Оклоп косовског витеза у Давидовом музеју и друга чуда Копенхагена
Улицама Копенхагена, града на фјордовима, шуњала сам се са Борисом Фијаном, који одлично говори дански јер више од две деценије живи у тој лепој земљи на северу. Одличан је познавалац уметности, историје, културе...
Није ми било тешко да устанем у четири ујутру, заправо нисам сигурна ни да ли сам уопште тренула од нестрпљења. Јутарњи лет Ер Србије за Копенхаген, путници углавном дремају. Летећемо око два сата и петнаест минута.
Дремам и ја, али чујем како се људи у авиону одушевљавају и опседају прозоре. Под нама Копенхаген, који се пресијава на сунцу, са својим фјордовима, слика сјајна, упечатљива.
Стигосмо раније, пилот је „нагазио“ машину, као да је препознао моје нестрпљење.
Лако се човек снађе на копенхашком аеродрому „Каструп”, лепо је дизајниран у скандинавском стилу, са мноштвом дрвећа и зеленила. Кроз ваздух се мешају разни језици, пасошка контрола, царина, све је добро организовано и нема чекања.
Срећем поглед драгог пријатеља Бориса, Данца југословенског порекла, који је рођен у Новом Травнику, у Југи које више нема. Топле балканске очи и широк задовољан осмех „Југоданца“ повеле су ме у авантуру данске бајке, земље Андерсена.
Копенхаген је град историје, културе, галерија, паркова, цвећа, нуди свакакве ђаконије
Мај у Копенхагену: све је зелено, пуно цвећа, ваздух мирише. Главни град Краљевине Данске, окупан Сунцем, огледа се у смарагднозеленој води фјордова. Град има необичан шарм и лако осваја док се не заљубимо у њега. Делује ми да је лако живети у престоници Данске.
Иако је много аутомобила, у граду ипак царују бициклисти. То је кроз ужи центар и главно превозно средство, са предвиђеним тракама за бициклисте, који брзо возе и чини ми се да су углавном у праву у саобраћају. Помислих, да ме „не обрише неки бајс”, колико јуре улицама, али и поштују сигнализацију. Иначе, када смо код бицикала, возила сам и ја један и брзо усвојила дански стил живота.
Копенхаген је смештен у мореузу Оресунд који раздваја Балтичко од Северног мора, па је географски положај града одличан. А у граду сва чуда модерног света, брендови, сјајне рекламе, данско пециво... Град са лепо уређеним парковима, музејима, скулптурама, одише уметношћу.
На улицама жагор, енергија града је незаборавна и прво што помислите – да је „срећа у ваздуху“.
Срце града и лука Нихавн
У одлично очуваном језгру старог града сместила се највећа лука у целој земљи, главно обележје града. Има јако живописну архитектуру са кућама у различитим бојама. Лука датира из 1671. године када је краљ Кристијан Пети наредио да се прокопа канал за бродове који су снабдевали град.
На једној страни канала су бројни кафићи и ресторани, који су увек пуни, без обзира на доба године. Ту углавном седе туристи, тек покоји Данац, јер они више воле да купе пиће и седну на ивицу дока у луци. Јако безбрижан и друштвен народ.
У луци Нихавн инспирацију је тражио Ханс Кристијан Андерсон за своје приче и бајке.
Лука је и почетна тачка за туристичка крстарења, која су јако популарна.
Копенхаген на води
Испресецан каналима и водама Северног мора куда шпартају бродићи, туристички бродови, чамци које можете да изнајмите и сами управљате њима, и не треба да имате дозволу капетана. Пробали смо, сјајно је!
Поред метроа који има четири линије и тачан је у секунд, грађани Копенхагена возе се и хидрочамцима, који су део мреже градског превоза. Раде на електрични погон, као и већина аутомобила на улицама града.
Музеј среће
Жеља да посетим овај музеј била је јака још у Београду. Данску називају земљом срећних људи, а њихов празник "Нygge" (врста животне филозофије) то најбоље објашњава.
Музеј је смештен у подруму зграде из 18. века у старом језгру града. Основао га је Мeјк Викинг, који је написао три књиге на тему среће и све су бестселери.
„Верујем да ће посетиоци музеја после посете отићи мало мудрији, мало срећнији и мотивисанији да свет учине бољим местом за живот“, рекао је у једном од интервјуа оснивач музеја.
Заиста је невероватно, тумарала сам по ходницима музеја, све је пуно светлости, са лепо осмишљеним целинама, и свашта може да се научи. Зид са порукама и жељама подсетио ме ја на онај зид у Верони у Јулијиној кући, где пишете жеље на папирићима и лепите их на зид. Писах у Верони, па наравно не пропустих ни ову прилику за писане жеље у Копенхагену. Верујте ми, делује!
Музеј је интерактиван, па посетиоци могу да бирају разне експерименте.
Иако у Данској око 170 дана у години пада киша, Данци су и даље најсрећнији народ на свету, уз остале становнике Нордијских земаља.
