу правилно, па би студије могле довести до бољих терапија, каже проф. Метју Херлс, директор Института "Wellcome Sanger", који је секвенцирао највећи део људског генома.

„Градећи ДНК од нуле можемо испитати како ДНК заиста функционише и тестирати нове теорије, јер тренутно то можемо радити само тако што вршимо измене у већ постојећој ДНК у живим системима.“

Рад на пројекту биће ограничен на лабораторијске услове — у епруветама и посудама — и неће бити покушаја да се створи синтетички живот. Ипак, технологија ће дати истраживачима невиђену контролу над људским биолошким системима.

Страх од злоупотребе

И иако је фокус пројекта на медицинским користима, ништа не спречава неетичне научнике да ову технологију злоупотребе.

Могли би, на пример, покушати да створе биолошко оружје, побољшане људе или чак бића која садрже људску ДНК, упозорава проф. Бил Ерншо, угледни генетичар са Универзитета у Единбургу, који је осмислио метод за стварање вештачких хромозома.

„Дух је већ пуштен из боце. Можемо поставити ограничења сада, али ако нека организација која има приступ одговарајућој опреми пожели да синтетише било шта — не мислим да бисмо могли да их зауставимо“, рекао је за Би-Би-Си.

Докторка Пет Томас истиче да је забринута због тога како би здравствене компаније могле комерцијализовати технологију која произилази из истраживања.

„Ако успемо да створимо синтетичке делове тела или чак синтетичке људе, ко ће их поседовати? И ко ће поседовати податке о тим креацијама?“, наводи Томасова.