Желиш да се удаш, може, лако је
Мој харизматични и шармантни домаћин повео ме је у Градску скупштину да се дивим грандиозној архитектури и простору, богатој библиотеци, да погледам салу за венчања...
Иначе, код Данаца нема свадби од 100 и више људи. Тај интимни догађај одвија се у породици у присуству три-четири пријатеља. Углавном радним данима, делује онако успут, али није.
Постоји занимљивост везана за бидермајере.
Може да се изнајми у продавници сувенира у Градској скупштини. Када се венчате, вратите га. То ме је одушевило. Нема вриске, цике неудатих тетака, љубоморних жена које чекају да баците букет себи иза леђа уз вриску, као што то налаже обичај на Балкану.
Кристијанија – рај за љубитеље канабиса
Интригантно ми је било да Борису предложим посету Кристијанији. Не знам да ли му се свидела идеја, али ми је испунио жељу.
Није ми било важно да ли је то боемска четврт, утопијска регија, комуна... била сам одушевљена. Много је туриста, али ми је Борис рекао да нема фотографисања јер то вређа становнике Кристијаније. Прва ствар јесу мириси, мешају се марихуана и друге траве, опојне, слатке, разне.
Кристијанију сматрају државом у држави, симболом отпора, слободе и алтернативног начина живота. Заједница броји неколико стотина становника који живе по својим правилима.
Основана је 1971. године у напуштеном војном комплексу, а основао ју је хипи покрет. Данска влада је то сматрала експериментом који је и подржала. Изађох из Кристијаније прилично весела.
Прича о малој сирени
Некако сам ову познату знаменитост града замишљала као горостаса, али је статуа мале сирене ситна. Око ове туристичке атракције је велика гужва. Статуу је наручио Карл Јакобсен, директор пиваре Карлсберг, инспирисан балерином и Андерсеновом бајком. Сирена се заљубила у принца, остало је бајка у бајци.
Дворац Розенберг
И опет као у бајци, дворац са црвеним зидовима и високим кулама. Даје слику живота краљевске породице. Смештен у прелепом парку, потиче из 1600. године. Изградио га је Кристијан Четврти. Више од 300 година био је резиденција краљева, а данас је још једна од туристичких атракција. Чува богату колекцију краљевских уметничких дела и једну од најважнијих колекција драгог камења и драгуља у свету.
Парк Kongres Have, који окружује дворац, омиљен је за посете и дружења.
Давидов музеј – музеј ликовне и примењене уметности
Прво што ми је пало у очи јесте осветљење у свим просторијама са експонатима. Благо и слабо светло даје посебну димензију контурама предмета. Негде је светло фокусирано само на експонат. Као посетилац можете да дозирате јачину светла која одговара вашем оку и уметничком доживљају. За то постоји специјално дугме у зиду сваке просторије.
Музеј уметности поседује највећу колекцију исламске уметности у Скандинавији и један је од најважнијих у западном свету. Постоје три сталне колекције: Збирка исламске уметности, Збирка европске уметности 18. века и Збирка данске ране модерне уметности.
Збирка исламске уметности највећа је у музеју. Покрива буквално цео класични исламски свет, од Шпаније на западу до Индије на истоку, и обухвата период од 8. до 19. века.
Посетиоци могу да позајме таблет са интегрисаним аудио-водичем како би могли да читају и чују о свим предметима у исламској колекцији на енглеском.
У једној од соба налетех на оклоп који су носили ратници у Косовској бици.
Збирка је смештена у згради у којој је некада живео оснивач музеја Кристијан Лудвиг Давид, дански адвокат и бизнисмен. Године 1945. одлучио је да сачува своје збирке за потомство, а када је умро, оставио је целокупно имање фондацији музеја, дозволивши да се она развије и отвори за јавност.
Опсерваторија Rundetaarn
Сматрају је најстаријом функционалном опсерваторијом на тлу Европе. Направљена је у облику куле, датира из 17. века и једна је од многих добрих пројеката Кристијана Четвртог Данског. Изграђена као опсерваторија, позната по својем кружном степеништу, ходнику који води до платформе на врху где се пружа панорамски поглед на град Копенхаген.
Пењање на торањ је занимљиво јер нема степеница, већ се пењете спирално – у круг. Тако су некада, чак и коњима, астрономи носили на врх своју опрему.
Сваког дана током радног времена посетиоци могу да завире у телескоп унутар куполе опсерваторије на врху торња.
Године 1880. откривено је да је цела кула шупља, па на неким местима постоји стаклени под.
Хладне воде и ваздух са севера нису више као што су некада били, у доба викинга.
Температура ваздуха је била 26 степени Целзијусових, вода 17 степени, па су плаже биле пуне. Наравно, Данци се купају у свом мору и фјордовима.
И на крају овај срећни град има још много лепих ствари које треба видети. Пуна утисака, враћам се на аеродром, на лету покушавам да средим мисли обојене магијом Копенхагена у сјајном друштву Бориса за кога сам имала утисак да је и сам постао Данац са топлом душом балканском.
Нажалост, у туризму време брзо тече и, док се окренете, већ сте у авиону који вози кући.
Нека то буде део следеће приче.
Коментари